''DOBAR PEDIJATAR'' - IZ UGLA PEDIJATRA
Reći ću vam šta me navodi da ovo pišem.
Puno je diskusija na forumima i blogovima o tome šta to znači ’’dobar pedijatar’’ i o tome ko je za pacijente dobar pedijatar. Ja želim da vam, sa aspekta pedijatra kažem šta je to što još, osim onoga što vi, pacijenti osećate kao ’’dobro’’ - jednog pedijatra čini dobrim.
IZ UGLA PACIJENTA
Ono što pacijenti vide, vole, prija im i što je, definitivno, kvalitet jednog pedijatra su sledeće osobine
UME DA SLUŠA. Pita. Pažljivo prati šta mu govorite i vidite da aktivno učestvuje u razgovoru.
UME DA RAZGOVARA. Nemate utisak da jedva čeka ''da vas otkači'', nije nervozan ili nedostupan kada ga zovete telefonom. Ako je bio nedostupan zbog obaveza, javi se obavezno kad ih završi.
OSLUŠKUJE DETE. Ostvaruje dobar kontakt i dete ga voli.
NE PODCENJUJE VAŠU ZABRINUTOST. Ne promiče mu vaša briga kao nešto što nije primarno. Ne podcenjuje je i kad mu bolest ne izgleda kao ozbiljna. Ovo je veoma važno, jer veom zabrinut, izbezumljen, ''izgubljen'' roditelj nije u stanju da brine o detetu kako valja.
ULIVA SIGURNOST. Pacijent oseća da je u pravim rukama. doktor vlada situacijom, uvek zna šta dalje.
IMA DOBRE PREPORUKE. Ovo jeste važno, i mada je činjenica da svako od nas ima one koji misle da smo im ''spasili život'' i one koji kažu ''on/ona mi je upropastio/la dete'', nekakav konačni ''skor'' ipak postoji i nekako se na kraju ipak izkristališe ko je dobar.
SVE OVO GORE NAVEDENO JE VAŽNO I DOBRO, ALI SE UGLAVNOM SVODI NA KOMUNIKACIONE SPOSOBNOSTI JEDNOG PEDIJATRA. JOŠ UVEK NE GOVORI O NJEGOVIM STRUČNIM KVALITETIMA I O NJEMU KAO ČOVEKU ŠTO JE ITEKAKO VAŽNO.
IZ UGLA PEDIJATRA
DOBAR PEDIJATAR NIKAD NE OBAVLJA ''DELIMIČAN PREGLED''
Ako to radi- pogrešiće nekad, sasvim sigurno.
Puno puta dogodi se da dete dođe jer ga boli trbuh. Ako doktor na posluša dete, može da ''promaši'' upalu pluća koja nekada zbog lokalizacije i zahvatanja plućne maramice daje bol u trbuhu. Osim toga, ako je dete malo, ono ne ume da lokalizuje bol i nekada će za bol u uhu pokazati na ''pupu''. Dobar pedijatar će, ako ima mogućnosti, pogledati uho svakom detetu bez obzira zbog čega je došlo. Rečenica: ''I straije dete mi kašlje, možete li da mu začas bacite pogled u grlo'', ne bi smela da doktora, ma kako bio u žurbi navede na to da pregled svede na ''bacanje pogleda u grlo''.
DOBAR PEDIJATAR PIŠE, NE UZDA SE U PAMĆENJE.
Detaljna dokumentacija je obavezna.
Pedijatar koji tvrdi da se svega seća biće sigurno uhvačen u laži, osim ako ima samo 3-4 pacijenta.
Sve treba zapisati i verujte mi da je to veoma važno. Verujte mi na reč.
DOBAR PEDIJATAR JE U DANAŠNJE VREME ''KOMPJUTERSKI PISMEN''
Ako nije- znajte na da nije baš u toku sa aktuelnostima u medicini.
Nažalost, zapravo, na sreću, prošla su vremena kada su informacije bile samo u fakultatskim knjigama. Sada su informacije sasvim dostupne svakom od pedijatara, ali mora da poseduje znanje engleskog jezika i kompjutersku pismenost. Surfovanje po internetu mora da bude svakodnevna aktivnost svakog doktora. Medicina napreduje i stavovi se menjaju i mi moramo da budemo u toku, radi vas.
DOBAR PEDIJATAR NE PODILAZI PACIJENTIMA.
Ako to radi, daće detetu terapiju koja mu nije potrebna ili je čak i pogrešna.
Ovo je teško prepoznati iz ugla pacijenta. Pacijenti vole da im doktor povlađuje i da ih uteši i razume ako je nekada ranije dete ''loše prošlo'' u nekoj bolesti.
Međutim, između razumevanja i podilaženja, velika je razlika.
Ali, ako vaš doktor propisuje uvek ono što vi želite, ako nikada niste bili u situaciji da vam obrazlaže svoj stav koji je suprotan od vaše želje, ako uvek sve ide ''glatko'', nešto nije uredu.
DOBAR PEDIJATAR NE OGOVARA SA VAMA KOLEGE
Ako to radi, sigurno ima veoma loš kontakt sa kolegama i kada bude potrebno da bilo šta obavi za vaše dete u saradnji sa njima, imaćete ozbiljne probleme.
Ako doktor koga prvi put vidite, pri prvom kontaktu popljuje sve prethodne lekare, budite veoma oprezni. Aako jedva čeka priliku da sa vama ogovora kolege, ako često koristi rečenicu: ''Ko ti je to propisao'', ''Taj ništa ne zna'', i ako stalno pravi atmosferu ''Niko ništa ne zna osim mene'' , to, ma kako vama godilo u datom trenutku, verujte mi, niti je dobar doktor, niti je dobar čovek. Doktor ne može da živi i radi kao da je sam ''bogom dan na svetu'' i svaki dobar pedijatar to odlično zna.
DOBAR PEDIJATAR NEĆE VAM NIKADA GOVORITI O BOLESTIMA DRUGIH PACIJENATA.
Ako to radi, i o vašem detetu će govoriti drugima.
Ukoliko ga pitate o detetu čije ste roditelje vi uputili na njega, nikada vam neće ispričati šta je bilo sa tim detetom iako ste vi možda, kumovi ili najbliži prijatelji. Bolest jednog deteta, neka je i obična kijavica - za dobrog pedijatra je profesionalna tajna. Često se nađem u situaciji da me neko pita šta je bilo sa ''tim i tim '' detetom. Kažem da se ne sećam deteta, a ako taj baš insistira, jasno i glasno mu saopštim da iz etičkih razloga takve stvari ne mogu da saopštim nikome osim roditeljima.
DOBAR PEDIJATAR VOLI DA ČUJE I MIŠLJENJE DRUGOG DOBROG PEDIJATRA
Ako to ne radi, desiće se da pogreši.
On nikada ne misli da je genijalan! Ako ima malo soli u glavi on se boji i da pomisli tako nešto! Ne ljuti se kada mu kažete da ste bili kod nekog drugog lekara. Sam vas šalje kod drugog lekara ako ono što se detetu događa prevazilazi njegovo znanje i mogućnosti.
DOBAR PEDIJATAR NIKADA NE SPROVODI U LEČENJU NIŠTA ŠTO NIJE NAUČNO UTEMELJENO.
Ako to radi- ugroziće dete.
Svaka primena metoda u lečenju dece iza kojih ne stoji temeljna naučna provera nedopustiva je za bilo kog doktora, naravno i za pedijatra, ali je utoliko što se radi o deci ovo pitanje još osetljivije. Primenu paramedicinskih metoda odrastao čovek može da odluči da primeni na sebi. Ali dati detetu nešto iza čega ne stoji zvanična preporuka vodećih pedijatrijskih autoriteta u svetu i u našoj zemlji je stvar zbog koje u ozbiljnim državama oduzimaju licencu za rad.
Reći ću vam šta me navodi da ovo pišem.
Puno je diskusija na forumima i blogovima o tome šta to znači ’’dobar pedijatar’’ i o tome ko je za pacijente dobar pedijatar. Ja želim da vam, sa aspekta pedijatra kažem šta je to što još, osim onoga što vi, pacijenti osećate kao ’’dobro’’ - jednog pedijatra čini dobrim.
IZ UGLA PACIJENTA
Ono što pacijenti vide, vole, prija im i što je, definitivno, kvalitet jednog pedijatra su sledeće osobine
UME DA SLUŠA. Pita. Pažljivo prati šta mu govorite i vidite da aktivno učestvuje u razgovoru.
UME DA RAZGOVARA. Nemate utisak da jedva čeka ''da vas otkači'', nije nervozan ili nedostupan kada ga zovete telefonom. Ako je bio nedostupan zbog obaveza, javi se obavezno kad ih završi.
OSLUŠKUJE DETE. Ostvaruje dobar kontakt i dete ga voli.
NE PODCENJUJE VAŠU ZABRINUTOST. Ne promiče mu vaša briga kao nešto što nije primarno. Ne podcenjuje je i kad mu bolest ne izgleda kao ozbiljna. Ovo je veoma važno, jer veom zabrinut, izbezumljen, ''izgubljen'' roditelj nije u stanju da brine o detetu kako valja.
ULIVA SIGURNOST. Pacijent oseća da je u pravim rukama. doktor vlada situacijom, uvek zna šta dalje.
IMA DOBRE PREPORUKE. Ovo jeste važno, i mada je činjenica da svako od nas ima one koji misle da smo im ''spasili život'' i one koji kažu ''on/ona mi je upropastio/la dete'', nekakav konačni ''skor'' ipak postoji i nekako se na kraju ipak izkristališe ko je dobar.
SVE OVO GORE NAVEDENO JE VAŽNO I DOBRO, ALI SE UGLAVNOM SVODI NA KOMUNIKACIONE SPOSOBNOSTI JEDNOG PEDIJATRA. JOŠ UVEK NE GOVORI O NJEGOVIM STRUČNIM KVALITETIMA I O NJEMU KAO ČOVEKU ŠTO JE ITEKAKO VAŽNO.
IZ UGLA PEDIJATRA
DOBAR PEDIJATAR NIKAD NE OBAVLJA ''DELIMIČAN PREGLED''
Ako to radi- pogrešiće nekad, sasvim sigurno.
Puno puta dogodi se da dete dođe jer ga boli trbuh. Ako doktor na posluša dete, može da ''promaši'' upalu pluća koja nekada zbog lokalizacije i zahvatanja plućne maramice daje bol u trbuhu. Osim toga, ako je dete malo, ono ne ume da lokalizuje bol i nekada će za bol u uhu pokazati na ''pupu''. Dobar pedijatar će, ako ima mogućnosti, pogledati uho svakom detetu bez obzira zbog čega je došlo. Rečenica: ''I straije dete mi kašlje, možete li da mu začas bacite pogled u grlo'', ne bi smela da doktora, ma kako bio u žurbi navede na to da pregled svede na ''bacanje pogleda u grlo''.
DOBAR PEDIJATAR PIŠE, NE UZDA SE U PAMĆENJE.
Detaljna dokumentacija je obavezna.
Pedijatar koji tvrdi da se svega seća biće sigurno uhvačen u laži, osim ako ima samo 3-4 pacijenta.
Sve treba zapisati i verujte mi da je to veoma važno. Verujte mi na reč.
DOBAR PEDIJATAR JE U DANAŠNJE VREME ''KOMPJUTERSKI PISMEN''
Ako nije- znajte na da nije baš u toku sa aktuelnostima u medicini.
Nažalost, zapravo, na sreću, prošla su vremena kada su informacije bile samo u fakultatskim knjigama. Sada su informacije sasvim dostupne svakom od pedijatara, ali mora da poseduje znanje engleskog jezika i kompjutersku pismenost. Surfovanje po internetu mora da bude svakodnevna aktivnost svakog doktora. Medicina napreduje i stavovi se menjaju i mi moramo da budemo u toku, radi vas.
DOBAR PEDIJATAR NE PODILAZI PACIJENTIMA.
Ako to radi, daće detetu terapiju koja mu nije potrebna ili je čak i pogrešna.
Ovo je teško prepoznati iz ugla pacijenta. Pacijenti vole da im doktor povlađuje i da ih uteši i razume ako je nekada ranije dete ''loše prošlo'' u nekoj bolesti.
Međutim, između razumevanja i podilaženja, velika je razlika.
Ali, ako vaš doktor propisuje uvek ono što vi želite, ako nikada niste bili u situaciji da vam obrazlaže svoj stav koji je suprotan od vaše želje, ako uvek sve ide ''glatko'', nešto nije uredu.
DOBAR PEDIJATAR NE OGOVARA SA VAMA KOLEGE
Ako to radi, sigurno ima veoma loš kontakt sa kolegama i kada bude potrebno da bilo šta obavi za vaše dete u saradnji sa njima, imaćete ozbiljne probleme.
Ako doktor koga prvi put vidite, pri prvom kontaktu popljuje sve prethodne lekare, budite veoma oprezni. Aako jedva čeka priliku da sa vama ogovora kolege, ako često koristi rečenicu: ''Ko ti je to propisao'', ''Taj ništa ne zna'', i ako stalno pravi atmosferu ''Niko ništa ne zna osim mene'' , to, ma kako vama godilo u datom trenutku, verujte mi, niti je dobar doktor, niti je dobar čovek. Doktor ne može da živi i radi kao da je sam ''bogom dan na svetu'' i svaki dobar pedijatar to odlično zna.
DOBAR PEDIJATAR NEĆE VAM NIKADA GOVORITI O BOLESTIMA DRUGIH PACIJENATA.
Ako to radi, i o vašem detetu će govoriti drugima.
Ukoliko ga pitate o detetu čije ste roditelje vi uputili na njega, nikada vam neće ispričati šta je bilo sa tim detetom iako ste vi možda, kumovi ili najbliži prijatelji. Bolest jednog deteta, neka je i obična kijavica - za dobrog pedijatra je profesionalna tajna. Često se nađem u situaciji da me neko pita šta je bilo sa ''tim i tim '' detetom. Kažem da se ne sećam deteta, a ako taj baš insistira, jasno i glasno mu saopštim da iz etičkih razloga takve stvari ne mogu da saopštim nikome osim roditeljima.
DOBAR PEDIJATAR VOLI DA ČUJE I MIŠLJENJE DRUGOG DOBROG PEDIJATRA
Ako to ne radi, desiće se da pogreši.
On nikada ne misli da je genijalan! Ako ima malo soli u glavi on se boji i da pomisli tako nešto! Ne ljuti se kada mu kažete da ste bili kod nekog drugog lekara. Sam vas šalje kod drugog lekara ako ono što se detetu događa prevazilazi njegovo znanje i mogućnosti.
DOBAR PEDIJATAR NIKADA NE SPROVODI U LEČENJU NIŠTA ŠTO NIJE NAUČNO UTEMELJENO.
Ako to radi- ugroziće dete.
Svaka primena metoda u lečenju dece iza kojih ne stoji temeljna naučna provera nedopustiva je za bilo kog doktora, naravno i za pedijatra, ali je utoliko što se radi o deci ovo pitanje još osetljivije. Primenu paramedicinskih metoda odrastao čovek može da odluči da primeni na sebi. Ali dati detetu nešto iza čega ne stoji zvanična preporuka vodećih pedijatrijskih autoriteta u svetu i u našoj zemlji je stvar zbog koje u ozbiljnim državama oduzimaju licencu za rad.
RSS Feed
