Najčešće greške i zablude roditelja

MISLE DA ĆE POPRAVITI APETIT DETETA DAVANJEM MULTIVITAMINSKIH PREPARATA

Ukratko, ovo se ne dešava! Treba pokušati da se nađe razlog za loš apetit deteta (npr. nedostatak gvožđa) i delovati ciljano (ako je nedostatak gvožđa razlog- dati uprvo to, preparat gvožđa). Davanje multivitaminskih sirupa detetu koje loše jede ne samo da nije delotvorno, nego može biti i štetno.

U našem podneblju mešovita ishrana obezbeđuje dnevne potrebe deteta u vitaminima i nije potrebno dodavati ih veštački. Vitamine treba davati samo u dva slučaja:
- kod hipovitaminoze
- kod retkih metaboličkih bolesti vitaminskih zavisnosti.

Jedini izuzetak od ovog pravila su:
- vitamin ''K'' koji se obavezno daje zdravom novorođenčetu u prvim danima života radi prevencije novorođenačke hemoragijske bolesti
- vitamin ''D'' koji se daje zdravom odojčetu tokom prve godine u cilju prevencije rahitisa.

Tržište je pretrpano neodoljivim kutijicama sa vitaminskim tableticama u obliku medvedića i lavića. Da li je detetu to potrebno da bi bilo zdravije? Ili da bi imalo bolji apetit? Ili, tek ''da se nadje, neće da škodi''?

Dragi roditelji, ne postoji studija koja je ikada dokazala zdravstvenu korist od unošenja vitamina i minerala kod osobe koja  jede dovoljne količine svežeg voća i povrća .

Jedan od razloga za ovo je činjenica da prirodne namirnice sadrže daleko više jedinjenja od  onih koja se nalaze u sastavu vitaminskih pilula. Na primer, povrće sadrži na stotine antioksidanata koji često deluju u sinergiji, dok su nedelotvorni  ako se daju izolovano.

Drugo, hranljive materije imaju različite zdravstvene efekte u zavisnosti od uslova kod domaćina . Dodatak kalcijum neće povećati mineralnu gustine kostiju, osim ukoliko je udružen sa redovnim vežbanjem koje stimuliše uvećanje koštane mase.

To je, uglavnom razlog za razočaravajuće rezultate studija koje su ispitivale uticaj suplemenata na zdravlje. Nedavna konferencija američkog Nacionalnog institute  za zdravlje završena je  zaključkom  da nema dokaza da dodatak multivitamina i minerala ili pojedinačnih vitamina ishrani u odsustvu hipovitaminoze ili bolesti vitaminske zavisnosti pomažu u sprečavanju bilo koje iz širokog spectra bolesti koje su bile predmet proučavanja.

Međutim, mnogi će reći: ''Pa dobro, možda nema dokaza o koristi, ali ništa mu neće faliti od malo vitamina’’. Da li je to tačno?

Treba imati na umu  da je nekoliko studija koje su proučavale uticaj suplemenata na zdravlje obustavljeno  zbog neočekivanih neželjenih efekata .

Uticaji  selena i vitamina E na prevenciju raka proučavani su u studiji pod nazivom  SELECT. U grupi ispitanika koja je primala vitamin E zabeleženo je više slučajeva raka prostate nego u kontrolnoj grupi, a u grupi koja je dobijala  selen bilo je više slučajeva dijabetesa . Iako ove razlike nisu bile statistički značajne , to je bilo dovoljno  da se ispitivanje zaustavi .

Meta-analiza koja je obuhvatila studije koje su proučavale uticaj dodavanja vitamina E pokazala je blagi porast stope mortaliteta kod onih koji su primali ovaj suplement .

Zaključak: Dokazi ‘’da nam ništa mi neće faliti od malo dodatih vitamina ili minerala’’ su još  oskudniji od dokaza u prilog njihovoj  efikasnosti.

Nažalost, na kraju možemo samo reći da roditeljima koji žele da daju vitamine deci koja ne jedu dobro moramo reći ono što oni ne žele : ponudite detetu brokole, a ukinite mu grickalice, dajte mu voće, a ukinite mu zaslađene napitke. I NE- dodavanje vitamina NEĆE mu popraviti apetit.

Jedina ZDRAVA deca i vitamini koji su IZUZETAK OD OVOG PRAVILA SU:

- Novorođenče: vitamin ''K'' se obavezno daje novorođenčetu u prvim danima života
- Zrdavo odojče: vitamin ''D''se daje tokom prve godine života.


Izvori:

1. Huang HY, Caballero B, Chang S, et al. The efficacy and safety of multivitamin and mineral supplement use to prevent cancer and chronic disease in adults: a systematic review for a National Institutes of Health state-of-the-science conference. Ann Intern Med 2006; 145:372–385.

2. Lippman SM et al- Effect of selenium and vitamin E on risk of prostate cancer and other cancers: the Selenium and Vitamin E Cancer Prevention Trial (SELECT). JAMA 2009; 301:39–51.

3. Miller ER 3 et al. Meta-analysis: high-dosage vitamin E supplementation may increase all-cause mortality. Ann Intern Med 2005; 142:37–46.

KOJA DECA (IPAK) TREBA DA DOBIJU VITAMINE ILI MINERALE (suplemente) KAO DODATAK ISHRANI?

Suplemente treba dati:

- Deci u prvoj godini- vitamin D.

- Svim bebama od 3-6-tog meseca treba dati preparat gvožđa u preventivnoj dozi (1-2 mg/kg telesne težine na dan)

- Odojčadi koja su

• rođena sa malom telesnom masom
• rođena pre termina
• iz blizanačke trudnoće
• rođena od majki koje su bile malokrvne u trudnoći
• rođena od majki koje su krvarile neuobičajeno tokom porođaja
• nakon rođenja imala izraženu novorođenačku žuticu izazvanu nepodudarnošću krvnih grupa bebe i majke
• treba dati preparat gvožđa ubrzo nakon rođenja tokom prvih meseci života do uvođenja nemlečne ishrane koja sadrži gvožđe.

- Deci koja su pothranjena zbog veoma niskog unosa hrane treba dodati multivitaminski preparat. Kada se kaže ''nizak unos'' ne misli se na decu koja samo po proceni roditelja ''slabo jedu'' i koja su česta u ordinaciji pedijatra, već na decu sa objektivno veoma niskim unosom nutrijenata kako se dešava, npr, u ratnim uslovima ili uslovima bilo kakve izolacije, zanemarivanja ili u krajnjem siromaštvu.To su zapravo, hipovitaminoze - objektivni ozbilni nedostaci vitamina, što se retko viđa u uslovima normalnog mirnodopskog življenja čak i kod porodica sa nižim prihodima.

- Deci koja su na striktnoj vegetarijanskoj ishrani (ovo se nikada ne dešava po preporuci lekara, već roditelji učine samoinicijativno iz pogrešnog ubeđenja da je to dobro ili neznanja gubeći iz vida potrebe organizma u razvoju)

- Deci koja imaju hronični proliv

- Deci kojoj je iz nekog razloga izvršena resekcija creva (odstranjen deo creva) te ne mogu da apsorbuju dovoljnu količinu hranljivih materija treba dati multivitaminski preparat.

- Deci koja ne uzimaju neku vrstu namirnica zbog nepodnošenja ili alergije, tako da zbog toga ne unose neke minerale, npr kod alergije na proteine kravljeg mleka, treba nadoknaditi kalcijum.

- Obolelima od bolesti jetre, žučnih puteva, creva ili pankreasa dati vitamine po preporuci lekara u skladu sa vrstom bolesti i očekivanim nedostacima.

- Deci koja dobijaju neku terapiju koja dovodi do nedostataka vitamina ili minerala. Npr deci koja dobijaju neke antiepileptike treba dodati vitamin D

- I na kraju- deci koja boluju od retkih metaboličkih bolesti vitaminske zavisnosti- dati u suprafarmakološkim (veoma visokim) dozama određeni vitamin u zavisnosti od vrste bolesti.

Srodne teme:
MULTIVITAMINI ZA DECU: IMA LI RAZLOGA ZA TO?