 VAŽNO: Preporuka ‘’Kada imate kijavicu koristite maske kad ste sa bebom’’ znači ‘’NEPREKIDNO koristite maske kada god ste u kontaktu sa bebom’’. Roditelji kojima sam rekla da koriste maske jer su prehlađeni, donose bebu na pregled bez maski na licu. Pitam ih zašto nemaju maske, a oni kažu:’’Pa kod kuće nosimo, a sad smo skinuli dok dođemo do vas’’. Stalno znači baš to - STALNO, jer mikrobi ne prave pauzu za pregled kod doktora.
0 Comments
 Mitovi i činjenice u pedijatriji
MIT: DETETU KOJE KAŠLJE TREBA UZETI BRIS GUŠE ČINJENICA: DETETU KOJE KAŠLJE UGLAVNOM NE TREBA UZIMATI BRIS GUŠE Rečenicu ''Dete kašlje dvadeset dana, a doktor mu još uvek nije uzeo bris guše!'' , slušam svakodnevno. Da li je bris guše test koji nam daje odgovor na pitanje:''Zašto dete kašlje?'' U guši deteta žive brojne bakterije. Guša nije sterilna sredina! Mi ćemo ih, naravno, otkriti brisom guše. Zovemo ih bakterije- rezidenti (guša je njihovo stanište - rezidencija). One tu samo borave ne izazivajući bolest. Nisu sposobne da nadvladaju imuni sistem deteta koje ima normalni imunitet. Samo Betahemolitički streptokok grupe A je u stanju da kod deteta normalnog imuniteta napravi upalu guše - anginu. SAMO Betahemolitički streptokok grupe A ima značaj (tj. leči se) ukoliko se otkrije u brisu guše, ali pod jednim uslovom: da dete ima i znake streptokokne upale guše: - jako (kao krv) crvena guša, tamno crvene mrlje po mekom nepcu (petehije) - bol u guši koji se uporno pogoršava - povišena temperatura (nije obavezna) - povraćanje na početku bolesti (nije obavezno) - NAJVAŽNIJE: dete NE KAŠLJE i NEMA sekreciju iz nosa! Dakle, dete koje kašlje, nema streptokoknu anginu! Kada je reč o infekciji guše koja je praćena kašljem, ovaj simptom govori o virusnoj infekciji. Kašalj je najčešće simptom VIRUSNE infekcije. A virus se ne može otkriti brisom guše! Kašalj može biti simptom bakterijske infekcije sinusa ili pluća, ali se tada uzročnik bolesti ne može otkriti brisom guše jer se ne nalazi tamo. Svi mikrobi koje u brisu guše deteta koje kašlje otkrijemo, uzgredni su nalaz i nisu uzrok našeg problema (kašlja), nego nas zavode na pogrešan trag i izbor pogrešnog leka. O značaju brisa nosa pročitajte ovde>>>  Mitovi i činjenice u pedijatriji MIT: DETE KOJE JE U FAZI IZBIJANJA OVČIH BOGINJA NE BI TREBALO DA PIJE ANTIBIOTIK JER ĆE ON SPREČITI IZBIJANJE BOGINJA ČINJENICA: ANTIBIOTIK, JEDNOSTAVNO, NI NA KOJI NAČIN NE UTIČE NA IZBIJANJE BOGINJA Antibiotik neće sprečiti izbijanje boginja jer su ovče boginje virusna bolest na koji on ne deluje. Ukratko- niti ometa izbijanje, niti leči- kao da dete ne uzima nikakav lek. Jednostavno je suvišan. Ako dođe do sekundarne (nadovezane) bakterijske infekcije promena na koži, antibiotik je potreban. Da do toga ne bi došlo, neophodno je održavati higijenu kože redovnim kupanjem deteta.
 KADA MOGU DA MI DOĐU DRUGARI? INFEKTIVNE BOLESTI Ovče boginje (varicella) Držite dete dalje od druge dece dok se svi plikovi ne osuše i postanu ''kraste'' . To je obično najmanje 5-7 dana nakon što su se pojavile prve promene na koži. Crvene oči – akutni zarazni konjuktivitis Nema kontakta sa drugom decom sve dok postoji sekrecija iz očiju Proliv (neidentifikovan uzročnik) Nema druženja sve dotle dok bar 24 sata stolica nije normalne konzistencije. Hand, foot and mouth disease (Bolest ruku, stopala i usta) Nema drugara dok sve promene na koži ne sasuše . Vaške Ako efektivno lečenje započeto, već sledećeg dana dete može u kolektiv. Impetigo (gnojna infekcija kože) Dalje od druge dece sve dok lečenje antibioticima nije započeto. Promene na otvorenim površinama kože moraju biti prekrivene vodonepropusnom gazom. Parvovirus (eritema infekciozum ili ''Peta bolest'') Dete može odmah u kolektiv jer nije zarazno čim se osip pojavi. Roseola (exanthema subitum) Pacijent nije zarazan čim se sip pojavi. Kontakt sa vršnjacima je odmah po izbijanju osipa moguć bez rizika. Šarlah i streptokokna angina Nema kontakta bar 24 h nakon započinjanja terapije antibiotikom i sve dok se dete ne oseća dobro. Mononukleoza Sprečavanje kontakta nije potrebno, bolest jeste virusna, ali je zaraznost zanemarljiva. Grip Dete se isključuje iz kontakta sve dok ne ozdravi i dok se ne oseća sasvim dobro. Hepatitis A Sprečite kontakt deteta sa drugom decom sve dok ne dobijete medicinsku potvrdu o ozdravljenju. Hepatitis B Isključenje iz kolektiva nije potrebno. Hepatitis C Isključenje iz kolektiva nije potrebno. HIV (SIDA) Isključenje iz kolektiva nije potrebno zbog druge dece. Ovo dete se često isključuje zato što je samo podložno infekcijama koje mogu poprimiti ozbiljan tok. Šuga Kontakt se sprečava sve dok adekvatno lečenje nije započeto i još jedan dan nakon početka terapije. Lajmska bolest Izloacija nije potrebna. Dragi roditelji, ovo su samo odgovori na vaša najčešća pitanja. Nemojte samo postavljati dijagnozu! Kontaktirajte pedijatra svog deteta radi tačne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja!. Izvor: National Health and Medical Research Council. Staying Healthy in Child Care. Preventing Infectious Diseases in Child Care, 4th edition. Endorsed December 2005.
 Mitovi i činjenice u pedijatriji MIT: KAŠALJ JE NAJČEŠĆA BOLEST MOG DETETA I NJEGOV NAJVEĆI NEPRIJATELJ ČINJENICA: KAŠALJ JE SAVEZNIK TVOG DETETA U BORBI PROTIV BOLESTI DISAJNIH PUTEVA ''On užasno kašlje već tri dana, kad bi samo moglo da mu se da nešto da ne kašlje toliko!'', najčešća je pritužba roditelja u jesenje zimskom periodu. Kašalj je jedan od najčešćih simptoma kod dece. Javlja se kod bronih stanja u pedijatriji, ali daleko najčešće tokom infekcija disajnih puteva. O tom kašlju, KAŠLJU TOKOM RESPIRATORNIH INFEKCIJA je ovde reč. Kašalj je znak da je dete bolesno i zato ga ne volimo. On se javlja tokom bolesti. Ali nije ON ta bolest. On je odbrana od bolesti. Roditelji treba, zapravo, da sasvim drugačije doživljavaju kašalj. Treba da znaju o značaju kašlja za dete! Kada je virusna infekcija disajnih puteva u pitanju, mi nemamo lek kojim možemo ubiti uzročnike - viruse. ''Ubijanjem'' kašlja davanjem lekova protiv kašlja, mi pomažemo virusima a ne detetu. Kada dete boluje od virusne infekcije disajnih puteva imuni sistem deteta i kašalj su naši saveznici u borbi protiv bolesti. Dete koje moćno i efikasno kašlje mnogo bolje brani svoje disajne puteve od onog koje kašlje slabašno i neefektivno. Zato, kada dete kašlje da eliminiše sekret iz disajnih puteva u cilju odbrane pluća, umesto da želimo da ''ućutkamo'' kašalj, treba da ga volimo, jer on brani naše dete.
 Najčešće greške i zablude roditelja
MISLE DA JE PREHLADA JEDNO, A VIRUSNA INFEKCIJA NEŠTO DRUGO. Obična prehlada, ili kako je u engleskom govornom području zovu ''common cold'' je, zapravo, virusna infekcija. Ne postoji takva bolest koja je praćena kašljanjem i sekrecijom iz nosa koja je rezultat jedino - hladnoće, a da tu virusi nisu ''umešali prste''. Šta se ustvari dešava i zašto se ova najčešća virusna infekcija zove baš ''PREHLADA''? Zato što hladnoća ima udela u nastanku ove bolesti na sledeći način. Kada se dete ''smrzne'' napolju jer je bilo loše obučeno, ili u bazenu jer je provelo puno vremena u vodi, LAKŠE ga savladaju virusi, jer su mu odbranbene snage narušene borbom protiv hladnoće. Hladnoća je učinila da ga napadači lako savladaju zato što, jednostavno, nije u stanju da se efikasno bori istovremeno na dva fronta: protiv hladnoće i protiv virusa!  Najčešće greške i zablude roditelja Poslednjih dana događa da roditelji dovedu dete na pregled u petom ili šestom danu bolesti ljuti na prethodnog doktora zato što je rekao: ''To je virusna infekcija'', i nije dao nikakav lek. Dete i dalje ima temperaturu, ili još gore, komplikaciju virusne infekcije, na primer upalu uha ili pluća. ''Doktor nam je rekao da je to samo virusna infekcija, i mi smo detetu obarali temperaturu, i evo šta se dogodilo!''
Dakle, kad doktor kaže da dete ima virusnu infekciju, to znači da ne treba da očekujemo korist od antibiotika, ali da moramo biti na oprezu, da moramo pratiti znake koji ukazuju na mogući nepovoljan tok bolesti. Budući da je ovih dana reč o o infekcijama disajnih puteva, znaci koji kod malog deteta ukazuju na nepovoljan tok su:
Dete uzrasta do 3 godine koje ima visoku temperaturu mora se kontrolisati na drugi dan, a ako ima pogoršanje opšteg stanja ili neki od navedenih znakova, i svakodnevno. Uloga roditelja koji su pored deteta i koji ga vide i njihovog lekara sa kojim treba da budu u čestom kontaktu (telefonskom ili direktnom) je da na vreme otkriju moguću komplikaciju virusne infekcije i primene odgovoarjuče mere lečenja. ''Na vreme'' ne znači dati antibiotik na prvom pregledu. ''Na vreme'' znači svesti mogućnost za neprijatna iznenađenja na minimum praćenjem znakova pogoršanja i čestim kontrolama deteta.
 Najčešće greške i zablude roditelja RODITELJI MISLE DA, AKO PREHLAĐENO DETE DOVEDU DOKTORU PRVOG DANA BOLESTI, DOKTOR MOŽE EFIKASNIJE DA ''DELUJE'' I DA GA BRŽE IZLEČI Veoma često, zapravo svakodnevno u novembru roditelji dolaze sa mališanima koji su slinavi i kašlju prvog dana bolesti, kako oni kažu ''na vreme'', da bi se sprečila progresija bolesti. Često saopštavaju da su čuli da je neko dete sa istim simptomima završilo u bolnici sa bronhitisom ili upalom pluća. Kada je virusna infekcija disajnih puteva u pitanju, već i vrapci znaju da ona ne može da se leči antibioticima i da ima svoj tok koji zavisi od ravnoteže koja se uspostavlja između agresivnosti virusa i odbranbenih snaga deteta. Najveći broj imunokompetentne dece (dece normalnog imuniteta) će lako savladati virusnu infekciju, ali ona MORA da prođe kroz prvih nekoliko dana POGORŠANJA do maksimalnog pogoršanja sekrecije iz nosa, najneprijatnijeg kašlja, neretko sa povišenom temperaturom, zatim će se nekoliko dana ZADRŽATI u tom stadijumu, a nakon toga će doći do postepenog poboljšanja i na kraju do ozdravljenja. Ceo tok virusne infekcije disajnih puteva traje 7-14 dana, a kašalj može trajati i tri sedmice. Opet naglašavam, u zavisnosti od toga koliko je virus agresivan i kakve su odbranbene snage deteta. Šta, dakle, možemo učiniti?
 SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI MOLUSCUM CONTAGIOSUM Molluscum contagiosum je dobroćudno oboljenje kože u vidu bubuljica voštanog izgleda sa tačkastim dubljenjem u centru. Izazivač je virus. Najčešće su promene lokalizovane na koži lica, genitalijama i pregibima u vidu pojedinačnih ili grupisanih poluloptastih tvorevina nežnog perlastog izgleda sa diskretnim udubljenjem u centru.Obično ne daju propratne simptome, ali mogu i da jako svrbe, a češanjem se obično dalje rasejavaju (dete samo češanjem raseje po svom telu bradavice). Česte su kod dece atopičara. Moguća je da spontano nestanu posle 6 meseci, ali i da se veoma prošire. Budući da su zarazne (izazivač je virus) i da se lako rasejavaju potrebno je, da ako primetite moluske, odmah kontaktirate lekara radi lečenja. Nakon izlečenja potrebne su česte kontrole zbog moguće pojave novih promena.
 Najčešće greške i zablude roditelja ''Da je moja beba na vreme dobila neki antibiotik, ne bi joj se kijavica spustila na pluća'' Ovo je veoma česta rečenica u ordinaciji pedijatra. Dete je dovedeno lekaru zato što kija, slini i kašljuca. Doktor je rekao da ''nije ništa strašno'' i.... ''Sada moje dete škripi, diše otežano, mora da se inhalira, a lepo sam ga na vreme odvela lekaru!!! Umesto da mu je dao neki antibiotik, on nas je poslao kući'' Kod odojčadi i male dece u jesenje zimskom periodu akutni bronhiolitis je česta bolest. Ona počinje kao bilo koja virusna infekcija gornjih disajnih puteva, ali se na sekreciju iz nosa nadoveže kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima. Klinička slika varira od veoma lake, do teške, kada je potrebno asistirano disanje. Dragi roditelji, molim vas, pročitajte ove činjenice:
|
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
