 MOJE DETE KOJE IMA ASTMU KAŠLJE KAD TRČI I SKAČE. DA LI TREBA DA MU SE ZABRANI JURCANJE? Jedna od raširenih zabluda je da dete koje boluje od astme ne treba da se izlaže fizičkom naporu. Dete koje ima astmu treba da ima normalnu fizičku aktivnost. Ukoliko kad trči kašlje ili se guši, to znači da astma nije pod dobrom kontrolom. Dobro kontrolisana astma je takva da dete može da se bavi takmičarskim, čak vrhunskim sportom. Bavljenje sportskim aktivnostima se savetuje, i to je dobar test koji pokazuje u kojoj meri smo uspešni u lečenju astme. Ako dete nije u stanju da trči jer kašlje ili ima sviranje u grudima, neophodno je da se učini spirometrijska procena plućne funkcije i korekcija u lečenju.
0 Comments
 KOJI LEKOVI PRIMENJIVANI U ASTMI NEĆE BITI SMATRANI DOPINGOM SPORTISTA?
BETA 2 AGONISTI Prema aktuelnoj listi Svetske anti doping agencije (WADA) za 2013, salbutamol (Ventolin, Spalmotil, Aloprol)je dozvoljen ukoliko dnevna doza ne premašuje 1600 mcg. Za formoterol gornja granica dnevne doze je 54 mcg/dan, Ukoliko se salbutamol nađe u urinu u količini koja premašuje 1000ng/mL razmatra se mogućnost da nije primenjen u terapijske svrhe već kao stimulativno sredstvo. Za formoterol nedozvojleno je prekoračenje količine od 40 ng/mL urina. GLUKOKORTIKOSTEROIDI Svi glukokortikosteroidi su zabranjeni ukoliko su dati intravenski, oralno, rektalno ili intramuskularno. BRONHOSPAZAM IZAZVAN VEŽBANJEM KOD SPORTISTA - NOVE SMERNICE ZA PREVAZILAŽENJE OVOG PROBLEMA9/5/2013  Brojna deca obolela od astme reaguju pojavom simptoma astme tokom vežbanja. Međutim 20 % osoba koje NEMAJU astmu ima bronhospazam izazvan vežbanjem (exercise induced bronchoconstriction - EIB). Procenjuje se da je ovaj fenomen još češći kod vrhunskih sportista i da čak 30-70% učesnika Olimpijskih igara reaguje na ovaj način. Poznati pokretači EIB su hladan ili suv vazduh i praškaste materije u udahnutom vazduhu, tako da su posebno pogođeni klizači na ledu, plivači, skijaši, trkači na duže staze. Imajući na umu tako veliki procenat osoba koje tokom bavljenja sportom doživljavaju bronhospazam, ekspertska grupa Američkog torakalnog udruženja donela je smernice za tretman EIB kod sportista. Ove smernice objavljene su u majskom broju jednog od vodećih medicinskih časopisa, American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine i mogu se svesti na sledeće tačke: 1. Dijagnoza EIB postavlja se na osnovu izmerenog pada parametara plućne funkcije tokom vežbanja, a ne na osnovu simptoma. Serijsko merenje FEV 1 tokom sportske aktivnosti ili tokom testa hiperpneje (dubokog forsiranog disanja) bolje je nego merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PAF). Smatra se da postoji EIB ukoliko FEV1 padne tokom vežbanja za najmanje 10% u odnosu na bazalnu vrednost. 2. Savetuje se da sve osobe sa EIB koriste kratkodelujuće beta 2 agoniste 15 minuta pre sportske aktivnosti. 3. Osobe koje uz primenu preporučenih mera i dalje imaju simptome ili imaju potrebu za primenom bronhodilatatora svakodnevno ili više puta na dan, savetuje se svakodnevna primena inhalacijskih kortikosteroida, ili antagonista leukotrijena ili stabilizatora mastocita pre sportske aktivnosti. Budući da se neki od ovih lekova smatraju stimulativnim supstancama (dopingom) lekar treba dobro da odmeri tretman koji preporuči sportisti. 4. Potrebno je da prođu 2-4 sedmice korišćenja kortikosteroida da bi se ostvarilo maksimalno poboljšanje. Apsolutno se ne savetuje primena inhalacijskih kortikosteroida samo neposredno pre sportske aktivnosti. 5.Zbog potencijalno opasnih neželjenih efekata, ne savetuje se svakodnevna primena dugodelujućih beta 2 agonista kao jedane terapije. 6. Svi sportisti koji imaju EIB treba da se postepeno zagreju za sportsku aktivnost prikladnim vežbanjem. Izvor: Am J Respir Crit Care Med. 2013;187:1016-1027. Abstract
 Sport ili vežbanje su zdrave aktivnosti za devojčice i devojke svih uzrasta.
Povremeno, međutim, atletičarke se fokusiraju na to da budu što gracioznije i tanje. Počnu da premalo jedu i previše vežbaju. Osim što neposredno može da ugrozi zdravlje i da ostavi trajne posledice, ovakvo ponašanje može da ih onemogući u onome što im je najvažnije u tom trenutku i od čega sve počinje:u bavljenju sportom. Tri međusobno povezane bolesti prete devojkama koje idu u krajnost u vežbanju i držanju dijete. One su poznate pod imenom ''ženska atletska trijada''. To su: - poremećaj ishrane - poremećaj menstruacije - prevremena osteoporoza Loša ishrana, nizak kalorijski unos, fizički i emocionalni stres i nizak procenat masnoće u telu dovodi do hormonskog poremećaja, gubitka menstruacije i zbog niskog nivoa ženskih polnih hormona - estrogena i do prerano nastale osteoporoze. Osteoporoza (niska gustina kostiju) dovodi do sklonosti ka prelomima. U bilo kom sportu devojčica ili devojka može da razvije jedan ili sva tri poremećaja ove trijade. Najugroženije su devojke koje moraju da lepo izgledaju za nastup, kao što su klizačice na ledu ili gimnastičarke. Takođe, ugrožena je i kategorija koja se bavi sportom za koji želi da popravi performanse - npr. trkačice. Svaka sportistkinja treba samoj sebi da odgovori na pitanja: -Jesam li nezadovoljna svojim telom? - Nastojim li da budem mršavija? - Da li sam suviše usredsređena na svoju težinu? Ako su odgovori potvrdni, u riziku je da razvije nenormalan obrazac ishrane koji vodi u ostala dva poremećaja trijade. Devojke su 5-10 puta u većem riziku od muškaraca za ovu vrstu poremećaja. Veliki problem predstavlja i odbijanje da se poremećaj prepozna i prihvati njegovo postojanje. Prihvatanje činjenice da problem postoji je preduslov za njegovo lečenje. Ukoliko devojka ustanovi da je izostalo nekoliko menstruacija zaredom, ili je dobila prelom baveći se uobičajenim aktivnostima u sportu, potrebno je da se hitno javi lekaru. Za devojku koja ispoljava ''atletsku trijadu'' potrebno je ponekad da se u rešavanje problema uključi čitav tim stručnjaka: ginekolog, pedijatar, nutricionista, psiholog, trener...  TEMA ''SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA'' DETE KOJE SE BAVI SPORTOM IMA POVREMENO U TOKU AKTIVNOSTI BLEDILO, MALAKSALOST, NESVESTICU ILI IZGUBI SVEST Ovo je ozbiljan simptom koji se ne može pripisati premoru. Moguće je da postoji ozbiljan poremećaj srčanog ritma koji može da ugrozi život mladog sportiste. Javite se kardiologu! Deca koja se bave takmičarskim sportovima treba obavezno da se podvrgnu testu opterećenja. Da li vas i ovo zanima?
 SKRINING (sistematsko pretraživanje) POPULACIJE MLADIH SPORTISTA PO 12 TAČAKA MOŽE DA SMANJI RIZIK OD IZNENDANE SRČANE SMRTI TOKOM SPORTSKE AKTIVNOSTI
Kod iznenadnog srčanog zastoja, srce naglo i neočekivano prestane sa radom zbog nepravilnog ritma (srčana aritmija). Mlada osoba na vrhuncu fizičke spremnosti umire iznenada što je šokantno i tragično, a moguće je sprečiti. Procenjuje se da je učestalost iznenadne srčane smrti oko 1 na 200.000 školaraca koji se bave sportom. Najčešće se to događa kod fudbala ili košarke, najintenzivnijih sportova sa najvećim stepenom angažovanja pojedinca. Američko udruženje za srce objavilo je 1996, a revidiralo 2007. g. preporuke koje obuhvataju grupu pitanja i testova za decu školskog uzrasta koja se bave sportom u potrazi za signalom koji ukazuje na mogući kardiovaskularni problem: Iz lične istorije 1. Da li imaš bol ili nelagodnost u grudnom košu tokom napora? 2. Da li si imao/la neobjašnjive gubitke svesti ili se dešavalo da skoro izgubiš svest? 3. Da li si imao/la naglo nastale neočekivane nastupe slabosti tokom napora? 4. Da li imaš šum na srcu? 5. Da li imaš povišen krvni pritisak? Iz porodične istorije 6. Da li u tvojoj porodici neko iznenada neočekivano umro od srca pre 50-te godine? 7. Da li imaš bliske srodnike koji su mlađi od 50 godina koji su invalidi zbog srčanog obolenja? 8. Da li ti je poznato da neko u porodici ima hipertrofičnu ili dilatacionu kardiomiopatiju, pri čemu su proširene srčane šupljine ili zadebljan zid srca, sindrom produženog QT intervala koji utiče na srčani ritam, Marfanov sindrom kod koga postoji slabost zidova velikih arterija ili klinički značajnu srčanu aritmiju? Osim ovih pitanja, doktor je dužan da tokom pregleda traga za: 9. Šumom na srcu 10. Femoralnim pulsevima (da bi se isključilo suženje sorte) 11. Fizikalnim znacima Marfanovog sindroma 12. Hipertenzijom merenjem krvnog pritiska na ruci (brahijalna arterija) u sedećem položaju Ukoliko se ustanovi prisustvo bilo koje od ovih 12 tačaka, takvo dete se mora dodatno ispitati. |
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
