SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA

POTPUNI PREKIDI DISANA TOKOM SPAVANJA DETETA OZBILJAN SU SIMPTOM

Ako dete tokom spavanja hrče to uznemirava roditelje i remeti kvalitet života. Ali, to još uvek nije razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Ukoliko, međutim, vaš mališan pravi prekide disanja tokom spavanja koji traju po 10 sekundi ovaj simptom je poznat kao ''sleep apnea''.

Jedan od najčešćih razloga za ovaj simptom je uvećanje krajnika.

Tokom ovih epizoda dolazi slabijeg snabdevanja mozga deteta kiseonikom.

Učestalost prekida disanja i upoređen sa brojem sati spavanja je indeks koji govori o ozbiljnosti situacije.

• Ukoliko je ovaj indeks=1, odnosno dete tokom spavanja napravi onoliko prekida disanja koliko sati spava, smatra se da nije ugroženo i da je to normalno.

• Ako je ovaj odnos 1-5, u pitanju je blagi poremećaj disanja tokom sna.

• Ako je 5-10, poremećaj je umeren, 10-20 govori o ozbiljnom, a preko 20 o veoma ozbiljnom poremećaju disanja tokom sna.

Ovo je razlog da se posavetujete sa lekarom o mogućim uzrocima i načinima lečenja.

RAZLOZI ZA ADENOIDEKTOMIJU (odstranjenje trećeg krajnika)

Najvažniji razlozi za odstranjenje trećeg krajnika su:

- potencijalno oštećenje sluha

- smetnje koje treći krajnik stvara pri disanju

Treći krajnik, kao i ostalo limfno tkivo ima odbranbenu ulogu. Međutim, neka deca imaju sklonost da sa ponavljanjem infekcija disajnih puteva uvećavaju limfno tkivo. U jednom trenutku šteta od trećeg krajnika premašuje korist koju on obezbeđuje.

To se dešava u situacijama kad treći krajnik svojom masom onemogućava ventilaciju srednjeg uha zatvarajući izlaz Eustahijeve tube. Eustahijeva tuba (E.T.) je prirodna komunikacija između srednjeg uha i ždrela. Njena prolaznost je preduslov za zdravlje srednjeg uha i očuvanje sluha. Kad je E.T. blokirana naraslim trećim krajnikom, dete je sklono čestim upalama uha, a gore od toga je što ima privremenu nagluvost. Ako se to dešava u uzrastu 2-3 godine dete ne može da nauči govor jer ne čuje dobro i to se ne sme dopustiti.

Sa druge strane, smetnje sa disanjem dovode do lošeg snavdevanja mozga kiseonikom, Dete je razdražljivo jer je neispavano i ima teškoća u usredsređivanju na problem. Osim toga, dolazi do opterećenja srca. To je drugi najvažniji razlog da se razmatra odstranjenje trećeg krajnika.

ŠTA SU TO NEPČANI KRAJNICI I ČEMU SLUŽE?
Nepčani krajnici su tvorevine od mekog žlezdanog tkiva i deo su imunog sistema.
Glavna funkcija krajnika je da nas zaštite od napadača - bakterija i virusa. Uz pomoć antitela i imunih ćelije krajnici ubijaju klice i pomažu da se spreči infekcija grla i pluća .

GDE SE NALAZE NEPČANI KRAJNICI?
Postoje dva nepčana krajnika, po jedan sa svake strane resice u zadnjem delu usta .

DA LI SU ONI VAŽNI ILI SAMO PRAVI ŠTETU?
Bebe i vrlo mala deca imaju nerazvijen imuni sistem i lošu odbranu od infekcija. U tom uzrastu krajnici su važna odbranbena barijera u borbi sa infekcijama. Kasnije u životu, kada je imuni sistem bolje je razvijen, krajnici postaju manje potrebni.

DA LI SE NEPČANI KRAJNICI VIDE KADA DETE OTVORI USTA?
Nepčani krajnici se mogu videti u ogledalu kada se usta široko otovre. Oni su dve mesnate izrasline sa strane, pozadi u ustima (kao na slici).

KAKO ZAKLJUČUJEMO DA DETE IMA UVEĆANE KRAJNIKE KOJI TREBA DA SE VADE?
Postoje kriterijumi koji ukazuju da dete ima ''problematične'' krajnike koji prave više štete nego koristi. Kod svake odluke za operativni tretman na jedan tas vage stavlja se mogući rizik ili šteta od intervencije sa štetom koju bolest pravi detetu i koristi od intervencije. O razlozima za operaciju nepčanih krajnika pročitajte ovde.

RAZLOZI ZA RAZMATRANJE ODSTRANJENJA NEPČANIH KRAJNIKA:



Evropska  i američka pedijatrijska udruženja usvojile su gotovo identične preporuke za razmatranje tonzilektomije (odstranjenja nepčanih krajnika) kod dece:

• dete ima ponavljane akutne gušobolje koje nastaju zbog akutnog tonzilitisa
• epizoda gušobolje su takve da onemogućavaju normalno funkcionisanje deteta
• bilo je sedam ili više dobro dokumentovanih*, klinički značajnih, adekvatno lečenih upala guše u prethodnoj godini  ili

• - pet ili više takvih epizoda u svakoj od prethodne dve godine  ili

• - tri ili više takvih epizoda u svakoj od prethodne tri godine.

*Dobro dokumentovana upala guše podrazumeva ispunjenje bar jednog od sledećih kriterijuma:
1. Temperatura> 38.3° C, ili
2. Uvećanje limfnih žlezda na vratu (>2cm) ili
3. Krajnici sa eksudatom ili
4. Pozitivna kultura za beta hemolitički streptokok gr.A

Izvori:
http://www.sign.ac.uk/pdf/sign117.pdf
http://oto.sagepub.com/content/144/1_suppl/S1.full.pdf+html

Ektopični ureter rešava se hirurški. Ovde su nabrojane nejčešće hirurške tehnike koje se primenjuju kod ove anomalije.

• Kutana distalna ureterostoma

Ova metoda primenjuje se kod novorođenčadi sa velikim proširenjem uretera i sabirnog sistema bubrega (hidronefrozom).  Ureter se hirurški izvede na površinu kože i omogući se drenaža mokraće preko tog otvora na koži slobodno u pelenu.  Na taj način se bubrežno tkivo i ureter oslobode pritiska mokraće i spreči dalje oštećenje bubrega. U uzrastu od oko 18 meseci ureter se novom hirurškom intervencijom pripoji na svoje pravo mesto na bešici. 

• Ureteralna reimplantacija

 U opštoj anesteziji ureter se pripaja na pravo mesto na bešici.  Ova intervencija se može izvesti laparoskopski kroz mali rez na koži. Ova tehnika (minimalna invazivna tehnika) kod koje je traumatizovanje tkiva svedeno na minimum, a oporavak brz nije indikovana kod sve dece. Hirurg odlučuje da li će kod određenog deteta primeniti klasični hirurški zahvat ili minimalnu invazivnu proceduru.

• Parcijalna nefrektomija

 Ukoliko je ektopični ureter udružen sa duplex bubregom, i ako uz to gornji pol bubrega ne funkcioniše zadovoljavajuće, može se izvršiti odstranjenje tog dela bubrega.  

• Ureteropijelostoma

Ukoliko je ektopični ureter udružen sa duplex bubregom, gornji pol duplex bubrega može da se odvoji i spoji sa normalnim donjim polom.  Na taj način omogućava se normalna drenaža mokraće iz gornjeg pola.

OPERATIVNO LEČENJE- ŠTA DETE MOŽE DA OČEKUJE

1. Je li moguće dijagnostkovati hipospadiju tokom trudnoće i da li je indikacija za pobačaj?

Ponekad je moguće dijagnostikovati hipospadiju tokom trudnoće, ali obično se dijagnoza potvrdi tek nakon rođenja. To definitivno nije indikacija za pobačaj.

2. Imam dete sa hipospadijom. Kolike su šanse da i se drugo dete rodi sa hipospadijom?

Hipospadija je sporadična. Kada jedno dete ima hipospadiju to ne povećava rizik da naredno potomstvo ima istu anomaliju. Ipak, postoje porodice u kojima postoji više članova sa hipospadijum te se razmatra mogućnost genetske predispozicije.

3. Kada bi bilo najbolje javiti se lekaru sa detetom koje ima hipospadiju?

Budući da je optimalni trenutak za korekciju hipospadije u uzrastu od 3 do 18 meseci potrebno je javiti se lekaru radi savetovanja u bebina prva tri meseca.

4. Kom lekaru treba da se jave roditelji čije dete ima hipospadiju? Dečjem urologu ili plastičnom hirurgu?

Nije važno za šta je hirurg specijalizovan, koliko je važno da ima veliko iskustvo sa hipospadijom i dobre rezultate lečenja. To može biti dečji hirurg, dečji urolog, ili specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije. U idealnom slučaju, hirurg kome poveravate dete trebalo bi da radi oko 50 operacija hipospadije godišnje da bi stekao zadovoljavajuće iskustvo i ostvarivao dobre rezultate.

5. Kako mogu da prepoznam koliko je hipospadija mog deteta ozbiljna?

Postoji nekoliko elemenata koji određuju težinu hipospadije. Opšte pravilo je: ako je otvor mokraćne cevi na glaviću reč je o glandularnoj- blagoj hipospadiji i to je stupanj 1. Ako je otvor na gornjoj polovini penisa u pitanju je distalna hipospadija- umerena ili stupanj 2. Ukoliko je otvor na donjoj polovini penisa ili na skrotumu, reč je o ozbiljnoj- proksimalno hipospadiji ili stupnju 3. Blaga ili umerena hipospadija zastupljena je u oko 85% slučajeva. Teški oblici javljaju se u 15% dece.

6. Da li operacija potrebna?

Glandularna hipospadija (stepen 1), što se tiče funkcije- ne mora biti operisana. Kod ovog stepena ne moraju postojati problemi sa mokrenjem niti kasnije, sa erekcijom i seksualnim funkcionisanjem. Međutim, zbog izmenjenog izgleda penisa dete može imati psihološki problem, a čak i odrasli koji nisu operisani nekad ne žele da njihov seksualni partner primeti im je penis drugačiji od normalnog.

Dete sa drugim ili trećim stepenom hipospadije treba da se operiše da bi se obezbedile funkcije penisa: mokrenje i seksualna funkcija. Nekada deca sa hipospadijom imaju uzak otvor mokraćne cevi što ih čini sklonim urinarnim infekcijama, tako da je neophodno i to korigovati.

7. Da li će moj sin postati ''normalan'' nakon korekcije hipospadije?

Da, deca sa glandularnom (stepen 1), distalnom (stepen 2) i većina sa proksimalnom (stepen 3) biće dobro, ako intervenciju obavi iskusan hirurg. Međutim, u malom postotku (posebno kod proksimalnog oblika) može doći do komplikacija koje mogu uticati na izgled ili funkciju penisa.

8. Hoće li moj sin funkcionisati kao "normalan" čovek kasnije kad odraste?

U većini slučajeva, da.

9. Da li je potrebno da radimo analizu hromozoma (kariotip)?

Kod glanularne i distalne hypospadije sa oba testisa u skrotumu, to nije potrebno. Međutim, u teškim oblicima proksimalnih hipospadija ili bolesnika s dvosmislenim genitalijama analizom hromozoma je potrebno tačno utvrditi pol deteta.

10. Kada bi trebalo učiniti hiruršku korekciju?

Ranije studije su pokazale da je idealno vreme za korekciju između 3 i 15 meseci jer penis raste manje od 1 cm tokom prve 3 do 4 godine.

11. Ako je penis zakrivljen, kako će se to ispraviti i da li je to potrebno?

Glanularna hipospadija obično nije praćena zakrivljenošću penisa.

80% distalnih hipospadija nema zakrivljenost. Preostalih 20% ima zakrivljenost zbog skraćivanja kože. To se obično ispravlja tkom intervencije.

12. Koliko dugo dete mora ostati u bolnici?

Ako pacijent ima glandularmu ili distalnu hypospadiju obično može ići kući između 1 - 5 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta, porodičnih prilika i postoperatvnog toka.

Deca s proksimalnim hipospadijom posle operacije imaju katatar oko dve sedmice. Dete može ostati u bolnici za to vreme, ali može i da se otpusti ranije ako je majka u stanju da brine o detetu i da obezbedi da katatar ostane na mestu.

13. Da li dete mora biti vezano za krevet ili se može kretati nakon operacije hipospadije?

 

Obično dete sme da sedi i da se kreće 24 sati nakon operacije. Naravno, treba brinuti da se regija genitalija ne povredi. Kod proksimalnog oblika dodatna pažnja usmerava se na kateter koji ne bi smeo da ispadne izvan bešike.

14. Koliko dugo ostaje dren u rani?

Obično se dren uklanja u roku od 2 dana nakon operacije.

15. Koliko dugo kateter ostaje u penisu?

Uglavnom ne duže od 2 dana nakon operacije zbog mogućnosti da prouzrokuje iritaciju i upalu uretre i poveća šanse za komplikacije. U slučajevima glanularne i distalne hipospadije dete ne sme da mokri korz novu mokraćnu cev prva 2 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta deteta. U slučajevima proksimalne hipospadije kateter se ubacuje u bešiku preko trbušnog zida i ostaje 10 do 14 dana.

16. Koje su moguće komplikacije i koliko su česte?

Učestalost komplikacija u glanularne i distalne hipospadije je manja od 5% ako operaciju izvodi iskusan hirurg.

Učestalost komplikacija nakon operacije proksimalne hipospadije je do 20%.

Najčešća komplikacija je fistula, Kod fistulizacije dolazi do stvaranja još jednog otvora pored regularnog otvora mokraćne cevi. Ostale komplikacije uključuju infekcije, suženje uretre, gubitak poklopca, krvarenje i deformacije.

17. Što se događa sa šavovima i koncima nakon operacije?

Obično se radi o koncima koji se sami apsorbuju te ih nije potrebno uklanjati. To se dogodi u roku od mesec dana. Kod nekih pacijenata to traje i duže, ali je normalno i ne treba biti znak za uzbunu za roditelje i pacijente.Važno je da ne pokušavate da ih na svoju ruku izvlačite, jer to može uticati na ozdravljenje.

18. Koliko je vremena potrebno za oporavak nakon operacije i koje su mere opreza?

U oko 70 % oporavak traje mesec dana. Međutim, može potrajati do 6 meseci Deca treba tokom prvih mesec dana da izbegavaju sportske aktivnosti koje mogu uzrokovati traume penisa kao i plivanje ili vožnju bicikla.

19. Kada je prvi pregled posle operacije?

Prvi pregled je nakon 3 meseca i nakon 6 meseci. Postoperativne preglede treba da obavi hirurg koji je obavio operaciju. Kasnije deca treba da se prate jednom godišnje tek nakon puberteta.

Možda će vas i ovo zanimati: