 Ektopični ureter rešava se hirurški. Ovde su nabrojane nejčešće hirurške tehnike koje se primenjuju kod ove anomalije.
0 Comments
 Nije moguće sprečiti SVAKU urinarnu infekciju, ali ovi saveti mogu pomoći da se njihova učestalost smanji.
 Valvule zadnje uretre su najčešća urođena anomalija mokraćne cevi- uretre. Javljaju se kod dečaka. Reč je o malim tkivnim membranama koje se nalaze u uretri i ometaju oticanje mokraće. Mokraća se zadržava u bešici i širi bešiku, mokraćovode i sabirni sistem bubrega koji mogu pretrpeti oštećenje još dok beba nije rođena. KOLIKO SU ČESTE? Učestalost ove anomalije je oko 1 na 8000 novorođenčadi. KOLIKO SU OPASNE? Težina oštećenja bubrega zavisi od stepena opstrukcije. Valvule zadnje uretre mogu da dovedu do zatajenja bubrega! KOJE SIMPTOME IMA DETE? Ukoliko se ne otkriju pre rođenja, simptomi koje roditelji mogu uočiti su: - otežano započinjanje mokrenja - mokrenje slabim isprekidanim mlazom - učestalo mokrenje - bol pri mokrenju - teškoće u potpunom pražnjenju bešike - česte urinarne infekcije - nesposobnost zadržavanja mokraće kod deteta koje je već uspostavilo kontrolu mokrenja KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA? Valvule zadnje uretre se, zahvaljujući napretku prenatalne dijagnostike u poslednje vreme otkriju ULTRAZVUKOM pre rođenja bebe još dok simptomi nisu ni ispoljeni. Posle rođenja u dijagnostici se koriste ultrazvuk i mikciona cistoureterografija (MCUG). KAKO SE LEČE? Hirurški tretman je neophodan za lečenje valvula. Endoskopom se uđe u uretru i odstrane valvule. Ukoliko je beba veoma mala, može se privremeno napraviti vezikostoma da se rastereti urinarni trakt i smanji mogućnost oštećenja bubrega. Ovo je samo prelazno rešenje, dok beba ne poraste dovoljno da bi se učinilo odstranjenje valvula. ŠTA POSLE HIRURGIJE? Dečaci kojima su odstranjene valvule zadnje uretre moraju se pomno pratiti narednih godina od strane. Prati se rast bubrega i bubrežna funkcija, funkcionisanje bešike i kako se uspostavlja kontrola mokrenja. Bar jednom godišnje dečak mora da dođe na ultrazvučni pregled. NAJVAŽNIJE! Pravovremena dijagnoza, intervencija i praćenje ovih dečaka od ključnog su značaja za spasavanje funkcije bubrega. Možda vas i ovo zanima:
 Najčešće pitanje koje postavljaju roditelji deteta sa hidronefrozom je:" Hoće li moje dete voditi normalan život? " A odgovor je gotovo uvek- ''da''. Samo pre nekoliko decenija, deca rođena s hidronefrozom otkrivana su tek kada bi počela da ispoljavaju simptome, ukoliko ih uopšte ispolje. Ali, napredak u tehnologiji ultrazvuka doveo je do toga da se ovo stanje koje se može uspešno lečiti otkrije često još tokom trudnoće. Mokraćni sistem, bubrezi, mokraćovodi, mokraćna bešika i mokračna cev imaju ulogu da otklanjaju otpadne materije iz organizma filtriranjem krvi u obliku urina. Kod hidronefroze oticanje urina je ometeno što dovodi do proširenja sabirnog sistema bubrega. Bubreg u celini se proširi i poveća. Hidronefroza nije određena dijagnoza. To je samo nalaz koji govori o tome da je bubreg prepunjen mokraćom. U normalnim okolnostima, u sabirnom sistemu bubrega se mokraća ne zadržava. Ona odmah otiče kroz mokraćovode prema bešici i tu se sakuplja do mokrenja. Sabirni sistem bubrega se u tim okolnostima ne vidi ultrazvukom. Kod hidronefroze mokraća zaostaje u sabirnom sistemu bubrega proširujući ga i čineći ga vidljivim. Brojni su razlozi koji dovode do ovog stanja. Identifikovanje razloga za hidronefrozu deteta će opredeliti lekara kako će sa njim postupati. Nakupljanje mokraće u bubregu deteta može biti prouzrokovano blokadom njenog oticanja (opstrukcijom) ili njenim vraćanjem unazad iz pravca mokraćne bešike (refluks). Kod velikog broja dece uzrok se nikad ne otkrije. U više od polovine slučajeva otkrivenih pre rođenja ultrazvukom, hidronefroza se spontano sama razreši do rođenja bebe ili ubrzo nakon toga. U djece koja imaju blagu ili, umjerenu hidronefrozu, bubreg nije oštećen. Hirurško zbrinjavanje hidronefroze je veoma uspešno. Bez obzira na uzrok, lekar će opisati hidronefrozu deteta kao blagu, umerenu ili tešku. Ova procena se bazira na stepenu proširenja bubrega i stepenu smetnje oticanju urina. Lekar će reći da li je jednostrana (samo na jednom bubregu), ili obostrana- bilateralna (prisutna na oba bubrega). Ispitivanje uzroka hidronefroze svodi se na: - ultrazvučni pregled - mikcionu cistoureterografiju - testove za ispitivanje funkcije bubrega O obimu ispitivanja za svako dete, kao i o daljem tretmanu deteta (praćenje ili hirurški pristup) odlučuju dečji nefrolog i urolog (dečiji hirurg). Možda će vas i ovo zanimati:
 Ispitivanje se obično vrši ambulantno. Treba imati na umu da se malo dete boji brojnih stvari koje nisu uobičajene i koje mu rade nepoznati ljudi, čak i kad su potpuno bezbolne i bezopasne, pa je vrlo verovatno da će i na ovu proceduru reagovati plakanjem i pružanjem otpora. Treba da računate sa tim. Dete se stavi na podlogu na kojij se vrši snimanje. Manja deca nekad moraju biti fiksirana umotavanjem u ćebence ili na neki drugi način da se ne bi pokretala pri snimanju. Utrenirani medicinski tehničar nakon toga vrši kateteriziranje mokraćne bešike. Nakon čišćenja genitalija antiseptikom ubacuje se kroz uretru (cev koja vodi mokraću iz bešike van) kateter- meko plastično crevo, kojim će se kontrast za snimanje ubaciti u bešiku. Katatar se nakon toga može zalepiti za kožu da se ne bi desilo da ispadne pre obavljenog posla. Nakon toga u bešiku se ubaci kontrastna tečnost. Kad je bešika puna dete treba da mokri na stolu za snimanje. Tokom punjenja bešike i tokom mokrenja prave se snimci. Kada su napravljeni- katatar se uklanja. Tehničar će možda preći u drugu prostoriju tokom snimanja, a roditelj može ostati sa detetom, ali mora da nosi zaštitnu kecelju radi zaštite od zračenja. Miksciona cistoureterografija se obično završi za 30 minuta. Deca mogu reagovati na čišćenje antiseptkiom jer ga doživljavaju kao hladan, na ubacivanje katetera i kontrasta u bešiku. Većina nešto starije dece prihvata objašnjenje procedure i ne bude traumatizovano.
 KAKO SE UVERITI DA DETE ZAISTA IMA POVIŠEN PRITISAK Jednom izmeren povišen krvni pritisak nikako ne znači da dete ima hipertenziju. Dete ponekad ima pritisak samo kod doktora. To je tzv ''pritisak belog mantila''. Deci treba serijski meriti pritisak kod kuće, dva puta dnevno i o tome voditi preciznu evidenciju. Pročitajte i o čemu treba voditi računa kada detetu merite pritisak.
 FAKTORI RIZIKA KOJI UPOZORAVAJU Dete je u riziku za povišen krvni pritisak zbog postojanja određenih zdravstvenih stanja, genetske predispozicije ili životnih navika. SEKUNDARNA HIPERTENZIJA Sekundarna hipertenzija nastaje zvog postojanja određenog zdravstvenog problema (ispod navedenog) u organizmu deteta. Ova vrsta hipertenzije je znatno češća kod male dece. Faktori rizika za ispoljavanje sekundarne hipertenzije su: - Hronična bubrežna bolest - Policistična bolest bubrega - Srčana mana- koarktacija aorte - Poremećaji nadbubrežne žlezde - Stanja koja između ostalog pogađaju i bubreg , npr lupus - Pojačana funkcija štitaste žlezde - Feohromocitom, redak tumor nadbubrega - Suženje bubrežne arterije ESENCIJALNA, PRIMARNA HIPERTENZIJA Kod ove vrste hipertenzije pritisak je povišen ''sam po sebi'', bez nekog objašnjenja, bez postojanja stanja kojim se to može objasniti. Esencijalna hipertenzija je daleko najčešći oblik hipertenzije kod odraslih i starije dece. Faktori rizika za ispoljavanje esencijalne hipertenzije su: - Prekomerna težina ili gojaznost (Indeks telesne mase iznad 25) - Porodična sklonost za povišen krvni pritisak - Dijabetes tip 2 ili više vrednosti šećera naštinu - Visok holesterol ili trigliceridi u serumu
|
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
