DEČIJI FIZIJATAR posvećen je poboljšanju života i svakodnevnog funkcionisanja dece s akutnim i hroničnim invaliditetom. Deca koja dolaze fizijatru imaju širok spektar urođenih i stečenih stanja čiji je rezultat postojeći ili mogući fizički invaliditet.


Kada su u pitanju zdrava deca, pregledi fizijatra u okviru SISTEMATSKIH PREGLEDA imaju za cilj pravovremeno uočavanje nekog fizijatrijskog razvojnog problema kako bi se na vreme preduzele mere za njegovo otklanjanje

LOGOPEDSKI TRETMAN, u najužem smislu reči, podrazumeva razvoj i rehabilitaciju glasa, govora i jezika kod dece i odraslih.

Logopedski pregled u okviru SISTEMATSKOG PREGLEDA ima za cilju uočavanje problema koji su rezultat razvojne nezrelosti u govornoj oblasti, koji bi mogli imati za posledicu poteškoće u učenju.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih  edukativnih psiholoških i socijalnih uslova.

Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, S. 2000).

1. Dajte detetu punu informaciju o tome šta mu se dešava.
Deca žele prave odgovore na pitanje šta se dešava sa njima i zašto. Prvo vi naučite o disleksiji, a zatim podelite ono što ste naučili sa detetom . Ako je dete prepušteno  sebi da shvati šta nije u redu, velike su šanse da problem vide večim nego što zapravo jeste ( tj. da pomisle " Ja sam, prosto, glup " ili "Moj mozak bolestan'') . Obrazujte se i obrazujte svoje dete da bi ste demistifikovali problem.

2. Jačajte samopouzdanje deteta na drugim poljima.
Prosečno dete sa disleksijom troši ogromnu količinu vremena da savlada čitanje i pisanje. Sve to može doživeti kao iscrpljujuću borbu sa stalnim neuspesima. Veoma je važno da pronađemo druge mogućnosti gde dete može da doživi uspeh. Budite pronicljivi i strpljivi, tragajte za skrivenom snagom svog deteta i  pomozite joj da se ''razmahne''. Imajte na umu da je dete kao celina mera svoje ukupne sposobnosti i vrednosti. Snaga deteta ne mora uvek biti merena na klasičan načina: kao snaga u sportu. Ona može biti  individualna i jedinstvena, i ispoljiti se u gradnji Lego kockicama ili dobrom i prijateljskom odnosu prema drugima .

3. Čitanje je za dete sa disleksijom težak posao - bar neka bude zanimljivo.
Deci sa disleksijom ne dopada se proces čitanja, ali to ne znači da im se ne dopada sadržaj teksta. Pronalaženje interesantnih delova teksta za koje dete ima interesovanje može da učini čitanje prijatnijim. Na primer: ako dete ima afinitet za automobile, onda čitajte stranice časopisa o automobilima. Ako voli Hari Potera, čitajte novu knjigu o njemu.

4. Nađite optimistične primere osoba sa disleksijom.
Svako je video crno-belu sliku Alberta Ajnštajn sa razbašurenom kosom ispod koje stoji da je ovaj genije bio disleksičar. Slažem se da je teško dete dvadeset prvog veka ohrabriti primerom nekoga ko je umro 1950, ma kako genijalan bio. Zato mu recite ko su disleksičari  novog vremena: Orlando Blum, Jackie Chan, Patrick Dempsei, a naravno, dame: Selma Hajek, Jevel, Vhoopi Goldberg.

5. Koristite pomoćne tehnologije
Kupovina računara detetu sa disleksijom ne izgleda kao dobra stvar. Ali od PC-a se danas ne može pobeći, pa mu možete kupiti softver koji detektuje zvuk i prepoznaje glasove koje dete izgovara nakon što pročita reč  sa ekrana. Ovakvi softveri postoje za englesko govorno područje (Dragon Naturalli Speaking ili Kurzveil 3000). Budimo iskreni. Za disleksičara je ovo samo pomoćna tehnologija za rad kod kuće, dok će pravu pomoć dati logoped. Ali treba  naći ravnotežu između napornog rada i igre da bi se omogućila  bolja produktivnost u školi i bolje snalaženje u životu.

6.Potražite pomoć  logopeda
Rana intervencija pruža najveće šanse za postizanje uspeha u tečnom čitanju. Rad na očuvanju samopouzdanje deteta je najvažniji činilac za njegog opstanak i napredovanje, kako u učionici, tako i u životu. Disleksija se često ne prepozna ili se prepozna kasno, kada dete već uveliko ima problema kako u postizanju školskog programa, tako i sa grupom vršnjaka koja je često surova. Zato, ako vam se čini da vaše dete ima nešto od simptoma koji ukazuju na ovaj poremećaj, nemojte skrivati glavu u pesak i nalaziti opravdanja, već potraćite pomoć stručnjaka.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih  edukativnih psiholoških i socijalnih uslova.
Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, S. 2000).


Veoma je važno prepoznati disleksiju na vreme, što ranije. Simptomi se mogu uočiti još u jaslicama.
Ako vaše dete ispoljava nešto od navedenog, potražite pomoć logopeda koji će proceniti dete i pomoći mu:
Teškoće u učenju učenje najčešćoh dečijih pesmica kao što su ''Ja sam mala princeza'' ili ''Sreo koku miš'' i sl.

• Teškoće sa učenjem (i prisećanjem) slova azbuke
• Izgleda kao da nije u stanju da prepozna slova u sopstvenom imenu
• Nesposobnost pravilnog izgovora poznatih reči; uporan " bebeći govor "
• Nije u stanju da prepozna da se reči rimuju kao na primer rum, dum, bum.
• Postoji porodična istorija o teškoćama sa čitanjem i / ili pravopisom