ŠTA JE TO HIPOSPADIJA?

HIPOSPADIJA je urođeni defekt mokraćne cevi muške novorođenčadi gde se ona ne otvara na pravom mestu već na donjoj strani penisa. Otvaranje se može pojaviti bilo gde: u blizini mesta gde bi trebalo da se otvara, pa duž donje strane penisa bilo gde sve do njegovog početka ili čak i na semenim kesicama (skrotumu).

KOLIKO JE ČESTA HIPOSPADIJA?

Hipospadija se javlja kod jednog od 125-300 dečaka.

ŠTA JE RAZLOG ZA POJAVU HIPOSPADIJA?

U većini slučajeva, uzrok ovog urođenog defekta se ne zna.
Lečenje majke hormonima poput progesterona tokom trudnoće može povećati rizik od hipospadije. Bilo da je testis novorođenčeta nesposoban da stvori dovoljno testosterona, ili da je tkivo spoljašnjih genitalija nereaktvno na ovaj hormon, rizik od hipospadije je veći.

KOJI SU SIMPTOMI HIPOSPADIJE?

Kod blage hipospadije nema simptoma, dok se kod izraženije mogu javiti problemi u usmeravanju mokraće ili čak nemogućnost mokrenja u stojećem stavu.
Dečaci sa hipospadijom često imaju i nespušten testis.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Dijagnoza se obično postavlja tokom prvog pregleda novorođenčeta. Nekad je potrebno uraditi i rentgensko snimanje urotrakta sa kontrastom (ekskretorni urogram) da bi se otkrile neke pridružene anomalije koje je moguće očekivati kod ovih dečaka.

KAKO SE LEČI?

Hipospadija se rešava hirurški i postoji nekoliko operativnih tehnika za njeno zbrinjavanje. Kožica (prepucijum) je nekad potrebna za rekonstruktivnu operaciju, tako da ove dečake ne treba obrezivati (treba sačuvati kožicu).

DA LI SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE POSLE OPERACIJE HIPOSPADIJE?

Komplikacije koje se mogu javiti nakon operativnog lečenja i češće su kod odraslih i starije dece: suženje mokraćne cevi, krvavljenje, infekcija i zakrivljenost penisa.

DA LI SE OPERACIJOM USPEŠNO REŠAVAJU PROBLEMI SA MOKRENJEM?

Većina muškaraca je u stanju da mokri stojeći nakon hirurške intervencije.

OPERATIVNO LEČENJE- ŠTA DETE MOŽE DA OČEKUJE

1. Je li moguće dijagnostkovati hipospadiju tokom trudnoće i da li je indikacija za pobačaj?

Ponekad je moguće dijagnostikovati hipospadiju tokom trudnoće, ali obično se dijagnoza potvrdi tek nakon rođenja. To definitivno nije indikacija za pobačaj.

2. Imam dete sa hipospadijom. Kolike su šanse da i se drugo dete rodi sa hipospadijom?

Hipospadija je sporadična. Kada jedno dete ima hipospadiju to ne povećava rizik da naredno potomstvo ima istu anomaliju. Ipak, postoje porodice u kojima postoji više članova sa hipospadijum te se razmatra mogućnost genetske predispozicije.

3. Kada bi bilo najbolje javiti se lekaru sa detetom koje ima hipospadiju?

Budući da je optimalni trenutak za korekciju hipospadije u uzrastu od 3 do 18 meseci potrebno je javiti se lekaru radi savetovanja u bebina prva tri meseca.

4. Kom lekaru treba da se jave roditelji čije dete ima hipospadiju? Dečjem urologu ili plastičnom hirurgu?

Nije važno za šta je hirurg specijalizovan, koliko je važno da ima veliko iskustvo sa hipospadijom i dobre rezultate lečenja. To može biti dečji hirurg, dečji urolog, ili specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije. U idealnom slučaju, hirurg kome poveravate dete trebalo bi da radi oko 50 operacija hipospadije godišnje da bi stekao zadovoljavajuće iskustvo i ostvarivao dobre rezultate.

5. Kako mogu da prepoznam koliko je hipospadija mog deteta ozbiljna?

Postoji nekoliko elemenata koji određuju težinu hipospadije. Opšte pravilo je: ako je otvor mokraćne cevi na glaviću reč je o glandularnoj- blagoj hipospadiji i to je stupanj 1. Ako je otvor na gornjoj polovini penisa u pitanju je distalna hipospadija- umerena ili stupanj 2. Ukoliko je otvor na donjoj polovini penisa ili na skrotumu, reč je o ozbiljnoj- proksimalno hipospadiji ili stupnju 3. Blaga ili umerena hipospadija zastupljena je u oko 85% slučajeva. Teški oblici javljaju se u 15% dece.

6. Da li operacija potrebna?

Glandularna hipospadija (stepen 1), što se tiče funkcije- ne mora biti operisana. Kod ovog stepena ne moraju postojati problemi sa mokrenjem niti kasnije, sa erekcijom i seksualnim funkcionisanjem. Međutim, zbog izmenjenog izgleda penisa dete može imati psihološki problem, a čak i odrasli koji nisu operisani nekad ne žele da njihov seksualni partner primeti im je penis drugačiji od normalnog.

Dete sa drugim ili trećim stepenom hipospadije treba da se operiše da bi se obezbedile funkcije penisa: mokrenje i seksualna funkcija. Nekada deca sa hipospadijom imaju uzak otvor mokraćne cevi što ih čini sklonim urinarnim infekcijama, tako da je neophodno i to korigovati.

7. Da li će moj sin postati ''normalan'' nakon korekcije hipospadije?

Da, deca sa glandularnom (stepen 1), distalnom (stepen 2) i većina sa proksimalnom (stepen 3) biće dobro, ako intervenciju obavi iskusan hirurg. Međutim, u malom postotku (posebno kod proksimalnog oblika) može doći do komplikacija koje mogu uticati na izgled ili funkciju penisa.

8. Hoće li moj sin funkcionisati kao "normalan" čovek kasnije kad odraste?

U većini slučajeva, da.

9. Da li je potrebno da radimo analizu hromozoma (kariotip)?

Kod glanularne i distalne hypospadije sa oba testisa u skrotumu, to nije potrebno. Međutim, u teškim oblicima proksimalnih hipospadija ili bolesnika s dvosmislenim genitalijama analizom hromozoma je potrebno tačno utvrditi pol deteta.

10. Kada bi trebalo učiniti hiruršku korekciju?

Ranije studije su pokazale da je idealno vreme za korekciju između 3 i 15 meseci jer penis raste manje od 1 cm tokom prve 3 do 4 godine.

11. Ako je penis zakrivljen, kako će se to ispraviti i da li je to potrebno?

Glanularna hipospadija obično nije praćena zakrivljenošću penisa.

80% distalnih hipospadija nema zakrivljenost. Preostalih 20% ima zakrivljenost zbog skraćivanja kože. To se obično ispravlja tkom intervencije.

12. Koliko dugo dete mora ostati u bolnici?

Ako pacijent ima glandularmu ili distalnu hypospadiju obično može ići kući između 1 - 5 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta, porodičnih prilika i postoperatvnog toka.

Deca s proksimalnim hipospadijom posle operacije imaju katatar oko dve sedmice. Dete može ostati u bolnici za to vreme, ali može i da se otpusti ranije ako je majka u stanju da brine o detetu i da obezbedi da katatar ostane na mestu.

13. Da li dete mora biti vezano za krevet ili se može kretati nakon operacije hipospadije?

 

Obično dete sme da sedi i da se kreće 24 sati nakon operacije. Naravno, treba brinuti da se regija genitalija ne povredi. Kod proksimalnog oblika dodatna pažnja usmerava se na kateter koji ne bi smeo da ispadne izvan bešike.

14. Koliko dugo ostaje dren u rani?

Obično se dren uklanja u roku od 2 dana nakon operacije.

15. Koliko dugo kateter ostaje u penisu?

Uglavnom ne duže od 2 dana nakon operacije zbog mogućnosti da prouzrokuje iritaciju i upalu uretre i poveća šanse za komplikacije. U slučajevima glanularne i distalne hipospadije dete ne sme da mokri korz novu mokraćnu cev prva 2 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta deteta. U slučajevima proksimalne hipospadije kateter se ubacuje u bešiku preko trbušnog zida i ostaje 10 do 14 dana.

16. Koje su moguće komplikacije i koliko su česte?

Učestalost komplikacija u glanularne i distalne hipospadije je manja od 5% ako operaciju izvodi iskusan hirurg.

Učestalost komplikacija nakon operacije proksimalne hipospadije je do 20%.

Najčešća komplikacija je fistula, Kod fistulizacije dolazi do stvaranja još jednog otvora pored regularnog otvora mokraćne cevi. Ostale komplikacije uključuju infekcije, suženje uretre, gubitak poklopca, krvarenje i deformacije.

17. Što se događa sa šavovima i koncima nakon operacije?

Obično se radi o koncima koji se sami apsorbuju te ih nije potrebno uklanjati. To se dogodi u roku od mesec dana. Kod nekih pacijenata to traje i duže, ali je normalno i ne treba biti znak za uzbunu za roditelje i pacijente.Važno je da ne pokušavate da ih na svoju ruku izvlačite, jer to može uticati na ozdravljenje.

18. Koliko je vremena potrebno za oporavak nakon operacije i koje su mere opreza?

U oko 70 % oporavak traje mesec dana. Međutim, može potrajati do 6 meseci Deca treba tokom prvih mesec dana da izbegavaju sportske aktivnosti koje mogu uzrokovati traume penisa kao i plivanje ili vožnju bicikla.

19. Kada je prvi pregled posle operacije?

Prvi pregled je nakon 3 meseca i nakon 6 meseci. Postoperativne preglede treba da obavi hirurg koji je obavio operaciju. Kasnije deca treba da se prate jednom godišnje tek nakon puberteta.

Možda će vas i ovo zanimati: