SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA

BARŠUNASTO ZADEBLJALA HIPERPIGMENTISANA KOŽA

Baršunasto zadebljana i hiperpigmentisana koža u pregibima (Acanthosis nigricans benigna), posebno u pazušnim jamama i na vratu nastaje zbog direktne stimulacije epidermisa insulinom.

Ukoliko je dete gojazno i ima šećerne bolesti u porodici, potrebno je obratiti pažnju na ovaj simptom i javiti se lekaru radi određivanja nivoa glukoze u krvi. Ovaj znak upozorenja na moguće ispoljavanje šećerne bolesti može da pomogne kod njenog ranog otkrivanja, blagovremenog preduzimanja mera lečenja i sprečavanja nastanka komplikacija.

Dijabetes je bolest kod koje postoji poremećaj mehanizma kojim telo koristi glukozu, osnovni tip šećera u krvi.

Glukoza koju dobijamo iz hrane je glavni izvor energije za telesne funkcije. Da bi koristilo glukozu, telu je potreban insulin. Ali kod dece sa dijabetesom, organizam ili  nije u stanju da stvori insulin ili insulin postoji, ali ne radi onako kako bi trebalo.



Postoje dve vrste dijabetesa:

• Tip 1 dijabetesa, ili juvenilni dijabetes, u kojima imuni sistem napada pankreas i uništava ćelije koje stvaraju insulin.
• Tip 2 dijabetesa, ili adultni tip dijabetesa u kojoj pankreas i dalje stvara insulin, ali telo ne reaguje na njega kako treba.

Glukoza se u metaboličkim procesima pretvara u energiju potrebnu za telesne funkcije u ćelijama. U oba tipa dijabetesa, glukoza ne može da uđe u ćelije normalno. Ovo izaziva porast nivoa šećera u krvi jer glukoza ostaje u krvi umesto da ulazi u ćelije. To dovodi do ispoljavanja znakova bolesti.

Za razliku od  dijabetesa tipa 1, na razvoj tip 2 dijabetesa može ponekad da se utiče. Prekomerno povećanje težine, gojaznost  i neaktivan način života su faktori koji dovode osobu u rizik za ispoljavanje dijabetesa tip 2.

U prošlosti dijabetes tip 2 se javljao skoro isključivo kod odraslih, obično gojaznih osoba. Ovaj tip dijabetesa se čak i naziva adultni tip (dijabetes odraslog doba). Ali danas, sve je više dece i tinejdžera sa dijagnozom dijabetesa tipa 2, najverovatnije, po proceni stručnjaka, zbog  rapidnog povećanja broja gojazne dece i tzv. sedanternog načina života.

Deca i tinejdžeri mogu da utiču na neke faktore u razvoju dijabetesa tip 2: na snižavanje prekomerne težine određenim dijetetskim merama i menjanje načina života povećavanjem fizičke aktivnosti. Međutim, neki drugi faktori rizika za tip 2 dijabetesa ne mogu se menjati . Deca sa jednim ili više članova porodice obolelih od dijabetesa tip 2 imaju povećan rizik od razvoja bolesti. Takođe, određene etničke i rasne grupe su u većem riziku da ga ispolje (Indijanaci, Afroamerikanaci, Hispanoamerikansi ili Azijati).
Preporuke za  prevenciju dijabetesa tipa 2

Ova jednostavna strategija može pomoći da se kod deteta smanji rizik za razvoj dijabetesa tip 2 i drugih, sa njim povezanih zdravstvenih problema:

• Obezbedite deci zdravu hranu. Podstičite dece da jedu hranu sa niskim sadržajem masti, favorizujte namirnica visoke hranljive vrednosti - hleb od žitarica sa celim zrnom, voće, povrće, mlečne proizvode sa sniženim sadržajem masti. Ove mere mogu sprečiti gojaznost koja je značajan faktor rizika za razvoj dijabetesa tip 2.
• Ograničite unos slatke hrane i pića. Konzumiranje hrane i pića sa puno šećera, sokova, čajeva tzv ''hladnih čajeva'' - ice-tee (koji imaju zavodljiv naziv, a zapravo su obična, veštački namirisana slatka voda)- takođe može da dovede do prekomernog povećanja težine.
• Podstičite fizičku aktivnost. Biti aktivan i smanjiti količinu vremena provedenog sedeći ili ležeći (gledanje TV ili igranje video ili kompjuterskih igrica) je važan cilj jer smanjuje rizik od dobijanja na težini i na taj način smanjuje rizik od ispoljavanja dijabetesa tip 2. Fizička aktivnost može biti veoma jednostavna: šetanje psa ili košenje travnjaka. Pokušajte da smislite fizičku aktivnost van kuće koja će za vaše dete i vas biti svakodnavna.
• Porazgovarajte sa stručnjakom. Ako mislite da vaše dete ima prekomernu težinu i da je u riziku za ispoljavanje dijabetesa tipa 2 , razgovarajte sa  lekarom ili nutricionistom . Oni vam mogu pomoći da utvrdite koja je optimalna, ciljna težina vašeg deteta i kako da je postigne.

Deca su u periodu života kada su rast i razvoj intenzivni. Veoma je važno obezbediti im dovoljno kalorija i hranljivih sastojaka. Međutim, jednako je važno otkloniti uslove koji dovode do prekomerne težine i stvaranja rizika za razvoj dijabetesa tip 2 i sa nim povezanih zdravstvenih problema .

Može li se sprečiti razvoj dijabetesa Tip 1?

Tip 1 dijabetesa se ne može sprečiti. Lekari čak ne mogu ni da kažu ko će ga dobiti, a ko ne.

Niko ne zna pouzdano šta prouzrokuje dijabetes tip 1, ali naučnici smatraju da u tome ključnu ulogu igra genetika. Međutim, čak i ako dete ima gene za dijabetes, to samo po sebi nije dovoljno da se bolest ispolji. U većini slučajeva, dete mora da bude izloženo i dodatnim faktorima, najčešće virusnoj infekciji koja pokreće u organizmu imuni proces koji dovodi do ispoljavanja  dijabetesa tip 1.

Tip 1 dijabetesa nije zarazan, pa deca i tinejdžeri ne mogu da ga dobiju od druge osobe ili da ga prenesu prijateljima ili članovima porodice. Previše šećera u ishrani ne izaziva dijabetes tip 1.
Nema pouzdanog načina da se predvidi ko će dobiti dijabetes tip 1. Ipak, postoje neki testovi krvi koji mogu da otkriju da li dete spada u grupu sa rizikom za ovu bolest. Međutim, ovi testovi se ne rade rutinski, jer lekari nemaju način da spreče razvoj bolesti ukoliko su testovi pozitivni.

Čime se bavi pedijatar endokrinolog?

Ako dete ima problema sa rastom, pubertetom, dijabetes, ili drugi poremećaj hormonske funkcije, odnosno poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem - endokrinih žlezda, lekar kome treba da se obratite je pedijatrijski endokrinolog.

Hormoni su produkti žlezda sa unutrašnjim lučenjem koji utiču na rad drugih delova organizma. Na primer, hormoni odlučuju kako dete raste i sazreva. Problematika kojim se bavi pedijatrijski endokrinolog značajno se razlikuje od one kojom se bavi endokrinolog za odrasle. Posebna, veoma važna i komplikovana oblast interesovanja dečijeg endokrinologa je rast i razvoj deteta. Problemi vezani  za hormonsku aktivnost su veoma česti tokom života. Pedijatrijska endokrinologa bavi se poremećajima hormonske aktivnosti u periodu od rođenja do tinejdžerskog uzrasta.

Kako se postaje pedijatrijski endokrinolog?
Pedijatrijski endokrinolog je lekar koji se nakon osnovnog i srednješkolskog obrazovanja obrazovao:

• Pet godina na medicinskom fakultetu
• Četiri godine na specijalizaciji iz pedijatrije
• I još četiri godine na subspecijalističkim studijama za pedijatrijsku endokrinologiju.  

Kolim se konkretno problemima dece bavi pedijatrijski endokrinolog?
Polja rada dečijeg endrokrinologa su:

• Problemi sa  rastom (nizak rast, previsok rast)
• Prevremeni ili zakasneli pubertet
• Problemi sa  štitastom žlezdom (hipotireoza, hipertireoza)
• Hipo ili hiperfunkcija hipofize
• Hipo ili hiperfunkcija nadbubrežne žlezde
• Dvosmislene genitalije / Dvopolnost
• Poremećena funkcija jajnika ili testisa
• Šećerna bolest kod dece (dijabetes)
• Nizak nivo šećera u krvi ( hipoglikemija )
• Gojaznost u dečijem uzrastu
  
•  Problemi sa metabolizmom vitamina D (rahitis, hipokalcemija)

TEMA ''SIMPTOMI KOJI BRINU RODITELJE- koliko su ozbiljni?''

Deca (kao i odrasli) ponekad imaju loš zadah.
Razlozi za to su brojni. Neki od njih prisutni su i kod zdravog deteta, dok je zbog nekih potrebno javiti se lekaru. Zato je važno otkriti šta dovodi do neprijatnog mirisa.

1. Suvoća usta nastala zbog disanja na usta kod akutne bolesti (zapušen nos) ili hroničnog stanja (uvećanje trećeg krajnika) kao rezultat ima razmnožavanje bakterija u ustima i zadah iz usta.

2. Dehidracija. Veoma aktivna deca ili deca koja se bave sportom nekada ne uzimaju dovoljno tečnosti što dovodi do suvoće usta. Treba imati ovo na umu i detetu koje je sportista skrenuti pažnju da mu je potrebna dodatna količina tečnosti.

3. Loša higijena usne duplje. Deca jedu više slatke hrane nego odrasli i često su aljkavi u održavanju higijene usta. Neretko izbegavaju kontrole kod zubara. Uz igru dete se može naučiti i podsticatida od najranijeg uzrasta svakodnevno održava higijenu usta.

4. Strani predmet (zrno graška, pasulja ili igračkica koju vaša beba može da ubaci u nos, takođe može da izazove loš zadah. Ovo je posebno često kod beba do tri godine koje su poznate po stavljanu stvari tamo gde im nije mesto)

5. Sisanje palca ili cucle,ponekad ćebenceta razlog je da se javi neprijatan zadah zbog pljuvačke u kojoj se razmnožavaju bakterije. Nekad sa na cucli ili ćebencetu prisutni ostaci hrane.

6. Bolest gornjih disajnih puteva kao što je sinusna infekcija usled slivanja gnoja iz gornjih disajnih puteva ili sezonska alergija mogu da izazovu zadah.

7. Neki lekovi koji se uzimaju ''na duže staze'' kao što je metilfenidat ili amfetamin (lekovi koji se koriste u lečenju ADHD) mogu učiniti da dete ima neprijatan zadah. Davanje dovoljne količine tečnosti, užine sa niskim sadržajem šećera radi podsticanja lučenja pljuvačke, primena žvakaće gume, mogu da pomognu.

8. Gastroezofagealni refluks (GER). Ponekad je vraćanje sadržaja želuca ka jednjaku kod GER razloh za zadah.

9. Neotkriveni dijabetes.  Dete možda ima nedijagnostikovanu metaboličku bolest, na primer- dijabetes.

U većini slučajeva, dobro održavanje oralne higijene je rešenje. Probajte da obrišete ili istrljate bebine desni i zube (ako ih ima) nakon svakog obroka i pre spavanja. Možete i nežno da istrljate jezik (do detetovog prvog rođendana, nema potrebe za korišćenjem paste za zube, a kasnije je dovoljna samo mala količina paste). Perite često bebine ruke sapunom i toplom vodom ukoliko sisa palac ili prste. Ako koristi cuclu, sterilišiteje u ključaloj vodi.

Stariju decu treba podsticati da održava higijenu usne duplje.
Dete treba da poseti stomatologa jednom u 6 meseci.

Ukoliko niste sigurni šta izaziva zadah, javite se pedijatru.