RODITELJSTVO

1. Potpuno je uredu ukoliko baš i ne voliš sport.
Suprotno verovanju, sport nije podrazumevana dečačka aktivnost. Ne moraš znati sva imena iz Lige šampiona. Ne moraš imati omiljeni tim. Neki dečaci vole sport, a neki ne. Ako ga voliš, neka što bolja igra bude tvoj cilj, a ne pobeda po svaku cenu. Ako ga ne voliš, ne misli da si na marginama života. Pročitala sam kako jedan mali kad dođe kući sa trke majci saopšti kada je potukao svoj rekord. Ona  nema pojma da li je na trci bio prvi ili poslednji. Ostani aktivan i druži se - to je najvažnije.

2. Ipak, treba da znaš i da je bavljenjem sportom divno i korisno.
Ono te nauči da časno pobediš, da dostojanstveno izgubiš, da poštuješ autoritet, da živiš u kolektivu, da organizuješ vreme i da izbegneš nevolje.

3. Nauči da spremiš sebi hranu, opereš posuđe i da opereš i popeglaš odeću.
Ako ja nisam tu, ne treba da širiš neprijatan miris oko sebe. To je svakom odvratno i tu nema opravdanja. Uz to, oprati posudje nije sramota. Naprotiv.

4. Nemoj prestati da se igraš, da sviraš i plešeš i kada porasteš.
Obožavao si lego kocke, a sad si lud za muzikom. Ako postaneš poslovni čovek, ples i igranje će te sačuvati od toga da ti se život pretvori u monotonu i ubitačnu jurnjavu za novcem. Novac je važan, ali ostati dete u duši i sačuvati onog malog rokera u sebi je važnije.

5. U WC-u, molim te, budi pažljiv i gađaj precizno.
Pomokrena daska, pod, zid, odvratan su prizor. Govore o tebi više nego što misliš. Nije teško pogoditi rupu. Operi ruke, obavezno. Jednostavno - moraš potrošiti vreme za to.

6. Nemoj biti nasilan.
Niko ne voli siledžije! Nemoj postati momak koji koristi fizičku snagu da bi nekog zastrašio. Nemoj biti dečak koji kukavičkim tekstovima na FB nekoga vređa ili ponižava. Nemoj govoriti jezikom mržnje. Budi momak koji se bori protiv nasilja. Budi onaj koji brani ugrožene i ponižene. Budi lik koji je tolerantan i svakog pušta da bude ono što jeste. Sviđa mi se takav lik!

7. Uvek ću kucati kad ulazim u tvoju sobu.
Šta ti tamo radiš kad si sam, ne interesuje me. To je samo tvoja stvar.

8.Pritisak grupe vršnjaka je nešto čemu je teško odupreti se!
 Nauči da kažeš ''ne'' kada je potrebno. Budi ti dobar vođa i oni će slediti tebe. Uvek budi ono što jesi i ne pristaj na manje od toga!

9. Obrazovanje i znanje je nešto što ti niko ne može oduzeti.
Ma kako se nekad činilo naporno i dosadno učiti dok je napolju tako divno vreme, seti se ove rečenice.

10. Svako može da napravi bebu.
I tebi se to može dogoditi, ali treba da odlučiš tako, a ne ''da se samo dogodi''. To treba da se dogodi ako su ispunjeni neki uslovi. Moraš voleti tu devojku. Moraš joj biti potpuno posvećen. Potrebno je da i ona želi bebu. Morate biti punoletni. Morate imati neki pristojan izvor prihoda (ne od tate i mame, naravno). Zato, molim te, koristi kondom dok se ti uslovi ne steknu!

11. ''Ne'' uvek znači baš to. ''NE''.
Nemoj se baviti tumačenjima šta je ona mislila kad je rekla ''NE''. Mislila je ''NE'', čak i ako je bila malo pripita ili ako i nije baš puno pametna. Odbij!

12. Ideja da joj bez razloga doneseš cveće uvek je dobra ideja!
Veruj mi da malo muškaraca ovo zna, još manji broj razume, a samo retki primenjuju.

13.Budi dobar momak.
Kad porasteš, neću biti tu da te podsetim da pridržiš vrata baki koja ulazi u prodavnicu, da joj poneseš torbu sa pijace na treći sprat. Da kažeš ''Molim te'' i ''Izvini'' i ''Hvala''. Ako to ne naučiš sad, posle će biti jako teško.

14. Budi jak i nežan istovremeno!
Nikad nemoj prestati da sa ljudima koje voliš razmenjuješ zagrljaje, poljupce i nežnosti. To što si dečak ne znači da treba da budeš grub. To nije baš ''cool'' kako ti se možda sada čini. Ljubav spasava svet ili bar deo sveta u kome još postoji. Da nije tog dela sveta, ljudski rod bi izumro. Ali, ljubav se ne podrazumeva, moraš je iskazati. Mnogi muškarci to ne razumeju.

15. Svaka žena može ono što možeš ti.
Isto važi i za bilo koga ko pripada drugoj nacionalnosti, religiji ili seksualnoj orijentaciji.

16.Neka humor bude ono što nosiš stalno sa sobom.
Smej se svakog dana. Makar i sebi.

17. I na kraju: volim te najviše na svetu i uvek ću biti tu za tebe.
Čak i onda kada smo najdalje, kad odrastaš, kad se udaljiš od mene, kad misliš da sam stara, kad pomisliš da sam glupa i da ne razumem, kad sam daleko. Ja sam tu za tebe.

TEMA ''SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA''

Ako primetite da dečak teško i sa naporom započinje mokrenje, a zatim ima isprekidan i slab mlaz mokraće, potrebno je da se odmah javite lekaru. Ovi znaci mogu ukazivati na anomaliju mokraćovoda- valvule zadnje uretre.

Ultrazvučni pregled urinarnog trakta daje korisne informacije u postavljanju dijagnoze ove anomalije koja se može otkloniti.

Rezultat neprepoznate ili kasno otkrivene anomalije može biti ozbiljno oštećenje bubrega.

HIDROCELA kesica ispunjena tečnošću koja okružuje testis. Zbog toga se javlja otok skrotuma (kožne vrećice u kojoj je smešten testis).

KOLIKO JE ČESTA?

Hidrocela se veoma često viđa kod novorođenčadi, međutim najveći broj urođenih hidrocela spontano bez ikakvih intervencija I posledica nestaje tokom prve godine života. Stariji dečaci I odrasli mogu da dobiju hidrocelu zbog upale ili povrede sadržaja skrotuma.

DA LI DEČAKA BOLI HIDROCELA?

Hidrocela je obično bezbolna. Po pravilu je I bezopasna I ne zahteva nikakav tretman. Međutim, ako primetite da dete ima otečen skrotum, odvedite ga lekaru da bi se otklonila sumnja na DRUGE moguće razloge otoka.

KOJE SIMPTOME DAJE HIDROCELA?

Obično je jedini znak da dete ima hidrocelu bezbolni otok skrotuma. Stariji dečaci I odrasli muškarci mogu imati osećaj nelagode zbog otoka koji je uveče veći nego ujutro.

KADA ODVESTI DETE LEKARU?

Uvek kada se primeti otok u predelu skrotma potrebno je da doktor pregleda dete da bi se ustanovilo od čega on potiče. Moguće je da otok postoji zbog prisustva PRAVE PREPONSKE KILE kod koje se zbog slabe tačke na trbušnom zidu deo creva spušta u skrotum. Prava preponska kila češće zahteva hirurški tretman od hidrocele. Osim toga ona može da se uklješti (uvrne oko svoje peteljke). Uklještenje kile je hitno stanje koje zahteva neodložnu pomoć lekara. Kod hidrocele, međutim, uklještenje ne preti detetu.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Za dijagnozu je dovoljan ultrazvučni pregled testisa.

KAKO NASTAJE HIDROCELA?

Većina hidrocela prisutna je na rođenju (urođene hidrocele), a bebe rođene pre termina su u većem riziku da ih imaju. Kod muške novorođenčadi hidrocela se razvija još tokom boravka u maminom stomaku. U toku embrionalnog razvoja muške bebe, testis se spušta iz trbuha u skrotum. Kesica (processus vaginalis) koja je pridružena svakom testisu komunicira sa trbušnom dupljom i sadrži tečnost koja okružuje testis. U većini slučajeva kad dođe do zatvaranja kesice nakon rođenja dolazi i do resorpcije ove tečnosti. Međutim, ukoliko dođe do zatvaranja kesice i zarobljavanja tečnosti koja ne može više da se vrati u trbuh bebe, formira se hidrocela. U većini slučajeva, ova tečnost zaostala oko testisa se potpuno resorbuje (nestane) tokom prve godine. U nekim slučajevima komunikacija kesice sa trbušnom dupljom nije potpuno prekinuta, tako da se pritiskom na skrotum količina tečnosti i veličine hidrocele menjaju.

Kod starijih dečaka hidrocela se razvija kao rezultat povrede ili upale epididimisa (malog izuvijanog kanalića na zadnjem delu testisa) ili tkiva testisa. To je stečena hidrocela.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ STEČENE HIDROCELE?

Povrede skrotuma.

Infekcije, uključujući seksualno prenosive bolesti.

KOJE SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE HIDROCELE?

Hidrocela po pravilu nije opasna I najčešće ne utiče na plodnost muškarca. Međutim, ponekad može postojati neka druga osnovna bolest (infekcija ili tumor) koja je dovela do hidrocele, ili udružena pojava (prva kila) koja je sama po sebi opasna. Zbog toga je pregled deteta sa tipičnom hidrocelom neophodan.

DA LI JE NEKAD IPAK POTREBNO LEČENJE HIDROCELE?

Ukoliko se ne povuče spontano za godinu dana, ako se povećava ili pravi osećaj nelagodnosti dečaku, može se razmatrati hirurško odstranjenje hidrocele.

KAKO SE UKLANJA HIDROCELA?

Hirurška intervencija se obavlja tokom kratkotrajne hospitalizacije u opštoj ili spinalnoj anesteziji. Ponekad je potrebno da tokom nekoliko dana posle intervencije ostane dren na mestu intervencije. Dečacima se savetuje privremeno nošenje skrotalnog suspenzora (naprava koja pridržava testis) I stavljanje hladnih obloga da bi se smanjio otok nakon intervencije.

TORZIJA (UVRTANJE ) TESTISA je hitno stanje koje se naglo razvija!

KAKO GA PREPOZNATI?
Karakteriše ga nagli razvoj bola koji se može širiti do trbuha, mučnina i povraćanje. Dolazi do brzog razvoja otoka mošnica, crvenila i izrazite osjetljivosti na dodir. Testis je podignut, okrugao i napet. Za razliku od epididimitisa, podizanje testisa prema preponi pojačava bol.

ZAŠTO JE OVO STANJE HITNO?
Ako primetite ovakve simptome, verovatno će vas sama dramatičnost ispoljavanja navesti da dete odmah odvedete lekaru. Ukoliko se  torzija ne razreši u okviru od 4 do 6 sati započinje odumiranje testisa, što zahteva njegovo hirurško uklanjanje. Odumiranje testisa je posledica prekinute cirkulacije usled uvrtanja.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?
Dijagnozu postavlja pedijatar ili dečiji urolog na osnovu pregleda. U nejasnim slučajevima u postavljanju dijagnoze pomaže ultrazvuk i kolor dopler kojim se može ustanoviti smanjen ili prekinut dotok krvi u testis.

KAKO SE LEČI TORZIJA TESTISA?
Liječenje je uglavnom hirurško, iako se ponekad testis može vratiti u prvobitni položaj manuelno.
Ukoliko je došlo do trajnog oštećenja testisa preporučuje se njegovo uklanjanje kako ne bi došlo do razvoja autoimune (organizam napada sam sebe) reakcije na zdravi testis.

Valvule zadnje uretre su najčešća urođena anomalija mokraćne cevi- uretre. Javljaju se kod dečaka.

Reč je o malim tkivnim membranama koje se nalaze u uretri i ometaju oticanje mokraće. Mokraća se zadržava u bešici i širi bešiku, mokraćovode i sabirni sistem bubrega koji mogu pretrpeti oštećenje još dok beba nije rođena.

KOLIKO SU ČESTE?
Učestalost ove anomalije je oko 1 na 8000 novorođenčadi.

KOLIKO SU OPASNE?
Težina oštećenja bubrega zavisi od stepena opstrukcije.
Valvule zadnje uretre mogu da dovedu do zatajenja bubrega!

KOJE SIMPTOME IMA DETE?

Ukoliko se ne otkriju pre rođenja, simptomi koje roditelji mogu uočiti su:
- otežano započinjanje mokrenja
- mokrenje slabim isprekidanim mlazom
- učestalo mokrenje
- bol pri mokrenju
- teškoće u potpunom pražnjenju bešike
- česte urinarne infekcije
- nesposobnost zadržavanja mokraće kod deteta koje je već uspostavilo kontrolu mokrenja

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Valvule zadnje uretre se, zahvaljujući napretku prenatalne dijagnostike u poslednje vreme otkriju ULTRAZVUKOM pre rođenja bebe još dok simptomi nisu ni ispoljeni.
Posle rođenja u dijagnostici se koriste ultrazvuk i mikciona cistoureterografija (MCUG).

KAKO SE LEČE?
Hirurški tretman je neophodan za lečenje valvula. Endoskopom se uđe u uretru i odstrane valvule. Ukoliko je beba veoma mala, može se privremeno napraviti vezikostoma da se rastereti urinarni trakt i smanji mogućnost oštećenja bubrega. Ovo je samo prelazno rešenje, dok beba ne poraste dovoljno da bi se učinilo odstranjenje valvula.

ŠTA POSLE HIRURGIJE?
Dečaci kojima su odstranjene valvule zadnje uretre moraju se pomno pratiti narednih godina od strane. Prati se rast bubrega i bubrežna funkcija, funkcionisanje bešike i kako se uspostavlja kontrola mokrenja. Bar jednom godišnje dečak mora da dođe na ultrazvučni pregled.

NAJVAŽNIJE!
Pravovremena dijagnoza, intervencija i praćenje ovih dečaka od ključnog su značaja za spasavanje funkcije bubrega.

Možda vas i ovo zanima:

ŠTA JE TO HIPOSPADIJA?

HIPOSPADIJA je urođeni defekt mokraćne cevi muške novorođenčadi gde se ona ne otvara na pravom mestu već na donjoj strani penisa. Otvaranje se može pojaviti bilo gde: u blizini mesta gde bi trebalo da se otvara, pa duž donje strane penisa bilo gde sve do njegovog početka ili čak i na semenim kesicama (skrotumu).

KOLIKO JE ČESTA HIPOSPADIJA?

Hipospadija se javlja kod jednog od 125-300 dečaka.

ŠTA JE RAZLOG ZA POJAVU HIPOSPADIJA?

U većini slučajeva, uzrok ovog urođenog defekta se ne zna.
Lečenje majke hormonima poput progesterona tokom trudnoće može povećati rizik od hipospadije. Bilo da je testis novorođenčeta nesposoban da stvori dovoljno testosterona, ili da je tkivo spoljašnjih genitalija nereaktvno na ovaj hormon, rizik od hipospadije je veći.

KOJI SU SIMPTOMI HIPOSPADIJE?

Kod blage hipospadije nema simptoma, dok se kod izraženije mogu javiti problemi u usmeravanju mokraće ili čak nemogućnost mokrenja u stojećem stavu.
Dečaci sa hipospadijom često imaju i nespušten testis.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Dijagnoza se obično postavlja tokom prvog pregleda novorođenčeta. Nekad je potrebno uraditi i rentgensko snimanje urotrakta sa kontrastom (ekskretorni urogram) da bi se otkrile neke pridružene anomalije koje je moguće očekivati kod ovih dečaka.

KAKO SE LEČI?

Hipospadija se rešava hirurški i postoji nekoliko operativnih tehnika za njeno zbrinjavanje. Kožica (prepucijum) je nekad potrebna za rekonstruktivnu operaciju, tako da ove dečake ne treba obrezivati (treba sačuvati kožicu).

DA LI SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE POSLE OPERACIJE HIPOSPADIJE?

Komplikacije koje se mogu javiti nakon operativnog lečenja i češće su kod odraslih i starije dece: suženje mokraćne cevi, krvavljenje, infekcija i zakrivljenost penisa.

DA LI SE OPERACIJOM USPEŠNO REŠAVAJU PROBLEMI SA MOKRENJEM?

Većina muškaraca je u stanju da mokri stojeći nakon hirurške intervencije.

OPERATIVNO LEČENJE- ŠTA DETE MOŽE DA OČEKUJE

1. Je li moguće dijagnostkovati hipospadiju tokom trudnoće i da li je indikacija za pobačaj?

Ponekad je moguće dijagnostikovati hipospadiju tokom trudnoće, ali obično se dijagnoza potvrdi tek nakon rođenja. To definitivno nije indikacija za pobačaj.

2. Imam dete sa hipospadijom. Kolike su šanse da i se drugo dete rodi sa hipospadijom?

Hipospadija je sporadična. Kada jedno dete ima hipospadiju to ne povećava rizik da naredno potomstvo ima istu anomaliju. Ipak, postoje porodice u kojima postoji više članova sa hipospadijum te se razmatra mogućnost genetske predispozicije.

3. Kada bi bilo najbolje javiti se lekaru sa detetom koje ima hipospadiju?

Budući da je optimalni trenutak za korekciju hipospadije u uzrastu od 3 do 18 meseci potrebno je javiti se lekaru radi savetovanja u bebina prva tri meseca.

4. Kom lekaru treba da se jave roditelji čije dete ima hipospadiju? Dečjem urologu ili plastičnom hirurgu?

Nije važno za šta je hirurg specijalizovan, koliko je važno da ima veliko iskustvo sa hipospadijom i dobre rezultate lečenja. To može biti dečji hirurg, dečji urolog, ili specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije. U idealnom slučaju, hirurg kome poveravate dete trebalo bi da radi oko 50 operacija hipospadije godišnje da bi stekao zadovoljavajuće iskustvo i ostvarivao dobre rezultate.

5. Kako mogu da prepoznam koliko je hipospadija mog deteta ozbiljna?

Postoji nekoliko elemenata koji određuju težinu hipospadije. Opšte pravilo je: ako je otvor mokraćne cevi na glaviću reč je o glandularnoj- blagoj hipospadiji i to je stupanj 1. Ako je otvor na gornjoj polovini penisa u pitanju je distalna hipospadija- umerena ili stupanj 2. Ukoliko je otvor na donjoj polovini penisa ili na skrotumu, reč je o ozbiljnoj- proksimalno hipospadiji ili stupnju 3. Blaga ili umerena hipospadija zastupljena je u oko 85% slučajeva. Teški oblici javljaju se u 15% dece.

6. Da li operacija potrebna?

Glandularna hipospadija (stepen 1), što se tiče funkcije- ne mora biti operisana. Kod ovog stepena ne moraju postojati problemi sa mokrenjem niti kasnije, sa erekcijom i seksualnim funkcionisanjem. Međutim, zbog izmenjenog izgleda penisa dete može imati psihološki problem, a čak i odrasli koji nisu operisani nekad ne žele da njihov seksualni partner primeti im je penis drugačiji od normalnog.

Dete sa drugim ili trećim stepenom hipospadije treba da se operiše da bi se obezbedile funkcije penisa: mokrenje i seksualna funkcija. Nekada deca sa hipospadijom imaju uzak otvor mokraćne cevi što ih čini sklonim urinarnim infekcijama, tako da je neophodno i to korigovati.

7. Da li će moj sin postati ''normalan'' nakon korekcije hipospadije?

Da, deca sa glandularnom (stepen 1), distalnom (stepen 2) i većina sa proksimalnom (stepen 3) biće dobro, ako intervenciju obavi iskusan hirurg. Međutim, u malom postotku (posebno kod proksimalnog oblika) može doći do komplikacija koje mogu uticati na izgled ili funkciju penisa.

8. Hoće li moj sin funkcionisati kao "normalan" čovek kasnije kad odraste?

U većini slučajeva, da.

9. Da li je potrebno da radimo analizu hromozoma (kariotip)?

Kod glanularne i distalne hypospadije sa oba testisa u skrotumu, to nije potrebno. Međutim, u teškim oblicima proksimalnih hipospadija ili bolesnika s dvosmislenim genitalijama analizom hromozoma je potrebno tačno utvrditi pol deteta.

10. Kada bi trebalo učiniti hiruršku korekciju?

Ranije studije su pokazale da je idealno vreme za korekciju između 3 i 15 meseci jer penis raste manje od 1 cm tokom prve 3 do 4 godine.

11. Ako je penis zakrivljen, kako će se to ispraviti i da li je to potrebno?

Glanularna hipospadija obično nije praćena zakrivljenošću penisa.

80% distalnih hipospadija nema zakrivljenost. Preostalih 20% ima zakrivljenost zbog skraćivanja kože. To se obično ispravlja tkom intervencije.

12. Koliko dugo dete mora ostati u bolnici?

Ako pacijent ima glandularmu ili distalnu hypospadiju obično može ići kući između 1 - 5 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta, porodičnih prilika i postoperatvnog toka.

Deca s proksimalnim hipospadijom posle operacije imaju katatar oko dve sedmice. Dete može ostati u bolnici za to vreme, ali može i da se otpusti ranije ako je majka u stanju da brine o detetu i da obezbedi da katatar ostane na mestu.

13. Da li dete mora biti vezano za krevet ili se može kretati nakon operacije hipospadije?

 

Obično dete sme da sedi i da se kreće 24 sati nakon operacije. Naravno, treba brinuti da se regija genitalija ne povredi. Kod proksimalnog oblika dodatna pažnja usmerava se na kateter koji ne bi smeo da ispadne izvan bešike.

14. Koliko dugo ostaje dren u rani?

Obično se dren uklanja u roku od 2 dana nakon operacije.

15. Koliko dugo kateter ostaje u penisu?

Uglavnom ne duže od 2 dana nakon operacije zbog mogućnosti da prouzrokuje iritaciju i upalu uretre i poveća šanse za komplikacije. U slučajevima glanularne i distalne hipospadije dete ne sme da mokri korz novu mokraćnu cev prva 2 dana nakon operacije u zavisnosti od uzrasta deteta. U slučajevima proksimalne hipospadije kateter se ubacuje u bešiku preko trbušnog zida i ostaje 10 do 14 dana.

16. Koje su moguće komplikacije i koliko su česte?

Učestalost komplikacija u glanularne i distalne hipospadije je manja od 5% ako operaciju izvodi iskusan hirurg.

Učestalost komplikacija nakon operacije proksimalne hipospadije je do 20%.

Najčešća komplikacija je fistula, Kod fistulizacije dolazi do stvaranja još jednog otvora pored regularnog otvora mokraćne cevi. Ostale komplikacije uključuju infekcije, suženje uretre, gubitak poklopca, krvarenje i deformacije.

17. Što se događa sa šavovima i koncima nakon operacije?

Obično se radi o koncima koji se sami apsorbuju te ih nije potrebno uklanjati. To se dogodi u roku od mesec dana. Kod nekih pacijenata to traje i duže, ali je normalno i ne treba biti znak za uzbunu za roditelje i pacijente.Važno je da ne pokušavate da ih na svoju ruku izvlačite, jer to može uticati na ozdravljenje.

18. Koliko je vremena potrebno za oporavak nakon operacije i koje su mere opreza?

U oko 70 % oporavak traje mesec dana. Međutim, može potrajati do 6 meseci Deca treba tokom prvih mesec dana da izbegavaju sportske aktivnosti koje mogu uzrokovati traume penisa kao i plivanje ili vožnju bicikla.

19. Kada je prvi pregled posle operacije?

Prvi pregled je nakon 3 meseca i nakon 6 meseci. Postoperativne preglede treba da obavi hirurg koji je obavio operaciju. Kasnije deca treba da se prate jednom godišnje tek nakon puberteta.

Možda će vas i ovo zanimati:

ŠTA JE TO KRIPTORHIZAM?

Dok dečak raste u maminom stomaku, testisi se razvijaju u njegovom stomaku i do rođenja se duž ingvinalnog kanala spuste u kesice (skrotume). Međutim, nekada se to ne dogodi i beba se rađa sa nespuštenim testisom. Ovo stanje zove se stručno - kriptorhizam.

KOLIKO JE ČEST NESPUŠTEN TESTIS?

Kriptorhizam je najčešća genitalna anomalija kod dečaka i pogađa približno 30% beba rođenih pre termina i 4% terminske novorođenčadi.

ŠTA SE DEŠAVA NAKON ROĐENJA SA NESPUŠTENIM TESTISOM?

Kod oko polovine ovih beba sa nsepuštenim testisom, on se sam spusti u prva 4  meseca života, tako da operacija nije potrebna. Ako se to ne dogodi do 6 meseci, tretman je neophodan jer nespušten testis može biti oštećen i razlog za strilitet, ali i izvor brojnih drugih problema.

KOJI SU SIMPTOMI NESPUŠTENOG TESTISA?

Nespušten testis ne daje NIKAKVE simptome. On je bezbolan i potpuno neupadljiv. Za njim se mora tragati jer se sam neće ''oglasiti''.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Dijagnozu postavi doktor još pri prvom pregledu u porodilištu ili tokom redovnih sistematskih pregleda koji su veoma česti u prvoj godini života.

Kod 7 od 10 dečaka sa nespuštenim testisom, on se ipak tokom pregleda napipa i locira visoko u ingvinalnom kanalu .

Kod 3 od 10 dečaka kojima se testis ne nalazi u kesici (skrotumu), on se ne može napipati  ni u ingvinalnom kanalu i izgleda kao da ne postoji.  Kod jednog broja, testis se nalazi u trbuhu, dok neki dečaci zaista nemaju testis jer je  izgubljen još pre rođenja.

Kod nekih dečaka testis povremeno nije u skrotumu, a povremeno se može napipati. Neki dečaci imaju stanje poznato kao retraktibilni testis. Ovo stanje je varijanta normalnog testisa, ali se on povremeno ''povuče'' u ingvinalni kanal. Retraktibilni testis se ne leči, ali je NEOPHODNO uveriti se da nije u pitanju nespušten testis.

LEČENJE - KADA?

Ukoliko se dečaku testis ne spusti do 4 meseca života, razmatra se hirurško spuštanje. Intervencija se može izvršiti u uzrastu 4-5 meseci, ali svakako do uzrasta 15 mesci jer rana intervencija smanjuje rizik od ozbiljnih problema kasnije.

ŠTA SE DEŠAVA AKO SE TESTIS NIKADA NE SPUSTI?

Spuštanje testisa u skrotum je neophodno iz brojnih razloga:

 - temperatura tela u stomaku je previsoka za tkivo testisa. On gubi sposobnost stvaranja spermatozoida i dolazi do neplodnosti.  

 - nespušten testis je u velikom riziku za razvoj tumora.    

 - povećan je rizik od uvrtanja (torzije) testisa oko peteljke i njegovog oštećenja

 - asimetričan, prazan skrotum može biti izvor psiholoških problema kod dečaka

 - ponekad, dečasi sa nespuštenim testisom dobiju preponsku kilu

DA LI JE OPERACIJA TEŠKA?

Operacija koja se stručno zove orhidopeksija zahteva par dana boravka u bolnici, a većina dečaka se potpuno oporavi za nedelju dana.Naravno, ni jedna operacija nije bez rizika.

ŠTA ĆE BITI SA PLODNOŠĆU DEČAKA KOJI JE OPERISAN?

Večina doktora veruje da če dečak kome je operisan jedan testis imati normalnu funkciju testisa i očuvanu plodnost u odraslom dobu, dok je prognoza lošija za dečake sa oba operisana testisa.

DA LI SU POTREBNE KONTROLE NAKON OPERACIJE?

Savetuje se da se dečaci nakon hirurškog spuštanja testisa kontrolišu kod dečijeg hirurga/urologa više godina.

SAVET ''ZA PONETI''

Veoma je važno za sve dečake tinejdžere - pa i za one kojima su testisi normalno spušteni, da nauče da obavljaju ''samo-pregledanje'' testisa, kao što devojke i žene uče da pregledaju svoje dojke. Svaki otok ili otvrdnuće, kvržica, bilo šta što se normalno ne napipava treba da se otkrije na vreme, jer može da bude rani znak ozbiljnih medicinskih problema.

TEMA ''SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA''

DETETU SE TESTIS NE NAPIPAVA U KESICI NI NAKON UZRASTA 4-6 MESECI!

Kriptorhizam je najčešća genitalna anomalija kod dečaka i pogađa približno 30% beba rođenih pre termina i 4% terminske novorođenčadi.

Kod oko polovine ovih beba sa nespuštenim testisom, on se sam spusti u prva 4 meseca života, tako da operacija nije potrebna. Ako se to ne dogodi do 6 meseci, tretman je neophodan jer nespušten testis može biti oštećen i razlog za strilitet, ali i izvor brojnih drugih problema.