TEMA ''NAJČEŠĆE GREŠKE I ZABLUDE RODITELJA''
STAVLJAJU BEBU U ŠETALICU
Odgovor na pitanje ''Kada staviti dete u šetalicu?'' je kratak: ''NIKADA!''
Šetalica je naprava koja će oduševiti bebu, cičaće od sreće što je u uspravnom položaju bez muke i što može da pravi korake. Oduševiće i mamu: napokon može da popije kafu sa drugaricom! Ali imajte na umu: šetalica je POGREŠAN i POTENCIJANO OPASAN način prohodavanja vaše bebe.
Dete u šetalici ne ovladava balansom svog tela.
Ono najčešće preskače prethodne faze razvoja.
Veoma često mališan je već u šetalici, a još uvek nije ovladalo samostalnim sedenjem niti ume da se iz ležećeg položaja podigne u sedeći bez tuđe pomoći.
Puzanje je fiziološki uvod u prohodavanje, a to ne ume većina dece koja je stavljena u šetalicu.
Dete ne ovladava ravnotežom, pa i kad prohoda ima poteškoca sa ustajanjem, češće pada, i to na glavu jer nije naučilo da se dočeka na ruke.
Dete koje je naučilo da puzi, kad primeti da je nestabilno u stojećem stavu samo se lagano i bezbedno prizemlji i odpuzi. Dete koje je učilo da hoda u šetalici pada na glavu.
Dete u šetalici ne uči kako da nosi svoju težinu.
Šetalica ne podupire kičmu deteta.
Kičma obično još uvek nije jos uvek dovoljno razvijena da duže vreme bude u uspravnom položaju, pa nametanje ovog neprirodnog položaja može da dovede do problema u razvoju kičmenog stuba.
U šetalici dete ne može da vidi svoje noge, a ovo je važno jer deca uče da hodaju i putem gledanja.
Sedište u šetalici nameće neprirodan položaj nogu, pa se kod deteta može javiti izvrtanje stopala upolje ili ka unutra.
Mališan u šetalici najčešće stoji na prstima i kreće se odgurivanjem, a ne hodanjem što može da dovede do poremećaja u razvoju kukova, kolena i stopala i do skraćenja Ahilove tetive što se nekad rešava operativno.
Šetalica nije bezbedna za dete, vrlo lako može da padne niz stepenice, sklizne u bazen, saplete se o prag, tepih ili igračke, a prilikom pada može doci do ozbiljnih povreda glave!
Najprirodnije je da dete ovlada sedenjem, zatim podizanjem iz ležećeg položaja u sedeći bez pomoći, zatim da nauči da puzi, da dopuzi do nekog dela nameštaja i uz njega se podigne na noge. Tada je spremno za prohodavanje i kada se samo pusti- prohodalo je.
Ti uslovi se obezbeđuju na ćebencetu na podu ili u ogradici.
STAVLJAJU BEBU U ŠETALICU
Odgovor na pitanje ''Kada staviti dete u šetalicu?'' je kratak: ''NIKADA!''
Šetalica je naprava koja će oduševiti bebu, cičaće od sreće što je u uspravnom položaju bez muke i što može da pravi korake. Oduševiće i mamu: napokon može da popije kafu sa drugaricom! Ali imajte na umu: šetalica je POGREŠAN i POTENCIJANO OPASAN način prohodavanja vaše bebe.
Dete u šetalici ne ovladava balansom svog tela.
Ono najčešće preskače prethodne faze razvoja.
Veoma često mališan je već u šetalici, a još uvek nije ovladalo samostalnim sedenjem niti ume da se iz ležećeg položaja podigne u sedeći bez tuđe pomoći.
Puzanje je fiziološki uvod u prohodavanje, a to ne ume većina dece koja je stavljena u šetalicu.
Dete ne ovladava ravnotežom, pa i kad prohoda ima poteškoca sa ustajanjem, češće pada, i to na glavu jer nije naučilo da se dočeka na ruke.
Dete koje je naučilo da puzi, kad primeti da je nestabilno u stojećem stavu samo se lagano i bezbedno prizemlji i odpuzi. Dete koje je učilo da hoda u šetalici pada na glavu.
Dete u šetalici ne uči kako da nosi svoju težinu.
Šetalica ne podupire kičmu deteta.
Kičma obično još uvek nije jos uvek dovoljno razvijena da duže vreme bude u uspravnom položaju, pa nametanje ovog neprirodnog položaja može da dovede do problema u razvoju kičmenog stuba.
U šetalici dete ne može da vidi svoje noge, a ovo je važno jer deca uče da hodaju i putem gledanja.
Sedište u šetalici nameće neprirodan položaj nogu, pa se kod deteta može javiti izvrtanje stopala upolje ili ka unutra.
Mališan u šetalici najčešće stoji na prstima i kreće se odgurivanjem, a ne hodanjem što može da dovede do poremećaja u razvoju kukova, kolena i stopala i do skraćenja Ahilove tetive što se nekad rešava operativno.
Šetalica nije bezbedna za dete, vrlo lako može da padne niz stepenice, sklizne u bazen, saplete se o prag, tepih ili igračke, a prilikom pada može doci do ozbiljnih povreda glave!
Najprirodnije je da dete ovlada sedenjem, zatim podizanjem iz ležećeg položaja u sedeći bez pomoći, zatim da nauči da puzi, da dopuzi do nekog dela nameštaja i uz njega se podigne na noge. Tada je spremno za prohodavanje i kada se samo pusti- prohodalo je.
Ti uslovi se obezbeđuju na ćebencetu na podu ili u ogradici.
 KADA DETE POČINJE DA RAZUME ŠTA JE ''NE'' |  KAKO SE IZBORITI SA ''NEĆU'' |  FRAS - DA LI JE SVAKO DETE U RIZIKU? |  ARITMIJA KOD MLADOG SPORTISTE |  ALERGIJA NA KIKIRIKI |
RSS Feed
