 TEMA ''NAJČEŠĆE GREŠKE I ZABLUDE RODITELJA'' STAVLJAJU BEBU U ŠETALICU Odgovor na pitanje ''Kada staviti dete u šetalicu?'' je kratak: ''NIKADA!'' Šetalica je naprava koja će oduševiti bebu, cičaće od sreće što je u uspravnom položaju bez muke i što može da pravi korake. Oduševiće i mamu: napokon može da popije kafu sa drugaricom! Ali imajte na umu: šetalica je POGREŠAN i POTENCIJANO OPASAN način prohodavanja vaše bebe. Dete u šetalici ne ovladava balansom svog tela. Ono najčešće preskače prethodne faze razvoja. Veoma često mališan je već u šetalici, a još uvek nije ovladalo samostalnim sedenjem niti ume da se iz ležećeg položaja podigne u sedeći bez tuđe pomoći. Puzanje je fiziološki uvod u prohodavanje, a to ne ume većina dece koja je stavljena u šetalicu. Dete ne ovladava ravnotežom, pa i kad prohoda ima poteškoca sa ustajanjem, češće pada, i to na glavu jer nije naučilo da se dočeka na ruke. Dete koje je naučilo da puzi, kad primeti da je nestabilno u stojećem stavu samo se lagano i bezbedno prizemlji i odpuzi. Dete koje je učilo da hoda u šetalici pada na glavu. Dete u šetalici ne uči kako da nosi svoju težinu. Šetalica ne podupire kičmu deteta. Kičma obično još uvek nije jos uvek dovoljno razvijena da duže vreme bude u uspravnom položaju, pa nametanje ovog neprirodnog položaja može da dovede do problema u razvoju kičmenog stuba. U šetalici dete ne može da vidi svoje noge, a ovo je važno jer deca uče da hodaju i putem gledanja. Sedište u šetalici nameće neprirodan položaj nogu, pa se kod deteta može javiti izvrtanje stopala upolje ili ka unutra. Mališan u šetalici najčešće stoji na prstima i kreće se odgurivanjem, a ne hodanjem što može da dovede do poremećaja u razvoju kukova, kolena i stopala i do skraćenja Ahilove tetive što se nekad rešava operativno. Šetalica nije bezbedna za dete, vrlo lako može da padne niz stepenice, sklizne u bazen, saplete se o prag, tepih ili igračke, a prilikom pada može doci do ozbiljnih povreda glave! Najprirodnije je da dete ovlada sedenjem, zatim podizanjem iz ležećeg položaja u sedeći bez pomoći, zatim da nauči da puzi, da dopuzi do nekog dela nameštaja i uz njega se podigne na noge. Tada je spremno za prohodavanje i kada se samo pusti- prohodalo je. Ti uslovi se obezbeđuju na ćebencetu na podu ili u ogradici.
4 Comments
 NA TEMU ''KADA JE DETE SPREMNO ZA......?'' Neke bebe razumeju značenje reči ''ne'' već sa navršenih 6 meseci, ali će je otpoštovati mnogo kasnije – između 12 i 18 meseci Ako zapažate da koristite ''ne'' često, potrudite se da je zamenite nekom drugom reči koja detetu objašnjava šta želite da mu saopštite. Na primer, ako dete pokušava da pojede zemlju, recite mu ''bljak!'', a ako se sprema da dotakne peglu, kažite ''pec''. Na sama reč, nego ton kojom izgovarate imaće veći učinak i biće najvažnije deo poruke. Važno je da beba ima mesto na kome može da se igra bezbedno, da ne bi ste prečesto morali da koristite ''ne'', pretvarajući se u policajca. Neka opasni predmeti budu van domašaja bebe.
 KADA UVESTI I KAKO PRIPREMLJENU DATI DOPUNSKU ISHRANU? Nedavna saopštenja britanskih istraživača odnose se kako na optimalno vreme za uvođenje dopunske ishrane, tako i na najbolji trenutak za određenu teksturu hrane (kašasta, gnječena, seckana) - Uz dojenje, dopunsku ishranu treba uvesti od 4-6tog meseca. To je optimalno vreme za prihvatanje novih ukusa. - Od 7-9 meseci uvesti gnječenu hranu. - Nakon 9 meseci servirati seckanu hranu. Britanski istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu došli su do zaključaka da propuštanje ovih optimalnih uzrasta za uvođenje hrane određene teksture može biti od značaja za prihvatanje raznovrsne hrane i ispoljavanje probirljivosti kod deteta u drugoj godini života
 KADA UVESTI GLUTEN U ISHRANU?
Proteklih godina menjali su se stavovi o tome koliko dugo isključivo dojiti bebu i kada uvesti gluten u ishranu odojčeta. Stav da gluten treba uvesti nakon navršenih 7 meseci revidiran je. Naime, iskustva iz poslednjih godina pokazala su da je praksa kasnijeg uvođenja glutena u nekim zemljama bila praćena upravo porastom učestalosti celijačne bolesti (Švedska). Zvog toga su Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) kao i Severnoameričko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (NASPGHAN) 2008 godine svoj stav revidirali:
Izvor: Complementary Feeding: A Commentary by the ESPGHAN Committee on Nutrition; Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition 46:99–110 # 2008 by European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition and North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition http://www.espghan.med.up.pt/position_papers/con_28.pdf  ISHRANA - KADA JE BEBA SPREMNA ZA JOGURT?
Odojčetu od 6 meseci ili starijem možete ponuditi jogurt. Važno je biti siguran da beba nije ispoljavala alergiju na proteine kravljeg mleka, jer će, ukoliko je alergična ispoljiti alergiju i na jogurt koji se pravi od kravljeg mleka i sadrži proteine kravljeg mleka. Bebi i detetu do 2 godine zbog potreba u razvoju treba davati jogurt i mlečne proizvode od PUNOMASNOG mleka. Kada dajete voćni jogurt, odlučite se za onaj koji sadrži voće koje je beba već dobijala i na koje ste sigurni da nije ispoljavala alergijske reakcije. Bebama i maloj dece dajte proizvode koji su prirodno slatki. Veštački zaslađene mlečne proizvode ne treba davati detetu.  UZRAST: 12-24 MESECA
DETE JE SPREMNO ZA UPOTREBU KAŠIKE. ŠTA TREBA DA DOBIJA OD HRANE? - Punomasno mleko (3,2% mlečne masti) - Ostale mlečne proizvode (mekani pasterizovani sir, punomasni jogurt i sir) - Svu hranu kao ostatak porodice, u vidu pirea ili iseckanu na komade veličine zalogaja) - Gvožđem obogaćene žitarice (pirinač, ječam, pšenica, zob, mešane žitarice) - Ostale žitarice (celi pšenični hleb, testenina) - Svo voće , citrusno i ne-citrusno. - Povrće: brokole i karfiol, kuvano dok ne omekša - Belančevine (jaja, ceckano ili mleveno meso ili živinsko meso, riba, tofu, pasulj) - Med je U DRUGOJ GODINI dozvoljen KOLIKO KOJIH NAMIRNICA DNEVNO? - 2 šolje mlečnih proizvoda (npr 1 šolja mleka ili jogurta + 1 šolja sira) - 90-100 grama žitarica, ako je moguće polovina od njih da budu žitarice celog zrna (radi orijentacije o količini treba znati da je 30 g = 1/3 šolje žitarica, 1/4 šolje testenine ili pirinča, 1 kriška hleba) - 1 šolja voća (sveže, smrznuto, konzervirano i / ili 100 % voćni sok) Bolje je dati cele plodove nego sok!. - 1 šolja povrća (ponudite povrće izrezano na komadiće i dobro skuvano kako bi se spriječilo davljenje zalogajem) - 50-60 g proteina (30 g = jedan šnit mesa za sendvič, oko 1/3 polovine pilećih prsa, 1/4 konzerve tunjevine, 1/4 šolje kuvanog pasulja ili 1 jaje) SAVETI ZA HRANJENJE DETETA U DRUGOJ GODINI - Do nedavno stručnjaci za ishranu su se zalagali da se detetu u drugoj godini još uvek ne daju jaja, riba i proizvoi od kikirikija, jer dete može razviti alergiju. No, najnovija istraživanja American Academy of Pediatrics (AAP) ukazuju da nema dokaza da su deca u većem riziku od alergije zbog ranog uvođenja ovih namirnica. Ipak, neki lekari preporučuju oprez kada je u pitanju uvođenje ove hrane kod dece sa alergijom u porodici ili ekcemom u ličnoh istoriji. - Zadavljenje hranom još uvek preti detetu u drugoj godini! Vodite računa o veličini zalogaja i načinu pripreme, i budite uz dete dok jede!  Kada treba uvesti meso u ishranu odojčeta?
Ako je beba prihvatila žitarice, voće i povrće, možete da dodate meso u njen jelovnik. Za većinu odojčadi, to se događa u uzrastu 6 do 8 meseci. Nije značajno šta prvo uvodite: govedinu ili živinsko meso. U ovom uzrastu deca nemaju kutnjaka za žvakanje, pa treba početi s pasiranim mesom (u prodaji u teglicama) ili mesom koje ste vi kod kuće propasirali (izmiksali). Nikada ne nudite bebi komadiće mesa dok ne počne druge namirnice da jede uspešno prstićima i dok nema već nekoliko zubića. Zatim pažljivo iseckajte meso u male zalogaje- veličine koju bi beba mogla da zagrize. Šta ako beba odbija meso? Ako beba odbija meso, pokušajte i do desetak puta da ponudite pre nego što odustanete. Nekim bebama potrebno je ponuditi novu namirnicu i 10-15 puta dok se ne priviknu na ukus. Ukoliko uporno odbija, sačekajte par sedmica (nekad i meseci), a zatim pokušajte ponovno. Mnogi roditelji smatraju da je prihvatanje mesa lakše uzrastu oko devet meseci, kad deca jedu manje majčinog mleka ili formule i dobjaju više kalorija iz drugih namirnica. U ovom trenutku, bebe se ne zadovoljavaju standardnim jelovnikom u kome su zastupljene žitarice, voće i povrće. Meso je kalorično i ima puno proteina, tako da će zasititi bebu više nego druge namirnice. Prihvatanje mesa je sporije od drugih namirnica zato što osim novog ukusa, meso ima i drugačiju, sasvim novu teksturu. Američka pedijatrijska akademija savetuje da se radi boljeg prihvatanja, u početku meso meša sa omiljenim povrćem. Koliko mesa beba treba da pojede? Beba treba da dobija proteine svakodnevno u uzrastu 9-12 meseci u količini od 3-4 supene kašike jednom na dan. Ukoliko uporno odbija meso, ne treba insistirati po svaku cenu. Treba dati proteine iz drugih izvora, pa pokušati kasnije ponovo. Da se podsetimo količine proteina u namirnicama: - Čaša mleka ima 8 gr proteina. Dve čaše obezbeđuju dnevne potrebe u proteinima. - Jedno jaje ima oko 7 gr proteina (belance) - Samo pola šolje 2% švapskog sira ima čak 13 gr proteina - 225 gr voćnog jogurta sadrži 10 gr proteina - Grčki jogurt sadrži još više proteina od običnog - Pola šolje pasulja sadrži 7,5 gr proteina - Čak i žitarice od kojih se pravi hleb i testenina i cerealije imaju proteine u svom sastavu.  DA LI JE DETE SPREMNO ZA NOŠU (TUTU)? TEST ZA NESTRPLJIVE RODITELJE :) 1. Moje dete upiški ili ukaki pelene: a. Gotovo uvek. b. Ponekad. c. Nikada. 2. Mom mališanu pelene treba menjati: a. Često, svakih sat ili dva. b. To je promenljivo. c. Svaka dva do tri sata - ponekad ređe. 3. Moje dete može da razume značenje reči: mokro, suvo, čisto, oprati, sediti, ustati: a. Ne. b. Neke od njih razume. c. Razume sve ove reči. 4. Kad moje dete saopštava svoje potrebe, ono: a . Izgovara ili tepa nekoliko osnovnih reči i ja pogađam ostalo. b. Ostvaruje sve što mu je važno preko mene. c. Ima dobar vokabular i izgovora i rečenice. 5. Ako dam detetu jednostavna uputstva kao na primer: "Stavi ovo u kutiju sa igračkama", ono: a. Ne razume ili ne sledi uputstva. b. Učini šta treba ako mu pomognem. c. Razume me i učini ono što mu je rečeno. 6. Moje dete ume da svuče i obuče svoje pantalone. a. Ne. b. Uz pomoć može. c. Da. 7. Kad mu čitam knjigu moje dete: a. Ignoriše b. Ponekad sluša, ponekad odluta. c. Sedi, sluša i uživa u priči. 8. Moje dete želi da obavlja ''sve samo'': a. Nikada. b. Ponekad. c. Uvek! 9. Mislim da je pravo vreme za početak da dete učim na nošu: a. Ne. b. Neodlučan/neodlučna sam. c. Da. PREBROJTE SVOJE ODGOVORE! Najveći broj odgovora je ''a'': pričekajte malo sa učenjem deteta na nošu, još uvek ne razume šta želite od njega i nije spremno za to. Forsiranjem možete pokvariti stvar! Testirajte se ponovo za mesec ili dva. Najveći broj odgovora je ''b'': Tu smo negde... Dete još nije potpuno spremno, ali možete preduzeti korake za period koji sledi. Počnite od postepenog učenja pojmova da bi vas dete lepo razumelo i to će biti jako korisno. Većina odgovora je ''c'': Vaš mališan je spreman za učenje na nošu! Sretno, i zabavite se!
|
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
