 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' Nuspojave BRONHODILATATORA su:
Ove nuspojave javljaju se uglavnom ukoliko se lek popije, a gotovo da ih nema ako se lek udahne. Zbog tog lekove za astmu treba primenjivati u oblku za udisanje, a ne u vidu tableta ili sirupa. Međutim, ponekad se dogode čak i kada se lek primeni u vidu inhalacije. Ove pojave su neprijatne i uznemiravajuće, ali ukoliko se lek daje u uobičajenoj dozi, ne mogu da naškode. Jedino je opasno prekoračiti preporučenu dozu u panici u težem napadu astme. U napadu astme daju se i drugi lekovi (kortikosteroidi, aminofilin), ali o njima će biti reči u nekom od narednih tekstova. UKOLIKO UOBIČAJENA DOZA NE DOVEDE DO POBOLJŠANJA DETE TREBA ODMAH ODVEST LEKARU, A NE UPORNO I DALJE DAVATI BRONHODILATATOR.
0 Comments
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' AKO LEK ZA PREKIDANJE NAPADA ASTME DAM DETETU DUŽE OD 5-6 DANA KAKO JE SAVETOVANO, DA LI JE TO OPASNO? U preporukama za korišćenje lekova koje se daju obolelom od astme obično stoji: ''Ako počne da kašlje, dobije škripanje u grudima i otežano disanje, dati lek (salbutamol, ventolin, berodual...) 4 puta na dan, ali ne duže od 5-6 dana neprekidno.'' Hajde da malo razjasnimo šta znači ova preporuka. Da li duže davanje dovodi dete u opasnost? Primena bronhodilatatora duže od 5-6 dana nije (uslovno rečeno) opasna, ali, jednostavo, nije ni korisna. Dete se dužim davanjem bronhodilatatota neće predozirati. Do predoziranja dolazi na drugi način: na primer, ukoliko bi detetu dali nekoliko doza bronhodilatatora zaredom. (To je slično davanju 2-3 kašičice leka ili tableta zaredom umesto propisane – jedne doze.) Međutim, ukoliko za 5-6 dana davanja leka koji se primenjuje za prekidanje napada (Salbutamol-Aloprol, Ventolin, Spalmotili ili Berodual) nismo postigli poboljšanje, nego dete i dalje škripi i kašlje, to je znak da treba da učinimo nešto drugo, a ne da uporno nastavljamo sa ovim lekovima. Sa druge strane, nakon 5-6 dana dolazi do zasićenja receptora za vezivanje leka. Zamislite lek kao ključ, a mesto gde on deluje kao bravu. Nakon 5-6 dana sve su brave popunjene i nove količine leka, prosto nemaju GDE da deluju. Opsanost ipak postoji, jer uporno davanje bronhodilatatora danima dovodi do toga da astma postaje sve lošije kontrolisana, a bolesnik u sve većemo riziku za ozbiljan napad. Pet do 6 dana je period u kome očekujemo da napad prestane. Opasnost postoji ne od lekova koje dobija, već zato što ne dobija lekove za kontrolu bolesti koji su očigledno potrebni. Ako ste došli u situaciju da lekove za prekidanje napada astme koristite duže od 5-6 dana ili ih dajete detetu često, na primer u poslednjih mesec dana svaki drugi dan, to je znak da treba da se javite lekaru koji će nešto promeniti u strategiji lečenja u cilju stabilizacije.
 TEMA ''ASTMA- NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA'' MOJE DETE JE VEĆ VELIKO I UME LEPO DA UDAHNE LEK BEZ KOMORE. DA LI I DALJE MORA DA JE KORISTI? Svakako! Nema uzrasne granice do koje treba koristiti komoru za udisanje leka. Čak se i odraslima sa astmom savetuje da lek uzmu preko komore a ne direktno iz pumpice. Naime, istraživanja su pokazala da čak i osobe sa najbolje uvežbanom tehnikom inhalacije, ako lek udišu direktno iz pumpice samo 20% oslobođene količine udahnu, a 80% progutaju ili se zalepi za nepce. Mlaz leka koji se oslobodi pritiskom na pumpicu refleksno izazove prekid disanja. Stoga- potrebno je koristiti komoru u bilo kom uzrastu i sa bilo kako uvežbanom tehnikom inhalacije.
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja''
Zbrinjavanje deteta u napadu astme počiva na lekovima koji šire disajne puteve opuštajući grč mišića u zidu bronhija. Ti lekovi zovu se bronhodolatatori. Oni se detetu mogu dati na više načina. Najbolji način je da se dete inhalira - dakle da lek stiže direktno u pluća. Najpoznatiji lek iz ove grupe je SALBUTAMOL (Ventolin, Spalmotil, Aloprol). Postoje i drugi veoma dobri lekovi (npr Berodual). Kada dete dobije bronhodilatator putem inhalacije, onda lek brzo stiže u pluća, pa je i dejstvo brzo i efikasno. Ako se lek daje na usta on preko creva, putem krvi, stiže do bronhijalnog stabla zaobilaznim putem, te su stoga potrebne daleko veće doze. Doza salbutamola data na usta je 20 puta veća od doze date iz pumpice preko komore. Zbog toga što je doza koja se daje na usta toliko velika, ona ispoljava u većoj meri neželjene efekte od one koja se udiše. Osim toga, njeno dejstvo nastupa kasnije. Ukratko lek dat u inhalaciji je samo MNOGO MANJA DOZA KOJA BRŽE I EFIKASNIJE DELUJE PO CENU MANJE NEŽELJENIH EFEKATA. Zato je, uvek kada je moguće, obaveza da se bronhodilatator da inhalacijom. Inhalacija se može dati u kapima preko inhalatora (raspršivača) ili iz pumpice preko komore za udisanje leka (spejsera) Većina dece se značajno popravi posle inhalacije bronhodilatatora. Ako inhalaciona terapija ne pomaže, reč je o težem napadu astme. Tada dete mora da dobija energičnije lekove - kortikosteroide, a nekada je potrebno da se smesti u bolnicu i dobije lek kroz infuziju i kiseonik. Težak napad astme se obavezno leči bolnički, uz primenu kiseonika, jer su ova deca nekad u riziku od po život opasnog pogoršanja bolesti. |
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
