• Šta je to IMUNOTERAPIJA?

Imunoterapija je vid lečenja koji otklanja uzrok alergijskog reagovanja u organizmu. Davanjem malih doza alergena (baš onoga na koji je dete alergično) postepeno se postiže tolerancija alergena i smanjuju simptomi alergije kod pacijenta.

• Šta je to SUBLINGVALNA IMUNOTERAPIJA (SLIT)?

Ranije su se u cilju postizanja tolerancije (podnošenja) alergena davle potkožne injekcije rastućih koncentracija alergena i to je bila injekciona imunoterapija. Slično tome, sada se male doze alergena daju u vidu kapljica pod jezik i to se zove sublingvalna (podjezična) imunoterapija.

• Kako se to radi?

Prvi korak u započinjanju ove procedure je alergološko kutano (kožno) testiranje da bi se potvrdila senzibilizacija kod deteta na određene alergene. Zatim se prave kapi koje su prilagođene alergijskom profilu deteta. Dete uzima svakodnevno kapi tako što ih stavlja na komad keksića i drži ispod jezika 2-3 minuta pre nego što proguta. Tokom prvih nedelja broj kapi se po određenoj šemi postepeno povećava. Zatim nastupa ‘’faza održavanja’’ kada dete dobija dva puta nedeljno jednaki broj kapi.  

• Da li je primena SLIT bezbedna?

Da, veoma je bezbedna, kako za odrasle, tako i za decu. Zahvaljujući tome, moguće je da pacijent terapiju uzima kod kuće, umesto da ide lekaru zbog primene injekcione terapije, kako se to ranije radilo. Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je odobrila SLIT kao zamenu za injekcionu imunoterapiju.

• Da li to zaista ‘’radi’’?

Da, SLIT je veoma efikasna u suzbijanju simptoma alergijskog reagovanja. Već u prvoj godini primene simptomi su značajno manji. Brojne naučne studije pokazale su značajno smanjenje intenziteta alergijskih simptoma kod pacijenata koji primenjuju SLIT.

• Koliko dugo se mora primenjivati SLIT?

Preporučuje se da pacijent uzima kapi 3-5 godina da bi se postigao dugotrajan efekat lečenja.

• Da li bilo koje dete koje ima simptome alergijske kijavice može da primenjuje SLIT?

Ne može. Potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi. Prvo, potrebno je da dete bude starije od 5 godina. Zatim, treba da je senzibilisano samo na jednan ili najviše dve vrste alergena (na grinje i polene). Za razliku od priimene SLIT kod adolescenata i odraslih kod kojih astma nije kontraindikacije, kod dece je potrebno odsustvo astme. Kod adolescenata i odraslih kod kojih astma nije tako striktna kontraindikacija, neophodno je da se pre započinjanja SLIT proveri plućna funkcija čiji parametri moraju biti iznad određene granice.

• Kada je najbolje započeti SLIT?

Kod senzibilisanih samo na grinje, može se započeti bilo kad tokom godine. Međutim, kod senzibilizacije na polene, SLIT je potrebno započeti u novembru da bi se efekti videli tokom naredne sezone cvetanja. SLIT se NE MOŽE započeti u sezoni cvetanja. Zato je ovo doba godine vreme kada se treba javiti lekaru.

• Kako da započnem SLIT?

Javite se telefonom našoj ordinaciji (037 423 232; 063 615 174) da bi doktor obavio alergološko testiranje i procenio dve stvari:
- Da li Vaše dete ispunjava kriterijume za započinjanje SLIT
- Da li se kod Vašeg deteta očekuje korist od SLIT

Ukoliko procenimo da je dete kandidat za SLIT, u periodu od jedne do dve nedelje nakon pripreme za SLIT na kućnu adresu će vam iz Instituta Torlak biti poslate kapi koje ćete platiti pouzećem i koje će dete primenjivati kod kuće. Tokom lečenja, kada je bočica pri kraju, potrebno je da se javite telefonom ordinaciji da bi ste dobili nove kapi.

• Koliko SLIT košta? Da li zdravstveno osiguranje pokriva SLIT?

Ova terapija nije pokrivena obaveznim zdravstvenim osiguranjem u Srbiji. Dobrovoljna dopunska zbdravstvena osiguranja određuju obimom svojih paketa da li pokrivaju ili ne troškove SLIT. Inače, jedan mesec primene SLIT u Srbiji (podatak iz septembra 2013) košta oko 10 eura.

ALERGOTEST se može zakazati na telefone 037 423 232 i 063 615 174
ŠTA TO ZNAČI KADA NEKO IMA POZITIVNE KOŽNE PROBE?
Pozitivni alergotest govori o prisustvu ATOPIJE kod deteta. ATOPIJA je imuni poremećaj koji se odlikuje preosetljivošću na uobičajene alergene spoljašnje sredine. Dete - atopičar može da ispolji neku od atopijskih bolesti: astmu, alergijsku kijavicu, alergijski konjunktivitis, alergiju na neke sastojke hrane, ekcem.


KOME SE RADI ALERGOTEST?
Alergotest je jedan od neizostavnih dijagnostičkih procedura kod dece koja se javljaju lekaru zbog:

- ponavljanog kašlja, sviranja u grudima i otežanog disanja
- kijanja i uporne blokade u nosu
- hroničnog sinuzitisa
- suzenja i peckanja u očima
- osipanja po koži
Uz to, treba naglasiti da je indikacija za alergotest i SEKRETORNI OTITIS MEDIJA (SOM), stanje kod koga postoji sekret u srednjem uvu, iza bubne opne, bez simptoma i znakova akutne upale
Deca koja imaju SOM u 89% slučajeva su senzibilisana na inhalacione alergene i ispoljavaju alergijski rinitis.

DA LI POSTOJI NEKA PREDOSTROŽNOST KOD ALERGOTESTIRANJA?
Ako dete uzima lekove iz grupe antihistaminika (Perssing, Claritin, Flonidan, Aerius i sl.) , kožne probe neće dati validne rezultate, te ih je potrebno učiniti nakon prestanka terapije. Niske doze sistemskih kortikosteroida (Pronison, Urbason, Lemod solu) i inhalacijski kortikosteroidi (Flixotide, Becotide, Pulmicort) ne utiči na validnost alergotesta.

ZBOG ČEGA SE U POSTAVLJANJU DIJAGNOZE ALERGIJE NA HRANU NE MOŽEMO POUZDATI U KOŽNI ALERGOTEST?


Zbog toga što VIŠE OD 50% osoba sa POZITIVNIM alergotestom na neku namirnicu istovremeno u životu NE ISPOLJAVA alergiju na tu istu namirnicu.


Alergotest je od veće koristi kad je negativan, jer NEGATIVAN test sa znatno većom verovatnoćom ukazuje da alergija kod deteta ne postoji, nego što POZITIVAN test ukazuje na postojanje alergije.

IZVOR:
Food Allergy: What You Need to Know.Stephanie A. Leonard, MD
http://www.medscape.com/viewarticle/732184_4

Srodne teme:

DA LI POZITIVNE KOŽNE PROBE NA NEKE NAMIRNICE ZNAČE DA JE DETE ALERGIČNO NA TU VRSTU HRANE?




Pozitivne kožne probe na određene namirnice (pojava crvenila i čvorića na mestu testa) znače jedino da je dete senzibilisano tj. da je stvorilo antitela klase IgE na tu namirnicu.
To još uvek ne znači da je alergično, tj ne mora biti prisutno i ispoljavanje alergije iako postoje IgE antitela i pozitivan test.

ZLATNI STANDARD u postavljanju dijagnoze alergije na hranu je ORALNI PROVOKACIONI TEST.

Njega mora obavljati utrenirana osoba sa iskustvom u uslovima i sa opremom koji omogućavaju pružanje hitne medicinske pomoći u slučaju alergijske reakcije: davanje epinefrina i brz pristup stacionernoj ustanovi koja može da tretira anafilaktičku reakciju.

Budući da više od 170 vrsta namirnica može da izazove alergijsku reakciju, osoba koja se podvrgava testiranju treba da sprovede striktnu eliminaciju sumnjivih namirnica 2-8 sedmica uoči testa.

Ukoliko je više namirnica sumnjivo, sve one se moraju eliminisati iz ishrane.

Toko samog testiranja, namirnice se daju sa razmakom od po 2 h. Ukoliko je puno namirnica na koje se sumnja da su uzrok alergijskog reagovanja, ovaj test može da se sprovede u više seansi. Test se obavlja kao jednostrano slepi, tj osoba koja se testira ne sme da zna koju namirnicu dobija.

Eliminaciona dijeta i dnevnik ishrane igraju ulogu onda kada PROVOKACIONI test hranom nije izvodljiv.

Specifična IgE (sIgE) antitela kao i kožni prick test na nutritivne alergene MOGU BITI OD KORISTI kod osoba sa potvrđenom alergijom na hranu.

Intradermalni test, ukupni serumski IgE antitela, kožni patch test, pojedinačno ili u kombinaciji NE SAVETUJU se u procesu postavljanja dijagnoze alergije na hranu.

Srodne teme:

Izvori:
1. Medscape Allergy & Immunology Food Allergy: What You Need to Know. Stephanie A. Leonard, MD, Nov 15, 2010
http://www.medscape.com/viewarticle/732184_4
2. Oral Food Challenges in Children With a Diagnosis of Food Allergy Fleischer DM, Bock SA, Spears GC, et al. J Pediatr. 2011;158:578-583.e1. Epub 2010 Oct 28. http://www.medscape.com/viewarticle/743191

TEMA ''SIMPTOMI KOJI BRINU RODITELJE- koliko su ozbiljni?''

Tamni kolutovi ispod očiju čest su uzrok za zabrinutost roditelja. Na sreću, oni su retko znak ozbiljne bolesti, a veoma često dete je zapravo, sasvim zdravo.
Jedan od najčešćih razloga za podočnjake kod zdrave dece, obično tinejdžera je nedovoljna količina sna.

Ukoliko dete dovoljno spava, treba razmotriti sledeće moguće razloge:

• Alergijska kijavica
• Atopijski dermatitis
• Nasledno nastali tamni kolutovi ispod očiju koji se u nekim porodicama viđaju bez bolesti.
• Emocionalni stres koji se ponavlja
• Nazalna kongestija (zapušenje nosa zbog proširenih i prepunjenih vena koje dreniraju krv iz regije oka i nosa )
• Uvećan treći krajnik
  
• Trljanje očiju
•  Izlaganje suncu i prekomerna produkcija melanina u regiji oko očiju

Kod starijih osoba istanjenje kože ispod očiju i smanjenje količine masnog tkiva i kolagena unutar očne duplje (posledica starenja) dovode do ''upadanja'' očiju i veće vidljivosti venskih krvnih sudova ispod kože što daje tamne koltove ispod očiju.

KADA SE JAVITI LEKARU?

Ukoliko se javi nesimetrična promena boje kože ispod očiju, jednostrani kolutovi ili otok javite se lekaru.
Takođe, o prisustvu bilo kog od gore navedenih razloga za podočnjake kod Vašeg deteta možete prodiskutovati sa svojim pedijatrom.

PORUKE ''ZA PONETI''

• Tamni kolutovi ispod očiju ne moraju da znače loš san ili bolest
• Ponekad, tamni kolutovi ispod očiju javljaju se kod alergijskih stanja ili uvećanja trećeg krajnika
• Najčešće. podočnjaci ne zahtevaju nikakvo lečenje
• Kada je u pitanju alergijska kijavica ili treći krajnik, lečenje se usmerava ka rešavanju ovih problema.

ASTMA, najčešće postavljana pitanja
MOM DETETU SVE POČINJE OD NOSA. POČNE DA KIJA, PA MU SE SLIJE DOLE. MOGU LI LEČENJEM NOSA DA IZLEČIM ASTMU?

Dete koje najpre počne da slini i kija, pa na to nadoveže napad astme, verovatno ima uz astmu i alergijsku kijavicu ili je pokretač napada virusna infekcija čiji je siptom kijanje i sekrecija iz nosa. Kod alergijske kijavice i virusne infekcije kijanje prethodi napadu, međutim, mehanizam kojim dolazi do ispoljavanja otežanog disanja i gušenja, NIJE jednostavno ''slivanje sekreta u pluća''- kako brojni roditelji misle.

Uprošćeno rečeno: ako bi sprečili slivanje sekreta iz nosa, mi ne bi uspeli da sprečimo napad astme.

Ova dva događaja: kijanje i sekrecija iz nosa, sa jedne strane, i suženje donjih disajnih puteva zbog spazma (grča) bronhija, oticanja sluzokože bronhija i lučenja sekreta u donje disajne puteve, PARALELNO se odvijaju i sekret u bronhijama nije onaj koji se slio iz nosa, kako se misli, već je nastao u bronijama.

Lečenje alergijske kijavice ima određenog značaja u lečenju astme, ali povezanost nije tako jednostavna, kako brojni roditelji zaključuju: ''Ako postignem da se ne sliva iz nosa, neće se gušiti''.

Tema ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja''

Pokretači astme su faktori koji uzrokuju ili pogoršavaju napade astme. Najčešći pokretači astme su:
- inhalacijski alergeni
- virusne infekcije disajnih puteva
- lekovi
- hemijske materije (iritansi)                                  
- fizički urzočnici
- duvanski dim

Alergeni se obično dele na na one kojima smo izloženi gotovo stalno (celogodišnji) ili samo sezonski. Među celogodišnjim alergenima najznačajniji su alergeni grinja, kućne prašine, alergeni kućnih ljubimaca (psa i mačke), ređe plesni ili bubašvabe.

Sezonsku astmu uzrokuju alergeni polena drveća, trava i korova. Za nastanak simptoma obično je potrebna određena koncentracija polena u vazduhu.

Virusne infekcije disajnih puteva mogu uzrokovati napade astme ili pogoršati tok dobro kontrolisane bolesti.

Od fizičkih uzročnika valja istaknuti telesni napor, udisanje hladnoga vazduha, ili promene temperature i vlage vazduha.

Kod osoba s jakom preosetljivošću disajnih puteva astmu mogu pokrenuti različite hemikalije (deterdženti,…), duvanski dim, produkti sagorevanja drveta ili uglja, ili snažne emocije (ljutnja, smeh, tuga).