DA LI DETE IMA ASTMU ZATO ŠTO SE ČESTO INHALIRALO, ILI SE ČESTO INHALIRA ZATO ŠTO IMA ASTMU?1/10/2015
Jedna od najraširenijih predrasuda roditelja je da ako dete JEDNOM počne da dobija inhalatornu terapiju, to će ubuduće da se ponavlja i da postaje sve češće. Jednom inhalacija - uvek inhalacija!
Ovo je pogrešan zaključak. Postavlja se večito pitanje: ''Šta je starije, kokoška ili jaje?'' U ovom slučaju starije je sviranje u grudima i kašalj. Zbog toga što je dete imalo ove simptome, neko mu je prvi put propisao inhalacionu terapiju. Kasnije se to ponavljalo. Roditelji zagovornici gore navedene zablude kažu: ''Da je dete dobilo neki lek koji se pije umesto inhalacije, ono se ne bi ''navuklo'' na inhalacije.'' Pogrešan zaključak! Zašto inhalacija, a ne sirup? Da bi smo razumeli zašto dajemo inhalaciju treba da znamo šta je inhalacija. Inhalacija je davanje nekog leka da se udahne umesto da se popije. Isti lek putem inhalacije daje se u čak do DVADESET puta manjoj dozi nego kad ga dajemo da se popije, a on brže i efikasnije deluje. Da smo dali lek u vidu sirupa mi bi smo samo dali veliku, a neefikasnu dozu. Zašto deca ponavljaju epizode kašlja i sviranja u grudima? Ukratko: nije do inhalacije, nego je do deteta!
Izbegavanje inhalacione terapije onda kada je ona potrebna dovodi dete u rizik od teškog napada astme i loše kontrole bolesti sa narušavanjem plućne funkcije.
0 Comments
 MOJE DETE KOJE IMA ASTMU KAŠLJE KAD TRČI I SKAČE. DA LI TREBA DA MU SE ZABRANI JURCANJE? Jedna od raširenih zabluda je da dete koje boluje od astme ne treba da se izlaže fizičkom naporu. Dete koje ima astmu treba da ima normalnu fizičku aktivnost. Ukoliko kad trči kašlje ili se guši, to znači da astma nije pod dobrom kontrolom. Dobro kontrolisana astma je takva da dete može da se bavi takmičarskim, čak vrhunskim sportom. Bavljenje sportskim aktivnostima se savetuje, i to je dobar test koji pokazuje u kojoj meri smo uspešni u lečenju astme. Ako dete nije u stanju da trči jer kašlje ili ima sviranje u grudima, neophodno je da se učini spirometrijska procena plućne funkcije i korekcija u lečenju.
ALERGOTEST se može zakazati na telefone 037 423 232 i 063 615 174
ŠTA TO ZNAČI KADA NEKO IMA POZITIVNE KOŽNE PROBE? Pozitivni alergotest govori o prisustvu ATOPIJE kod deteta. ATOPIJA je imuni poremećaj koji se odlikuje preosetljivošću na uobičajene alergene spoljašnje sredine. Dete - atopičar može da ispolji neku od atopijskih bolesti: astmu, alergijsku kijavicu, alergijski konjunktivitis, alergiju na neke sastojke hrane, ekcem. KOME SE RADI ALERGOTEST? Alergotest je jedan od neizostavnih dijagnostičkih procedura kod dece koja se javljaju lekaru zbog: - ponavljanog kašlja, sviranja u grudima i otežanog disanja - kijanja i uporne blokade u nosu - hroničnog sinuzitisa - suzenja i peckanja u očima - osipanja po koži Uz to, treba naglasiti da je indikacija za alergotest i SEKRETORNI OTITIS MEDIJA (SOM), stanje kod koga postoji sekret u srednjem uvu, iza bubne opne, bez simptoma i znakova akutne upale Deca koja imaju SOM u 89% slučajeva su senzibilisana na inhalacione alergene i ispoljavaju alergijski rinitis. DA LI POSTOJI NEKA PREDOSTROŽNOST KOD ALERGOTESTIRANJA? Ako dete uzima lekove iz grupe antihistaminika (Perssing, Claritin, Flonidan, Aerius i sl.) , kožne probe neće dati validne rezultate, te ih je potrebno učiniti nakon prestanka terapije. Niske doze sistemskih kortikosteroida (Pronison, Urbason, Lemod solu) i inhalacijski kortikosteroidi (Flixotide, Becotide, Pulmicort) ne utiči na validnost alergotesta. BRONHOSPAZAM IZAZVAN VEŽBANJEM KOD SPORTISTA - NOVE SMERNICE ZA PREVAZILAŽENJE OVOG PROBLEMA9/5/2013  Brojna deca obolela od astme reaguju pojavom simptoma astme tokom vežbanja. Međutim 20 % osoba koje NEMAJU astmu ima bronhospazam izazvan vežbanjem (exercise induced bronchoconstriction - EIB). Procenjuje se da je ovaj fenomen još češći kod vrhunskih sportista i da čak 30-70% učesnika Olimpijskih igara reaguje na ovaj način. Poznati pokretači EIB su hladan ili suv vazduh i praškaste materije u udahnutom vazduhu, tako da su posebno pogođeni klizači na ledu, plivači, skijaši, trkači na duže staze. Imajući na umu tako veliki procenat osoba koje tokom bavljenja sportom doživljavaju bronhospazam, ekspertska grupa Američkog torakalnog udruženja donela je smernice za tretman EIB kod sportista. Ove smernice objavljene su u majskom broju jednog od vodećih medicinskih časopisa, American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine i mogu se svesti na sledeće tačke: 1. Dijagnoza EIB postavlja se na osnovu izmerenog pada parametara plućne funkcije tokom vežbanja, a ne na osnovu simptoma. Serijsko merenje FEV 1 tokom sportske aktivnosti ili tokom testa hiperpneje (dubokog forsiranog disanja) bolje je nego merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PAF). Smatra se da postoji EIB ukoliko FEV1 padne tokom vežbanja za najmanje 10% u odnosu na bazalnu vrednost. 2. Savetuje se da sve osobe sa EIB koriste kratkodelujuće beta 2 agoniste 15 minuta pre sportske aktivnosti. 3. Osobe koje uz primenu preporučenih mera i dalje imaju simptome ili imaju potrebu za primenom bronhodilatatora svakodnevno ili više puta na dan, savetuje se svakodnevna primena inhalacijskih kortikosteroida, ili antagonista leukotrijena ili stabilizatora mastocita pre sportske aktivnosti. Budući da se neki od ovih lekova smatraju stimulativnim supstancama (dopingom) lekar treba dobro da odmeri tretman koji preporuči sportisti. 4. Potrebno je da prođu 2-4 sedmice korišćenja kortikosteroida da bi se ostvarilo maksimalno poboljšanje. Apsolutno se ne savetuje primena inhalacijskih kortikosteroida samo neposredno pre sportske aktivnosti. 5.Zbog potencijalno opasnih neželjenih efekata, ne savetuje se svakodnevna primena dugodelujućih beta 2 agonista kao jedane terapije. 6. Svi sportisti koji imaju EIB treba da se postepeno zagreju za sportsku aktivnost prikladnim vežbanjem. Izvor: Am J Respir Crit Care Med. 2013;187:1016-1027. Abstract
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja''
Plan samolečenja je pisani plan kojim se unapred razrađuju koraci koje dete sprovodi tokom napada astme na osnovu izmerene vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka (PEF) pikfloumetrom. Smatra se da bi svaki oboleli od astme (dete ili odrasla osoba) trebalo da ima razrađeni plan samolečenja koji predviđa do kog nivoa može da se ostane kod kuće uz primenu određenih lekova u unapred predviđenim dozama, i u kom trenutku je neophodno da se pacijent ipak obrati lekaru. Plan samolečenja daje izvesnu autonomiju pacijentima, a studije su pokazale da unapređuje lečenje i prognozu bolesti, kao i kvalitet života i plućnu funkciju obolelih od astme.  TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' Nuspojave BRONHODILATATORA su:
Ove nuspojave javljaju se uglavnom ukoliko se lek popije, a gotovo da ih nema ako se lek udahne. Zbog tog lekove za astmu treba primenjivati u oblku za udisanje, a ne u vidu tableta ili sirupa. Međutim, ponekad se dogode čak i kada se lek primeni u vidu inhalacije. Ove pojave su neprijatne i uznemiravajuće, ali ukoliko se lek daje u uobičajenoj dozi, ne mogu da naškode. Jedino je opasno prekoračiti preporučenu dozu u panici u težem napadu astme. U napadu astme daju se i drugi lekovi (kortikosteroidi, aminofilin), ali o njima će biti reči u nekom od narednih tekstova. UKOLIKO UOBIČAJENA DOZA NE DOVEDE DO POBOLJŠANJA DETE TREBA ODMAH ODVEST LEKARU, A NE UPORNO I DALJE DAVATI BRONHODILATATOR.
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' Pikfloumetar je jednostavan prenosivi aparat koji je koristan za grubu procenu stanja deteta sa astmom. Za razliku od spirometrije koja je neophodna za finu procenu i meri više parametara plućne funkcije, pikfloumetrom se meri samo jedan parametar: vršni ekspirijumski protok (PEF). U periodima bez tegoba, svakodnevnim merenjem PEF dva puta na dan rodietelji i dete stiču uvid u to kolika je najbolja ostvarena vrednost PEF. Ona će kasnije služiti kao orijetir u odnosu na koji se procenjuje pogoršanje astme (pad PEF u napadu). Kad počne da kašlje, dete ponovo meri PEF i poredi sa svojom najboljom vrednošću. Zatim uzima lek (salbutamol) i ponovo meri PEF, da proceni odgovor na terapiju. Na ovaj način se može ostvariti kontrola bolesti bez obaveznog odlaska lekaru zbog svakog kašlja. Ukoliko je, međutim, pad vrednosti PEF veliki, i ukoliko nema odgovora na primenu leka, dete treba ipak odvesti lekaru. Pikfloumetar omogućava nešto veću nezavisnost pacijenta od lekara i konsultaciju telefonom na osnovu ''Plana samolečenja'' koji lekar daje svakom pacijentu.
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' AKO LEK ZA PREKIDANJE NAPADA ASTME DAM DETETU DUŽE OD 5-6 DANA KAKO JE SAVETOVANO, DA LI JE TO OPASNO? U preporukama za korišćenje lekova koje se daju obolelom od astme obično stoji: ''Ako počne da kašlje, dobije škripanje u grudima i otežano disanje, dati lek (salbutamol, ventolin, berodual...) 4 puta na dan, ali ne duže od 5-6 dana neprekidno.'' Hajde da malo razjasnimo šta znači ova preporuka. Da li duže davanje dovodi dete u opasnost? Primena bronhodilatatora duže od 5-6 dana nije (uslovno rečeno) opasna, ali, jednostavo, nije ni korisna. Dete se dužim davanjem bronhodilatatota neće predozirati. Do predoziranja dolazi na drugi način: na primer, ukoliko bi detetu dali nekoliko doza bronhodilatatora zaredom. (To je slično davanju 2-3 kašičice leka ili tableta zaredom umesto propisane – jedne doze.) Međutim, ukoliko za 5-6 dana davanja leka koji se primenjuje za prekidanje napada (Salbutamol-Aloprol, Ventolin, Spalmotili ili Berodual) nismo postigli poboljšanje, nego dete i dalje škripi i kašlje, to je znak da treba da učinimo nešto drugo, a ne da uporno nastavljamo sa ovim lekovima. Sa druge strane, nakon 5-6 dana dolazi do zasićenja receptora za vezivanje leka. Zamislite lek kao ključ, a mesto gde on deluje kao bravu. Nakon 5-6 dana sve su brave popunjene i nove količine leka, prosto nemaju GDE da deluju. Opsanost ipak postoji, jer uporno davanje bronhodilatatora danima dovodi do toga da astma postaje sve lošije kontrolisana, a bolesnik u sve većemo riziku za ozbiljan napad. Pet do 6 dana je period u kome očekujemo da napad prestane. Opasnost postoji ne od lekova koje dobija, već zato što ne dobija lekove za kontrolu bolesti koji su očigledno potrebni. Ako ste došli u situaciju da lekove za prekidanje napada astme koristite duže od 5-6 dana ili ih dajete detetu često, na primer u poslednjih mesec dana svaki drugi dan, to je znak da treba da se javite lekaru koji će nešto promeniti u strategiji lečenja u cilju stabilizacije.
 ASTMA, najčešće postavljana pitanja KADA JE STANJE OZBILJNO I ZAHTEVA NEODLOŽNU POMOĆ LEKARA? Nemojte čekati ako dete:
Hitno se javite lekaru!
 TEMA ''ASTMA, najčešće postavljana pitanja'' MOGU LI DA NA VREME UOČIM POGORŠANJE ASTME KOD DETETA? Pogoršanje astme može da ima diskretne znake koji još uvek ne remete dnevnu aktivnost deteta, ali upozoravaju na mogući napad. Budite na oprezu ako učite da dete: - često kašlje (posebno tokom noći) - budi se noću - neobjašnjivo je iscrpljeno - ima osećaj da ne može da dođe do dovoljno vazduha - žali se da ima osećaj da mu je grudni koš nečim ''stisnut'' Proverite stanje deteta pikfloumetrom. Ako su vrednosti 20% niže od najbolje vrednosti, primenite lek za brzo oslobađanje od simptoma (salbutamol-Ventolin ili Berodual)
|
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
November 2020
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
