Pedijatri su decenijama voćni sok preporučivali kao izvor vitamina C i kao dodatni izvor vode za zdravu novorođenčad i malu decu, jer se uvođenjem čvrste hrane u ishranu povećavalo osmotsko opterećenje bubrega. Voćni sok savetovan je nekada deci sa opstipacijom. On je zdrav i prirodni izvor vitamina i u nekim slučajevima i kalcijuma. Sok je dobrog ukusa i deca ga rado prihvataju. Iako od konzumiranja sokova ima nekih koristi, postoje i potencijalni štetni efekti, koji, moguće, nadmašuju korist. Visok sadržaj šećera u soku dovodi do povećanog kalorijskog unosa i povećava rizik od karijesa. Uz to, nedostatak proteina i vlakana u soku može da predisponira nastanak neadekvatne uhranjenosti. Pedijatri su u obavezi da u savetovališnom radu rutinski obavljaju edukaciju roditelja o koristima i potencijalnim opasnostima od konzumiranja voćnih sokova u dečijem i adolescentnom dobu.
Deca i adolescenti su i dalje najveći potrošači voćnih sokova. Ipak, prednost ima voće. Nažalost, istraživanja pokazuju da deca od 2 do 18 godina polovinu preporučenog unosa voća uzmu u vidu voćnog soka kome  nedostaju dijetalna vlakna, što je vezano i za prekomerni unos kalorija.  
 
Saznanja i saveti struke vezani za uvođenje voćnog soka u ishranu dece, kao i za preporučene količine   u raznim uzrastima se menjaju. Moj odgovor na pitanje roditelja ‘’Kada da uvedemo bebi sok u ishranu?’’ je oduvek bio: ‘’Potrudite se da ne sazna da postoji voćni sok, dogod postoji voće!’’
Ovo su, međutim, aktuelni stavovi Američke pedijatrijske asocijacije objavljeni maja 2017 u jednom od vodećih medicinskih časopisa za zdravlje dece ‘’Pediatrics’’.

Zaključci

• Voćni sok ne nudi korist u ishrani dece mlađe od 1 godine.
• Voćni sok nema prednost and kompletnom voćkom kod dece i odojčadi i nema značajnu ulogu u zdravoj, uravnoteženoj ishrani dece.
• Ceđeni sveži 100% ili rekonstituisani voćni sok može se smatrati zdravim sastojkom u ishrani dece starije od godine dana  kada se uzima u okviru dobro uravnotežene ishrane. Voćni napici, međutim, nisu nutritivno ekvivalentni soku od 100% voća.
• Sok nije pogodan za lečenje dehidracije ili proliva.
• Prekomerno konzumiranje voćnih sokova može biti povezao sa neadekvatnom uhranjenošću (prekomernom i nedovoljnom).
• Prekomerno konzumiranje voćnih sokova povezano je sa prolivima, nadimanjem, nadimanjem stomaka i karijesom.
• Nepasterizovani proizvodi od sokova mogu sadržati patogene bakterije koji mogu izazvati ozbiljne bolesti i deci ih treba davati oprezno, ukoliko se uopšte daju.
• Raznovrsni voćni sokovi, dati u preporučenim količinama za uzrast deteta, verovatno neće uzrokovati značajne kliničke simptome.
• Sokovi obogaćeni kalcijumom pružaju biološki dostupan izvor kalcijuma i često vitamina I D, ali im nedostaju druge hranljive materije prisutne u majčinom mleku, adaptiranom mleku za bebe ili kravljem mleku.

 Preporuke

• Sok se ne sme uvoditi u ishranu odojčadi pre navršenih 12 meseci, osim ako to nije medicinski indikovano.
• Unos soka treba da bude ograničen na najviše 110 gr dnevno kod dece od 1 do 3 godine i 110-170 gr dnevno za decu uzrasta 4 do 6 godina.
• Za decu od 7 do 18 godina unos soka treba ograničiti na 225 gr ili 1 šolju od preporučene 2 do 2,5 šolje  porcija voća na dan.
• Deci ne treba davati sok iz bočica ili lako prenosive zatvorene šolje koje im omogućavaju da sok lako konzumiraju tokom dana. Mališanima ne treba davati sok pre spavanja ili tokom noći.
• Decu treba podsticati da jedu celo voće kako bi zadovoljili preporučeni dnevni unos voća. Treba ih edukovati o koristi od unosa vlakana koje se nalazi u celom voći iinformisati o tome da je ukoliko jedu voće potrebno značajno duže vreme da unesu istu količinu kalorija nego kada to učine pijenjem voćnog soka.
• Porodice treba podučiti  da su majčino mleko i / ili adaptirano mleko  za odojče, a voda I nemasno ili obrano mleko za stariju decu dovolnji za zadovoljenje potreba u tečnosti.
• Korišćenje nepasterizovanih sokova u ishrani odojčadi, dece i adolescencta je nedozvoljena.
• Sok od grejpfruita treba izbegavati kod deteta koje uzima lekove koji se metabolišu sa CIP3A4 (pogledajte listu).
• U proceni neadekvatno uhranjene dece (prekomerna i nedovoljna ishrana), pedijatar treba da obavezno da proveri količinu konzumiranog soka tokom dana.
• U proceni dece sa hroničnim prolivom, prekomernim nadimanjem, bolovima u stomaku i gasovima, pedijatar treba da odredi količinu soka koji se konzumira dnevno.
• U proceni rizika od nastanka karijesa, pedijatri bi trebalo rutinski da razgovaraju o odnosu između voćnog soka i propadanja zuba i da odrede količinu i način konzumiranja sokova.
• Pedijatri bi trebali rutinski da obavljaju razgovore o konzumiranju voćnih sokova i voćnih napitaka kod dece različitih uzrasta u okviru svog savetovališnog rada. Trebalo bi da edukuju stariju decu, adolescente i njihove roditelje o razlikama između ove dve vrste pića.
• Pedijatri bi trebalo da se zalažu za smanjenje voćnog soka u ishrani male dece i za uklanjanje voćnog soka iz ishrane kod dece sa neadekvatnom (prekomernom ili nedovoljnom) uhranjenošću.
• Pedijatri bi trebalo da podrže smanjenje konzumiranja voćnog soka i promovišu konzumiranje celog voća kod dece, kako kod kuće, tako i u predškolskim ustanovama.

Izvor: Fruit Juice in Infants, Children, and Adolescents: Current Recommendations. Melvin B. Heyman, Steven A. Abrams, SECTION ON GASTROENTEROLOGY, HEPATOLOGY, AND NUTRITION and COMMITTEE ON NUTRITION
Pediatrics May 2017, e20170967; DOI: https://doi.org/10.1542/peds.2017-0967

 Alergija na orašaste plodove   jedna je od osam najčešćih alergija na hranu, koja pogađa približno 0,5 do 1% populacije. Orašasti plodovi rastu na drveću, dok kikiriki raste pod zemljom i smatra se mahunarkom. Orašasti plodovi su badem, brazilski orah, indijski orah, lešnik, pekan, pistaći i orah.

Alergija na jedan orašasti plod ne znači da je dete alergično i na druge orašaste plodove, ali određeni orašasti plodovi su usko povezani, uključujući indijski orah, pistaće i pekan. Iako su deca alergična na orašaste plodove često alergične na više vrsta ovih plodova, prikladno je i bezbedno konzumirati određene orašaste plodove na koje ne ispoljava alergiju, a izbegavati one druge. Ova odluka mora da se donese nakon detaljnog razgovora sa alergologom i treba da se zasniva na više faktora uključujući uzrast, rezultate alergološkog testiranja, procenu rizika od potencijalne unakrsne reaktivnosti između raznih orašastih plodova, uticaj  na kvalitet života i porodičnu sklonost. Ako se osoba alergična na određene orašaste plodove odluči da konzumira druge, uvek treba da uzme u obzir potencijalni rizik od kontaminacije (unošenje alergena u tragovima tokom pripreme namirnica na istoj proizvodnoj liniji), što može, ali ne mora biti klinički važno za svaku osobu sa nutritivnom alergijom.

Mada je 30% osoba alergičnih na kikiriki alergično na druge orašaste plodove, ne stoji da je pojedinac alergičan na orašaste plodove po svaku cenu alergičan na kikiriki. Osobe sa alergijom na orašaste plodove mogu najčešće konzumirati razne semenke bez reakcije: susam, suncokret i bundevino seme. Oni takođe tolerišu makadamiju i pinjole. Većina osoba alergičnih na orašaste plodove toleriše kokosov orah, jer on zapravo, ne spada u grupu oraha, već je voće. Muškatni oraščić, vodeni kesten i shea orah ne spadaju u orašaste plodove (izraz „orah“- engl.’’nut’’ ne označava uvek orašaste plodove) i obično ga dobro podnose osobe sa alergijom na orašaste plodove. Svi pojedinci sa ovom vrstom alergije treba da razgovaraju sa iskusnim alergologom u oblasti nutritivne alergije.
 
Iako alergija na orašaste plodove obično započinje u detinjstvu i traje tokom celog života, približno 10% pojedinaca može je vremenom. Na osnovu rezultata ponovljenog alergološkog, može se razmotriti test oralne provokacije pod nadzorom, ukoliko ima ubedljivih pokazatelja da je dete ’’preraslo alergiju’’.
 
Takođe treba razmotriti test oralne provokacije ako pacijent pokazuje nizak nivo senzibilizacije na kutanom prick testu ili ima nizak nivo sIgE na određeni alergen u serumu, što ukazuje na mogućnost neznačajnog  kliničkog ispoljavanje alergije.  Testovi oralne provokacije obavljaju se isključivo u medicinskoj ustanovi opremljenoj za prepoznavanje i energično lečenje alergijskih reakcija, uz nadzor alergologa.
​
Reakcije na orašaste plodove mogu biti ozbiljne, uključujući anafilaksu opasnu po život, a osobe sa ovom alergijom treba da imaju adrenalin – autoinjektor u svakom trenutku na raspolaganju. Uz odgovarajuću edukaciju, osobe sa alergijom na orašaste plodove mogu da imaju raznoliku i nutritivno adekvatnu ishranu i dobar kvalitet života.

Izvor: EVERYTHING YOU NEED TO KNOW ABOUT TREE NUT ALLERGY