''I KAKO MI SADA DA POVIJAMO BEBU?''

Ovo pitaju roditelji koji su zbunjeni činjenicom da doktori nisu usaglasili priče. Jedno se priča u porodilištu. Drugo kod ortopeda na prvom pregledu kukova. Treće kod pedijatra. Četvrto u komšiluku kod prijateljice koja je odgajala bebu pre 10 godina i njene majke koja ima iskustva od pre 35 godina.



ŠTA JE TO ''ŠIROKO POVIJANJE''?
Bebi treba omogućiti širok opseg pokreta u kuku čime će se pomoći pravilno formiranje zgloba kuka. Položaj sa široko razmaknutim nožicama u tzv abdukciji je najbolji za to.
SVAKI NAČIN POVIJANJA KOJI OVO OMOGUĆAVA JE VARIJANTA ŠIROKOG POVIJANJA.
Kod nas, međutim, u svakodnevnom govoru  ''širokim povojem'' sa neopravdano smatra jedino povijanje švedskom pelenom i tetra pelenom između nožica bebe. Ipak, i povijanje pampers pelenom jeste vid širokog povijanja jer su daje potpunu slobodu pokretima u kuku, a beba nožice drži u abdukciji - široko razmaknute.

ŠTA JE SUPROTNO OD ŠIROKOG POVIJANJA?
Nasuprot tome, povijanje u vidu ''kifle'' sa sastavljenim i ispravljenim nožicama bio bi  uzak povoj i on ne bi bio dobar za kukove.

ZAŠTO SU BEBE DO NEDAVNO POVIJANE ŠIROKOM POVOJEM (ŠVEDSKA+TETRAPELENA)?
Povijanje švedskom pelenom i tetra pelenom između nožica uvedeno je pre više od trideset godina kao preventiva ispoljavanja RAZVOJNOG POREMEĆAJA KUKA. Smatralo se da će se na ovaj način, fiksiranjem nožica u žabljem položaju poboljšati formiranje zgloba kuka.  U to vreme nije postojala ultrazvučna dijagnostika razvojnog poremećaja kuka  kojom se dijagnoza može postaviti veoma rano- već krajem prvog meseca života. Razvojni poremećaj kuka je, da podsetimo, mogući razlog za ozbiljan invaliditet, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Pre trideset godina, on se otkrivao relativno kasno, rentgenskim pregledom kukova deteta sa 4,5 meseca.

ZBOG ČEGA SADA PREOVLADAVA MIŠLJENJE DA JE TO NEPOTREBNO?
Danas, uz mogućnost rane dijagnostike ovog poremećaja NIJE POTREBNO da se deca povijaju švedskom i tetra pelenom. Dovoljna je varijanta širokog povijanja pampers pelenom.

ŠTA AKO DETE IPAK IMA RAZVOJNI POREMEĆAJ KUKA?
Ukoliko se detetu postavi dijagnoza razvojnog poremećaja kuka, tzv ''široko povijanje'' NIJE DOVOLJNO za lečenje, već se propisuje primena pomagala (Niva gaćice, Frejkino jastuče ili Pavlikov aparat) u zavisnosti od težine poremećaja.
Ukoliko dete ima normalan nalaz na ultrazvuku, povijanje pampers pelenom je SASVIM DOVOLJNO i OPTIMALNO za razvoj zgloba kuka.
Dakle ono što je poznato kao ''širok povoj'', a sastoji se od švedske i tetra pelene,  ili je NEDOVOLJNO za rešavanje problema ako ga dete ima, ili je NEPOTREBNO, ukoliko dete problem nema.

PORUKA ''ZA PONETI'':

• Bebu treba povijati samo pampers pelenom.
• Obaviti prvi ultrazvučni pregled kukova u uzrastu 3 - 6 sedmica. Ukoliko je prisutan razvojni poremećaj kuka, ovo je period u kome se on dovoljno rano može da otkrije i blagovremeno leči.

Najčešće greške i zablude roditelja:

Veruju da preporuke njihovog pedijatra, ukoliko je on dobar stručnjak, moraju da budu konstantne i nepromenljive.

Koliko puta ste izgovorili:''Ali ja sam prvo dete hranila na taj način i sad se, za samo dve godine sve promenilo!!''

Da li vas zbunjuje to što dve decenije prisutno ''široko povijanje'' zamenjuje samo Pampers pelena?

Da li ste sumnjičavi prema stavu da ''kožicu'' kod muških beba ne treba prevlačiti, jer starija komšinica kaže da je svom sinu prevlačila ''na vreme'' , tako su je doktori savetovali, da ne bi došlo do operacije?

Da li ste pomislili:''Kakva glupost, sada ne daju bebama da spavaju na stomaku, a tolike bebe su spavale, pa ništa!''?


Koliko puta sam čula u ordinaciji: ''Ja sam ipak ostavila švedsku i tetra-pelenu, za svaki slučaj''.

Da ne govorimo o preporukama starim više decenija – od majke i bake.

Peropuke se menjaju. Saznanja se menjaju. Radimo nešto na jedan način, pa se dođe do informacija da to nije bilo baš dobro. Da treba drugačije. Da su nove, bolje metode lečenja na raspolaganju. To je normalno. I to je dobro, jer medicina ne stoji u mestu.

Na primer, Paracelzus (1493-1541) je u svojim knjigama naveo pet uzročnika bolesti: zvezde, otrove, urođene nedostatke, psihičke faktore i božanske pojave. Naravno da ovo sada zvuči smešno. Naravno da nećemo danas lečiti decu pijavicama i da nećemo spaljivati rane vrelim uljem. To su nekada bile zvanične preporuke. Ovo zvuči kao preterivanje, jer je jako udaljeno od današnjeg dana, ali mali pomaci koji u jednom trenutku naprave veliki pomak dešavaju se svakodnevno. Do 2009 stav je bio da se gluten uvede u ishranu što kasnije, ali se došlo do saznanja da to nije dobro i da ga treba uvesti od navršenih 4 do navršenih 7 meseci. I tu nema mesta čuđenju: ''Kako sad ovo....a bilo je ono...?''

Pedijatri koji i danas pričaju istu priču koja je važila pre 20 godina, čak i pre 5 godina, ili ne čitaju dovoljno, ili su tvrdoglavi i konzervativni. Ni jedno ni drugo nije dobro za male pacijente.

Niko od nas, pedijatara, nema pravo da promoviše sopstvenu medicinu. Mi smo u obavezi da se držimo zvaničnih perporuka zato što je u datom trenutku nauka došla do saznanja da je za decu tako najbolje. Metod na koji se do tih saznanja dolazi je naučni metod. Reč je o ozbiljnim naučnim studijama koje nakon završetka, jednu preporuku odbace, a drugu donesu.
Mi pedijatri, svesni smo činjenice da će se aktuelni stav za kratko vreme opet promeniti. Medicina svakodnevno ide napred.

RODITELJSTVO

Zapazili ste da dete ima dara ili da je talentovano za muziku, slikanje...Protivno nekadašnjim uverenjima, izuzetne sposobnosti nisu date jednom zasvagda, već tokom života i te kako mogu biti podložne promenama. To zavisi od same prirode, intenziteta i vrste dara, a onda i od okruženja, porodičnog i kulturološkog.

Daroviti mogu biti i neupadljivi, povučeni, naizgled prosečni. Ajnštajn, koji je ponavljao razred, najbolji je i najčešće navođen primer za to. A ima i suprotnih primera. Čuveni naučnik Norbert Viner se često sećao svog vršnjaka Borisa Sidisa, apsolutnog „čuda od deteta“ koji je sa 12 godina mogao da drži komplikovana predavanja iz matematike studentima poslediplomcima, a kada je odrastao, nije bio u stanju da se uklopi u svoje okruženje, da zadrži poslove koji su odgovarali njegovim sposobnostima, prihvatao je i gubio i one koji su bili daleko ispod njegovih mogućnosti.

Jedno veliko istraživanje 1.500 darovite dece, koje je u prvoj polovini prošlog veka započeto u Kaliforniji, pokazalo je da su sva odrasla u intelektualno superiorne ljude, ali među njima nije bilo nikoga ko bi svojim genijem obeležio doba ili menjao svet!

Nekad su roditelji neuki, a dete genije. Nije uvek presudna intelektualna podrška, već je još važnije da se dete oseća sigurno, zaštićeno, prihvaćeno i podržano u nastojanju da se u nečemu što ga zanima i ostvari.

Događa se da roditelj darovitog deteta u jednom trenutku više nije u stanju da prati njegova interesovanja i reguliše aktivnosti kojima se bavi, da ga razume. Međutim, za dete je uvek veoma važno da zna da ga roditelj podržava, da je uvek tu i da je njegovo ponašanje motivisano ljubavlju i brigom. Dete se mentalno hrani baveći se onim čime je obdareno. Ako je darovito za ples, strašno je ako mu kažete: „Za tebe je bolje da se baviš matematikom“

Kad pedagozi primete da je dete po nečemu izuzetno, trebalo bi da sve što preduzimaju čine diskretno, u saradnji sa roditeljima, drugim kolegama i stručnjacima, a da na svaki način nastoje da se ne naruši integrisanost deteta u njegovo prirodno okruženje i vršnjačku grupu. Ne smeju ga pred drugom decom nepotrebno i neumereno hvaliti, pogotovo je nedopustivo da smisao tih pohvala bude, u stvari, prekor drugoj deci što ne postižu bolje i više. Ovu decu ne bi trebalo ni favorizovati, jer se tako dodatno izdvajaju od vršnjaka koji već mogu da imaju problem da prihvate nekog „drugačijeg“, te postoji opasnost ne samo da se dete oseti izolovanim i odbačenim, već da tako zaista i bude.

Darovitost apsolutno traži podršku i podsticaj. Takvo dete ume i da brzo prevaziđe svog učitelja! Dobra je okolnost što darovita deca danas imaju više nego ikad mogućnosti da korišćenjem kompjutera i Interneta saznaju sve što žele.
Izvor:
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Da-li-razumete-darovito-dete.lt.html

Iz svakodnevne prakse

Roditelji dovode šestomesečnu bebu na redovni sistematski pregled. On je lepo raste i razvoj je u skladu sa očekivanjima za uzrast. Roditelji se žale da beba ne spava dobro. Naknadnim ispitivanjem ustanovila sam da se od rođenja hrani majčinim mlekom i dohranjuje na bočicu mlečnom formulom i da uvek zaspi pre nego što se stavi u krevetac, bez obzira da li je reč o dnevnom ili noćnom spavanju. Ponekad majka zaspi sa bebom na krevetu. Kada se beba probudi roditelji odu do njenog krevetića, obično je ponovo nahrane (na dojci ili na bočicu) i opet, nakon što zaspi, spuste je u krevetić. Beba spava najduže 2-4 sati u ''bloku''.
Na pregledu to je spokojno, veselo muško odojče, veoma napredno, koje nema izgled bolesnika.


KAKO POMOĆI OVIM NEISPAVANiM RODITELJIMA?

Beba uzrasta 6 meseci trebalo bi da ima već formiranu naviku noćnog spavanja po 6-8 sati ''u bloku''. Ovde je potrebno izmeniti pogrešno formiranu naviku uspavljivanja. Budući da su roditelji noću veoma umorni, sa promenom navike bi trebalo početi kod dnevnog spavanja, kada su manje umorni. Majci se savetuje da nastavi sa dojenjem koliko god je to moguće. Beba koja doji budi se nešto češće od bebe koja je na ishrani mlečnom formulom. Potrebno je da se beba nahrani i da se zatim vrati u postelji dok je pospana, ali dok je JOŠ UVEK budna. Beba treba da se nauči samoregulaciji uspavljivanja, koja je privremeno ''izgubljena'' pogrešnim načinom uspavljivanja. Spuštajući bebu u postelju tek nakon što je zaspala na dojci (ili sa bočicom u ustima) mi podstičemo njena očekivanja da će majka uvek biti prisutna kad god treba da zaspi. Kada se tokom noći probudi, beba će plakati, roditelji će doći i na taj način će se navika da roditelji moraju biti prisutni - ukoreniti još jače. Beba želi da spava samo u prisustvu roditelja. Ovo stanje se zove ''utrenirano noćno buđenje'' .

Roditelji treba da spuste bebu u njen krevetić kada je pospana, ali budna. Deca treba da spavaju u svom krevetu samostalno bez udruženog spavača - majke ili oca. Naravno, treba da joj stavite na znanje da nije sama i da ste vi tu. Ali ne i da spavate zajedno. Ako vam zaspi na rukama – to je ''spavanje zajedno''. Učenjem na samostalno spavanje u krevetiću dete formira obrazac spavanja u okruženju koje mu je poznato i koje za to služi (njegov krevetac) i kada se noću probudi u svom krevetcu, prepoznaće ga kao mesto gde se spava i spontano će utonuti u san ponovo, ne dozivajući vas plačem. Roditelji treba da razumeju da je san fiziološki proces i da ne mogu da kontrolišu KADA će dete spavati, ali da mogu da utiču na okruženje i okolnosti u kojima će spavati. Porodice sa doslednom rutinom odlaska na spavanje imaju manje problema i ''borbe'' sa bebama i malom decom. Dete u tim okolnostima ima kontrolu nad rutinom i zna unapred šta se očekuje i šta će dalje biti. Roditelji treba da postave jasna pravila te rutine – završeno je hranjenje, odlazak na nošu, kupanje, roditelj stavilja dete u krevet, dete zatim treba da spava. Ne bi trebalo da bude izlaska iz kreveta nakon toga zbog jela, televizije, računarskih igrica i slično. To vodi u borbu i pogađanje kao na pijaci. Ove navike se formiraju još kod odojčeta, onako kako je opisano. Omiljena igračka u krevetiću može da pomogne kod straha od odvajanja i može da uteši kod noćnog buđenja.

Ovi roditelji su poslušali savet. Nije sve išlo baš glatko, ali je na kraju urodilo plodom.
Imajte na umu da se loše navike jako lako formiraju, a veoma teško iskorenjuju i zato - prepoznajte ih na vreme.

Celijakija - istine i zablude

ZABLUDA: GLUTEN U BEBINU ISHRANU TREBA UVESTI ŠTO KASNIJE

ČINJENICA: GLUTEN TREBA UVESTI NAJKASNIJE DO 7-mog MESECA



Proteklih godina menjali su se stavovi o tome koliko dugo isključivo dojiti bebu i kada uvesti gluten u ishranu odojčeta.
Stav da gluten treba uvesti nakon navršenih 7 meseci revidiran je. Naime, iskustva iz poslednjih godina pokazala su da je praksa kasnijeg uvođenja glutena u nekim zemljama bila praćena upravo porastom učestalosti celijačne bolesti (Švedska).

Zvog toga su Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) kao i Severnoameričko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (NASPGHAN) 2008 godine svoj stav revidirali:
''...Treba izbegavati rano (pre navršena 4 meseca), kao i suviše kasno (nakon navršenih 7 meseci) uvođenje GLUTENA u ishranu odojčadi...''

IZVOR:
Complementary Feeding: A Commentary by the ESPGHAN
Committee on Nutrition; Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition 46:99–110 # 2008 by European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition and North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition
http://www.espghan.med.up.pt/position_papers/con_28.pdf

Celijakija - istine i zablude

ZABLUDA:
AKO DETE IMA NORMALNE VREDNOSTI ANTITELA KLASE IgA NA TKIVNU TRANSGLUTAMINAZU (tTG-IgA), TO JE DOKAZ DA NEMA CELIJAČNU BOLEST

ČINJENICA:
DETE MOŽE IMATI CELIJAČNU BOLEST IAKO SU tTG-IgA U OPSEGU NORMANIH VREDNOSTI

Antitela klase IgA na tkivnu transglutaminazu (tTG-IgA) su povišena kod dece sa celijakijom. Normalan nivo ovih antitela sa velikom verovatnoćom govori protiv prisustva bolesti kod deteta.
Međutim, tTG-IgA su deo UKUPNIH IgA u organizmu.
Ako su ukupna IgA antitela kod deteta snižena, onda i tTG-IgA mogu biti niska, iako dete ima celijakiju.
Deca sa celijakijom češće od druge dece imaju sniženje ukupnih IgA. Zato je neophodno uz tTG-IgA odrediti i UKUPNA IgA.
Ako su obe vrednosti u opsegu normalnog, dijagnoza celijakije je malo verovatna.

Celijakija - istine i zablude

ZABLUDA:
UKOLIKO SUMNJAM DA DETE IMA CELIJAKIJU POTREBNO JE DA MU ODMAH ISKLJUČIM GLUTEN IZ ISHRANE

ČINJENICA:
UKOLIKO SUMNJATE DA DETE IMA CELIJAKIJU, OSTAVITE GA NA ISHRANI SA GLUTENOM I JAVITE SE DEČIJEM GASTROENTEROLOGU.



Naime, potrebno je da dete sa sumnjom na celijačnu bolest OSTANE tokom dijagnostičkog postupka na ishrani sa glutenom. Ukoliko se gluten isključi iz ishrane pre nego što je dijagnostika završena, može se dogoditi da dete IMA celijakiju, a da testovi krvi i biopsija crevne sluznice na to ne ukazuju. Na taj način dijagnoza se može prevideti.

Misao dana

''Kad sunce sija
mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.''

Mika Antić

Mitovi i činjenice u pedijatriji

MIT: DETE KOJE JE VAKCINISANO Act-Hib VAKCINOM PROTIV BAKTERIJE Haemophilus influenzae-B NE MOŽE DA OBOLI OD MENINGITISA

ČINJENICA: DETE KOJE JE VAKCINISANO Act-Hib VAKCINOM PROTIV BAKTERIJE Haemophilus influenzae-B ZAŠTIĆENO JE SAMO OD OVE VRSTE MENINGITISA.

Naime, postoji niz bakterija i virusa koji mogu prouzrokovati meningitis.
Haemophilus influenzae-tip B je samo jedan od uzročnika koji izazivaju tešku formu meningitisa sa mogućim smrtnim ishodom i brojnim komplikacijama i posledicama.

Osim ove bakterije, veoma ozbiljan, u velikom procentu fatalan meningitis izazivaju bakterije Meningokok i Pneumokok (Streptococcus pneumoniae). Protiv obe ove bakterije postoje vakcine, a u Srbiji SU trenutno na raspolaganju vakcine protiv Pneumokoka (PREVENAR -Wyeth/Pfizer i SYNFLORIX - GlaxoSmithKline). Nažalost, još uvek nisu uvrštene u plan za redovnu vakcinaciju cele populacije tako da ih roditelji, ako žele, moraju kupiti za svoje dete.