• Šta je to IMUNOTERAPIJA?

Imunoterapija je vid lečenja koji otklanja uzrok alergijskog reagovanja u organizmu. Davanjem malih doza alergena (baš onoga na koji je dete alergično) postepeno se postiže tolerancija alergena i smanjuju simptomi alergije kod pacijenta.

• Šta je to SUBLINGVALNA IMUNOTERAPIJA (SLIT)?

Ranije su se u cilju postizanja tolerancije (podnošenja) alergena davle potkožne injekcije rastućih koncentracija alergena i to je bila injekciona imunoterapija. Slično tome, sada se male doze alergena daju u vidu kapljica pod jezik i to se zove sublingvalna (podjezična) imunoterapija.

• Kako se to radi?

Prvi korak u započinjanju ove procedure je alergološko kutano (kožno) testiranje da bi se potvrdila senzibilizacija kod deteta na određene alergene. Zatim se prave kapi koje su prilagođene alergijskom profilu deteta. Dete uzima svakodnevno kapi tako što ih stavlja na komad keksića i drži ispod jezika 2-3 minuta pre nego što proguta. Tokom prvih nedelja broj kapi se po određenoj šemi postepeno povećava. Zatim nastupa ‘’faza održavanja’’ kada dete dobija dva puta nedeljno jednaki broj kapi.  

• Da li je primena SLIT bezbedna?

Da, veoma je bezbedna, kako za odrasle, tako i za decu. Zahvaljujući tome, moguće je da pacijent terapiju uzima kod kuće, umesto da ide lekaru zbog primene injekcione terapije, kako se to ranije radilo. Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je odobrila SLIT kao zamenu za injekcionu imunoterapiju.

• Da li to zaista ‘’radi’’?

Da, SLIT je veoma efikasna u suzbijanju simptoma alergijskog reagovanja. Već u prvoj godini primene simptomi su značajno manji. Brojne naučne studije pokazale su značajno smanjenje intenziteta alergijskih simptoma kod pacijenata koji primenjuju SLIT.

• Koliko dugo se mora primenjivati SLIT?

Preporučuje se da pacijent uzima kapi 3-5 godina da bi se postigao dugotrajan efekat lečenja.

• Da li bilo koje dete koje ima simptome alergijske kijavice može da primenjuje SLIT?

Ne može. Potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi. Prvo, potrebno je da dete bude starije od 5 godina. Zatim, treba da je senzibilisano samo na jednan ili najviše dve vrste alergena (na grinje i polene). Za razliku od priimene SLIT kod adolescenata i odraslih kod kojih astma nije kontraindikacije, kod dece je potrebno odsustvo astme. Kod adolescenata i odraslih kod kojih astma nije tako striktna kontraindikacija, neophodno je da se pre započinjanja SLIT proveri plućna funkcija čiji parametri moraju biti iznad određene granice.

• Kada je najbolje započeti SLIT?

Kod senzibilisanih samo na grinje, može se započeti bilo kad tokom godine. Međutim, kod senzibilizacije na polene, SLIT je potrebno započeti u novembru da bi se efekti videli tokom naredne sezone cvetanja. SLIT se NE MOŽE započeti u sezoni cvetanja. Zato je ovo doba godine vreme kada se treba javiti lekaru.

• Kako da započnem SLIT?

Javite se telefonom našoj ordinaciji (037 423 232; 063 615 174) da bi doktor obavio alergološko testiranje i procenio dve stvari:
- Da li Vaše dete ispunjava kriterijume za započinjanje SLIT
- Da li se kod Vašeg deteta očekuje korist od SLIT

Ukoliko procenimo da je dete kandidat za SLIT, u periodu od jedne do dve nedelje nakon pripreme za SLIT na kućnu adresu će vam iz Instituta Torlak biti poslate kapi koje ćete platiti pouzećem i koje će dete primenjivati kod kuće. Tokom lečenja, kada je bočica pri kraju, potrebno je da se javite telefonom ordinaciji da bi ste dobili nove kapi.

• Koliko SLIT košta? Da li zdravstveno osiguranje pokriva SLIT?

Ova terapija nije pokrivena obaveznim zdravstvenim osiguranjem u Srbiji. Dobrovoljna dopunska zbdravstvena osiguranja određuju obimom svojih paketa da li pokrivaju ili ne troškove SLIT. Inače, jedan mesec primene SLIT u Srbiji (podatak iz septembra 2013) košta oko 10 eura.

ŠTA JE TO ''HRANA ZA PRSTIĆE''?
Hrana za prstiće je hrana usitnjena na takav način da je beba sama može prihvatiti sa dva prstića, prineti ustima i jesti.

U ČEMU JE NJEN ZNAČAJ?
Značaj ''hrane za prstiće'' nije samo važan za ''stepenik'' u ishrani bebe. To je ujedno i važan ''stepenik'' u razvoju. To je korak ka nezavisnosti tokom koga se razvijaju fine motorne  veštine i koordinacija kod bebe. Hranjenje prstićima pravi lom i sve će biti zamazano: i posuđe, i sto i stoličica, i beba. Ipak, nemojte biti nestrpljivi da odmah sve operete. Dopustite bebi da uživa u novim čarobnim spoznajama i sticanju novih iskustava.

KADA UVESTI U ISHRANU ''HRANU ZA PRSTIĆE''?
U uzrastu 8-9 meseci beba će vam verovatno na neki način staviti na znanje da je spremna za ovaj korak. Ona će hvatati kašićicu dok je hranite ili će pružati ručice ka hrani u tanjiriću. U pošetku beba hvata hranu celom šakom i prinosi ustima. Kasnije, beba počinje da se služi takozvanim ''pincetnim hvatom'', koristeći palac i kažiprst da uhvati sitnije komadiće hrane.

KAKO UVESTI ''HRANU ZA PRSTIĆE''?
Jednostavno: iseckajte 4-5 komadića hrane i dajte na tanjiriću koji se ne lomi bebi koja sedi u visokoj stoličici za hranjenje. Ukoliko pojede, možete dodati još nekoliko.

KOJA HRANA JE NAJBOLJA ZA ISHRANU PRSTIĆIMA?
Uprkos tome što beba možebiti pri apetitu, ako još uvek nema zubiće, ponudite joj hranu koju može savladati desnima ili se rastapaju u ustima. Vremenom će moći da pojede i veći zalogaj, bez obzira na vrstu hrane. Ali na početku -budite pažljivi. Beba se uči na teksturu hrane, miris, boju, ukus, i zato joj ponudite raznovrsne namirnice. Odolite iskušenju da slatkiše koje vi volite nudite bebi. Njoj trebaju  po sastavu bogate, a ne ''prazne'' kalorije.
Hrana treba da bude sa jedne strane zgodna za prihvatanje prstićima, a sa druge - bez rizika od gušenja. Povrće treba kuvati dok ne postane mekano, i sve namirnice treba seći u sasvim sitne komade. Zrno grožđa je, na primer, preveliko za bebu i može izazvati gušenje. Čak i mekana kašasta hrana ukoliko je zalogaj veliki može da bude opasna.

Evo nekih namirnica koje su pogodne za prihvatanje prstićima:

• Dobro kuvana testenina, npr spirale, isečene na komade.
• Komadići keksa ili kifle.
• Veoma mali komadi sira
• Seckano tvrdo kuvano jaje
• Mali komadi banane ili drugog veoma zrelog oljuštenog voća bez koštice, kao što je šljiva , kruška, breskva, kajsija, dinja ili lubenica bez semena.
• Mali komadi dobro kuvanog povrća, šargarepe, tikvice, krompira,  brokolija ili karfiola.
• Komadi dobro kuvane piletine, govedine ili ćuretine  ili u drugog mekog mesa cekanog do veličine zrna graška.

Grupa za zastupanje prava potrošača iz Velike Britanije koja je sprovela istraživanje alternativnih testova za dijagnostiku alergije i intolerancije hrane, uključujući analizu uzoraka krvi ili dlake i određivanje specifičnih IgG konstatovala je sledeće :

1. Na osnovu ispitivanih testova postavljena je dijagnoza intolerancije 183 namirnica, a istraživači su u istom uzorku otkrili samo jednu medicinski potvrđenu alergiju i samo jednu intoleranciju hrane.
2. Identičan uzorak krvi poslat u više epruveta pod različitim imenima u istu laboratoriju daje potpuno različite rezultate testiranja.
3. Ima malo ili nimalo podudaranja između rezultata testiranja iz istog uzorka krvi datog u više različitih laboratorija.
4. Nakon uvida u rezultate testiranja, preporučivano je izbegavanje i do 39 namirnica - koje bi bilo teško eliminisati bez drastičnog remećenja uravnotežene ishrane što vodi u ozbiljne zdravstvene probleme.
5. Testovi koštaju između £ 45 i £ 275. Uprkos tome ekspertska grupa stručnjaka lekara, specijalista i dijetetičara koji procenjuje rezultate nije našla da bilo koji od njih ima ozbiljnu dijagnostičku vrednost.

IZVOR:
Food allergy tests could risk your health. Which? probe finds many tests unreliable
http://www.which.co.uk/news/2008/08/food-allergy-tests-could-risk-your-health-154711/

Ukoliko vaše dete ili vi imate simptome alergije ili drugog nepodnošenja hrane verovatno ste ''kopali'' po Internetu tražeći rešenje za svoj problem. Zapazili ste da se kod ukucavanja pojma ''intolerancija na hranu'' kao prvih 20 rezultata pretrage koje daje Google pojavljuju članci čiji su autori laboratorije koje rade ove testove. Tekstovi zvuče logično (i primamljivo): ''imate te i te tegobe, možda vam nešto od hrane ne godi, uradite test intolerancije na 256 namirnica'', a vrhunac argumentacije je: ''... uz to imate i popust 50% samo ovog meseca....'' ili ''360 umesto 180 namirnica za istu cenu....!!''
U čemu je onda problem?
Zašto vam vaš doktor ovo nije savetovao?
Zašto se to ne spominje u ozbiljnim ordinacijama, ili, na primer univerzitetskim klinikama koje se bave alergijom i nepodnošenjem sastojaka hrane?
Ovo može da izgleda kao da je u ordinacijama namerno ''ovijeno velom tajne''? ''Pa da'', reći će mnogi, ''doktori ne vole alternativne metode'' . Ipak, i brojni doktori pate od alergije. Pa što onda bar sebi ne probaju da pomognu?

Odgovor je jednostavan :

• TEST INTOLERANCIJE koristi određivanje IgG antitela, a ne IgE koja su marker alergije.
• IgG anitela su NORMALNO prisutna u krvi osobe koja je IKADA imala kontakt sa nekom namirnicom.
• Ona su dokaz NORMALNOG imunog odgovora organizma na kontakt sa stranim belančevinama, A NE POREMEĆENE REAKCIJE za kojom tragamo.
• IgG antitela naći ćete kod SVAKOGA, kako bolesnog, tako i kod osobe koja nikada nije imala ni jedan jedini simptom alergije ili nepodnošenja neke namirnice.

Evo šta o testu intolerancije kažu vodeće institucije koji se bave alergijom širom sveta.

- Američka akademija za alergiju, astmu i imunologiju i Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju:
Alergijski dijagnostički testovi: osavremenjeni praktični parametri:

'' Testovi za alergije na hranu bazirani na određivanju IgG  i potklase IgG antitela  nemaju kliničkog značaja, nisu potvrđeni, nemaju dovoljnu kontrolu kvaliteta , i ne treba ih raditi.''

- Američka akademija za alergiju, astmu i imunologiju ( AAAAI ):
Aktuelni pristup dijagnostici i tretmanu  neželjenih reakcija na hranu:
''Neki testovi se smatraju nedokazanim u postupku postavljanja dijagnoza specifične alergije na hranu . Oni za koje nema dokaza o  značaju uključuju: provokaciju - neutralizaciju , citotoksične testove , testovi mišićnog odgovora (primenjenu kineziologiju ) , elektrodermalna testiranja, " reaginic " Pulse test, i hemijske analize tkiva . Merenje specifičnih IgG antitela na hranu takođe nije potvrđeno kao dijagnostički alat .''

- Evropska akademija za alergiju i kliničku imunologiju (pdf>>>):
4.2.2.9 . Nestandardizovane i nedokazane procedure; Smernica 12:
(Ekspert-panel)  ne preporučuje upotrebu bilo koje od sledećih nestandardizovanih testova za rutinsku procenu  IgE-posredovane  ( alergija na hranu ) :

• Oslobađanje/aktivacija histamina iz bazofila
• Limfocitna stimulacija
• Termografija lica
• Analiza želudačnog soka
• Endoskopska alergen provokacija
• Analiza kose
• Primenjena kineziologija
• Provokacija/neutralizacija
• Alergen specifični IgG4
• Testovi citotoksičnosti
• Elektrodermalni test ( Vega )
• Test oslobađanja medijatora (mediator release)- LEAP ishrana

- Australijsko udruženje za kliničku imunologiju i alergiju ( ASCIA ) (pdf>>>):
''Neodgovarajuće upotrebe konvencionalnih testova:
Specifična IgG , IgG4 na hranu - upotreba u dijagnostici alergije ili preosetljivosti na hranu.       
Metod : antitela na hranu se vrednuju korišćenjem standardne laboratorijske tehnike.       
Dokaz : Nivo II
Komentar: IgG antitela na hranu se normalno otkrivaju kod zdravih odraslih pacijenata i dece, nezavisno od prisustva ili odsustva simptoma vezanih za hranu. Ne postoje uverljivi dokazi da je merenje IgG antitela od koristi za postavljanje dijagnoze alergija na hranu ili intolerancije hrane, niti da IgG antitela izazivaju simptome intolerancije ili alergije. U stvari , IgG antitela govore samo o izloženost sastojcima hrane, ali ne i o pojavi bolesti. Izuzetak su glijadinska IgG antitela koja su ponekad korisna u praćenju poštovanje ishrane bez glutena kod obolelih od  celijakije. Čak i obrnuto, neodgovarajuće korišćenje testova za dijagnozu alergija na hranu (ili pogrešno tumačenje rezultata) u bolesnika sa na primer, prisutnom osetljivošću na inhalatorne alergene, može da dovede do neodgovarajućih i nepotrebnih restrikcija u ishrani, što ima poseban značaj kod dece. Uprkos tome što brojne studije pokazuju beskorisnost ove tehnike, ona nastavlja da bude promovisana u zajednici, čak i za dijagnostikovanje poremećaja za koje nema dokaza o učešću imunog sistema.''

- Udruženje za alergiju Južne Afrike (pdf>>>):
ALCAT i IgG testovi za alergiju i intoleranciju na hranu
''Zabrinuti smo zbog dve stvari: tumačenja rezultata testova alergiju na hranu dostupnih u javnosti bez prisustva obučenih zdravstvenih radnika i širokog  korišćenja IgG antitela u dijagnostici alergije i intolerancije hrane u odsustvu naučnih dokaza o  njihovom kliničkom značaju. Apelujemo na lekare, farmaceute i dobrotvorne ustanove da ne prihvate upotrebu ovih proizvoda do pribavljanja ubedljivih dokaz o njihovoj delotvornosti.''

- Iz Inicijative za alergiju na hranu:
''IgG Testiranje : Ovaj test određuje prisustvo  specifičnih imunoglobulina G (IgG ) antitela na hranu u krvi. Za razliku od IgE antitela, koja se javljaju u prekomernoj količini kod osoba sa alergijom, IgG antitela se mogu naći kako kod osoba sa alergijom, tako i kod osoba koja ne ispoljavaju ni jedan oblik alergijskog reagovanja. Stručnjaci veruju da je proizvodnja antitela klase IgG predstavlja normalnu reakciju na konzumiranje hrane i da ovaj test nije od koristi u dijagnostici alergije na hranu.''

Zanimljivo je da su IgG testovi odbačeni kao sumnjivi od strane najmanje jednog osiguravajućeg društva, AETNA:
''IgG RAST / ELISA testiranje: Nema dokaza da su IgG antitela odgovorna za zakasnele simptome alergije ili netolerancije na hranu.''

       Ishrana
       UPUTSTVA ZA ČUVANJE MAJČINOG MLEKA-
       TEMPERATURA I OPTIMALNO VREME ZA UPOTREBU

       
       Majčino mleko može da se čuva:

• na sobnoj temperaturi (19-26 ° C) 4 sata (idealno), do 6 sati (prihvatljivo)
• u hladnjaku (<4 ° C) do 24 (idealno) , 72 sata (prihvatljivo)
• u zamrzivaču ( -18 do -20 ° C) do 6 mjeseci (idealno) do 12 mjeseci (prihvatljivo)

1. Perite ruke pre bilo kakvog rukovanja sa mlekom.
2. Mleko treba obavezno OBELEŽITI NALEPNICOM SA DATUMOM I VREMENOM pre ostavljanja.
3. Po mogućnosti, majčino mleko bi trebalo ostaviti u hladnjak odmah nakon što je izdojeno.
4. Koristite sveže idojeno, zatvoreno i ohlađeno mleko u roku od dvadeset četiri sata ako je moguće.
5. Odbacite svo mleko koje je u hladnjaku više od sedamdeset i dva sata.
6. Zamrznite mleko ako ga ne nameravate koristiti roku od dvadeset četiri sata.
7. Nemojte dodavati sveže mleko u već smrznuto u kontejneru za čuvanje.
8. Mleko čuvajte pored zadnjeg zida zamrzivača, gde je temperatura najniža.
9. Rashlađeno mleko ima više anti-bakterijskih osobina od smrznutog mleka
10. Koristite najstarije mlijeko prvo. Imajte na umu da masti u ljudskom mleku počinju sa raspadom i tokom zamrzavanja tako da je poželjna upotreba u okviru tri meseca.
11. Mleko odmrznuto u hladnjaku se mora koristiti u roku od dvadeset četiri sata.
12. Nemojte ponovo zamrzavati odmrznuto mleko.
13. Nemojte čuvati nepopijeno odmrznuto mleko za naredni obrok.

Izvor:
http://www.healthychildren.org/English/ages-stages/baby/breastfeeding/Pages/Storing-and-Preparing-Expressed-Breast-Milk.aspx

KOLIKO PROCENATA MASTI TREBA DA BUDE U MLEKU ZA DETE U DRUGOJ GODINI?

Često pitanje upućeno pedijatru je da li dete sa navršenih godinu dana kome se uvodi kravlje mleko treba da dobije mleko sa sniženim postotkom masti ili punomasno.

Prema saopštenjima Komiteta za ishranu Američke pedijatrijske akademije, u ovom uzrastu detetu je za rast i razvoj potrebno punomasno mleko (3,2%). Međutim, postoji grupa dece za koju ovo ne važi.


Razlozi za razmatranje uvođenja mleka sa smanjenim procentom masti su:

• postojanje rano ispoljene srčane bolesti i ateroskleroze,
• visokog holesterola
• gojaznosti u porodici
• gojaznost deteta (indeks telesne mase iznad 95-tog percentila).

Ovoj deci savetuje se mleko sa sniženim procentom masti (2%) i u drugoj godini života.

U trećoj godini smatra se da je razvoj deteta ušao u fazu kada nije više neophodno punomasno mleko i kada možemo početi da razmišljamo o prevenciji ateroskleroze koja počinje u detinjstvu, iako se ispoljava u uzrastu odraslog. Nakon navršene druge godine se može dati mleko sa sniženim sadržajem masti.

Infektivne bolesti

Ako dete ima osip koji se danima šeta od glave prema trupu, guzi, nogama i rukama, ujutru se budi crvenih obraza kao da ga je neko noćas šamarao, taman kad mislite da je osip izbledeo pojavi se ponovo na licu i vratu, a koža izgleda kao geografska karta, verovatno je da je u pitanju infekcijski eritem.



UZROČNIK
Infekciozni eritem (poznata još i kao peta osipna bolest) infektivna je bolest laganog kliničkog toka koju uzrokuje Parvovirus B19.

KO OBOLEVA?
Najčešće obolevaju deca od 5 do 14 godina, a prenosi se kapljičnim putem, ali i preko krvi i krvnih derivata.

KAKO SE ISPOLJAVA?
Ono što je za ovu bolest karakteristično upravo je krupnomrljasti osip koji se javlja na mahove i u fazama, smješten pretežito na licu te na gornjim i donjim ekstremitetima. Kako se promjene spajaju i šire, a u središtu postaju bleđe. Dolazi do razvoja karakterističnog crteža poput zemljopisne karte ili mreže. Retko i na sluznici ždrela mogu biti prisutne tamnocrvene mrlje (enantem).

KAKO SE LEČI?
Lečenje u tipičnim slučajevima nije potrebno, dok mere izolacije školske dece nisu potrebne zbog lagane prirode bolesti i zbog činjenice da su deca zarazna i pre izbijanja osipa.

POSTOJI LI VAKCINA PROTIV OVE BOLESTI?
Ne postoji.

KADA POSUMNJATI NA CELIJAČNU BOLEST?

Na celijačnu bolest doktor POSUMNJA na na osnovu kliničke slike.  Simptomi mogu biti tipični, ili netipični.  Više o tome pročitajte ovde >>>




KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA CELIJAČNE BOLESTI?
Postoji jednostavan test kojim se određuju posebna antitela iz krvi bolesnika. Test se radi kod bolesnika koji uzima glutene u ishrani (ako ne uzima, test može da bude lažno negativan!). Nivo ovih antitela sa velikom pouzdanošću pacijenta razvrstava u grupu koja verovatno ima ili u grupu koja verovatno nema bolest.

Ukoliko je test negativan, i ako su ukupna IgA antitetla u opsegu normalnog, najverovatnije dete nema celijakiju.

Međutim pozitivan test krvi nije dovoljan da doktor može da tvrdi da je bolest prisutna.

Ako je rezultat pozitivan, ili ako su simptomi koje dete ispoljava jako sumnjivi na celijakiju, čak a iako je test negativan savetuje se još jedan test – endoskopija i enterobiopsija (biopsija sluzokože tankog creva).

DA LI JE ENTEROBIOPSIJA OBAVEZNA U PROCESU POSTAVLJANJA DIJAGNOZE?

Do nedavno se smatralo da je biopsija crevne sluznice obavezna kod svih pacijenata za dijagnozu celijačne bolesti.  Ovaj stav je 2012 g korigovan >>>>

Biopsija NIJE neophodna samo u jednom slučaju :

• ako su IgA-tTG uvećana 10x ili više od normalnih vrednosti, biopsija može da se izbegne i da se umesto nje urade dopunske analize krvi (IgA-EMA I HLA-DQ2/DQ8 tipizacija). Povišena IgA-EMA I/ili nalaz DQ2 ili DQ8 POTVRĐUJE dijagnozu celijačne bolesti bez učinjene biopsije creva.

Izvor:
https://bspghan.org.uk/sites/default/files/guidelines/Coeliac%20Guidelines%202013_0.pdf
http://espghan.med.up.pt/position_papers/Guidelines_on_coeliac_disease.pdf

Najčešće greške i zablude roditelja 

''Da je moja beba na vreme dobila neki antibiotik, ne bi joj se kijavica spustila na pluća''
Ovo je veoma česta rečenica u ordinaciji pedijatra. Dete je dovedeno lekaru zato što kija, slini i kašljuca. Doktor je rekao da ''nije ništa strašno'' i....
''Sada moje dete škripi, diše otežano, mora da se inhalira, a lepo sam ga na vreme odvela lekaru!!! Umesto da mu je dao neki antibiotik, on nas je poslao kući''

Kod odojčadi i male dece u jesenje zimskom periodu akutni bronhiolitis je česta bolest. Ona počinje kao bilo koja virusna infekcija gornjih disajnih puteva, ali se na sekreciju iz nosa nadoveže kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima. Klinička slika varira od veoma lake, do teške, kada je potrebno asistirano disanje.

Dragi roditelji, molim vas, pročitajte ove činjenice:

1. Akutni bronhiolitis je VIRUSNA bolest! Ne postoji bakterija koja je u stanju da ga napravi. Davanje antibiotika detetu sa kijavicom ne bi sprečilo razvoj akutnog bronhiolitisa, čak i kada je reč o najmoćnijim lekovima iz ove grupe.
2. Šta onda znači učiniti za dete nešto na vreme? ''Na vreme'' ne znači da treba odmah dati neki lek kada odvedete dete prvog dana bolesti sa kijavicom pre razvoja kliničke slike bronhiolitisa. Antibiotici ne pomažu, ali, recimo, inhalacija bronhodilatatorima u nekim slučajevima bronhiolitisa (ne u svim) pomaže. Međutim, ne savetuje se  inhaliranje dete koje još uvek nema bronhiolitis- za svaki slučaj, da ga ne bi dobilo. ''Na vreme'' znači, imati dobar kontakt sa svojim pedijatrom i pratiti iz dana u dan stanje deteta, da se ''na vreme'' uoči nepovoljan tok bolesti u pravcu bronhiolitisa i tada (na vreme) primene mere lečenja. 

Slane kapi (rastor soli) za nos koristi se onda kada je beba još uvek mala da bi umela sama da isprazni (izduva) nos. Kod beba koje imaju izrazitu potrebu da dišu na nos, veoma je važno da je on prolazan za vazduh, naročito tokom dojenja ili hranjenja na bočicu ili tokom spavanja. Pokušajte da očistite bebin nosić 15 minuta pre hranjenja.

Čišćenje nosića na ovaj način pogodan je za male bebe, ali ako starija beba ne pruža otpor, nema razloga da i njoj ne očistite nosić

Šta je potrebno za ovaj postupak?

1. Gumena pumpica, aspirator koji se kupuje u apoteci za tu namenu ili, najprostije, a vrlo efikasno: cevčica koja se pravi od infuzionog sistema.
2. Fiziološki rastvor soli (tj. sprej za decu stariju od 2 godine) koji može da se nabavi u apoteci ili rastvor kuhinjske soli koji možete napraviti u kućnim uslovima.

Kako da napravite rastvor soli za čišćenje nosa kod kuće

Recept: rastvoriti oko 1/2 kašičice soli u 250 ml prokuvane vode. Pravite svakog dana nov, svež rastvor i držite u čistom pokrivenom sudu. Zbog mogućeg rasta bakterija u njemu, nemojte ga primenjivati duže od 24 sata.

Kako da ga koristite

1. Pod glavicu bebe koja leži na leđima podmestite urolan peškirić.
2. Ukapajte dve ili tri kapi rastvora u svaku nozdrvu da sekret u njemu učinite ređim. Pokušajte da da zadržite glavicu bebe u istom položaju 30 sekundi  (kraće, ukoliko pruža otpor).
3. Stisnite balon pumpice, a zatim njen vrh pažljivo stavite u nosić. Zatim pažljivo otpustite balon usisavajući sadržaj nosića (sekret i rastvor koji ste ukapali).
4. Ukoliko imate pri ruci cevčicu za aspiraciju napravljenu od infuzionog sistema, mekani gumeni deo stavite u nosić, a na drugi kraj cevčice koji držite u ustima povucite vazduh i na taj način aspirirajte sadržaj nosića u cevčicu.
5. Pumpicu ili cevčicu ispraznite na  papirni ubrus sa strane.
6. Obrišite pribor i ponovite postupak sa drugom nozdrvom.
7. Ponovite postupak ako je potrebno .

O čemu još treba voditi računa

1. Ograničite aspiraciju nosa deteta na  nekoliko puta dnevno, da ne bi ste iritirali sluzokožu .
   
2. Nemojte koristiti slane kapi duže od četiri dana zaredom, da ne bi doško do isušivanja sluzokože što može da pogorša situaciju.
3. Aspiraciju sluzi iz nosa, ukoliko je retka, možete obavljati i bez slanih kapi. Važno je znati da nos treba da bude prazan, a ne samo ''dopunjen'' slanim kapima, kako to neki roditelji iz neupućenosti čine. Naime, slane kapi treba dodati samo zato da bi se sekret učinio ređim i da bi se lakše odstranio. One nemaju neki poseban lekovit učinak na sluznicu nosa.
   
4. Ako bebu jako uznemirava aspiracija nosa, koristite kapi slane i nežno sam ulaz u nosić očistite štapišem sa vatom. Budite oprezni da ne ubacite štapić unutar nozdrva. Ovaj metod je manje efikasan od aspiracije (usisavanja),  ali bolje išta nego ništa!
   

VAŽNO UPOZORENJE

Ne koristite nazalne sprejeve sa dekongestivima kod beba. Pedijatri ih ne preporučuju kod male dece, a često ih ne savetuju ni kod starije decu. Osim što nisu preterano efikasni, mogu da izazovu kontra-efekat: nakon kratkotrajnog poboljšanja, nastupa još veća blokada nosa. Ovo stanje se zove medikamentni rinitis i nastupa već nakon nekoliko dana uzastopne primene dekongestiva.