Mitovi i činjenice u pedijatriji

MIT: ZARAZNE BOLESTI POPUT DIFTERIJE, MALIH BOGINJA, VELIKOG KAŠLJA, DEČIJE PARALIZE SUZBIJENE SU HIGIJENOM I TO NIJE EFEKAT IMUNIZACIJE

ČINJENICA: IMUNIZACIJA JE PROMENILA DVADESETI VEK! KADA BI SE UKINULA IMUNIZACIJA SVE BOLESTI OD KOJIH VAKCINIŠEMO DECU VEOMA BRZO BI  UZELE SVOJ DANAK

Ovo nije zabluda, na sreću, velikog broja ljudi.  Ipak, zahvaljujući tome što danas doslovce svako može da se oglasi putem medija ovo je postala JEDNA OD NAJOPASNIJIH ZABLUDA jednog broja ljudi sklonih mistifikacijama. Postoje udruženja roditelja na internetu, na FB poput ''Svi mi koji ne damo da nam se deca truju vakcinama'', ili ''Stop smrti iz vakcina'' i slično. Kada bi ovakvi ''pokreti'' poprimili samo malo veće razmere,  njihovi pobornici bi, nažalost kao i puno puta ranije, tek na  smrtnim slučajevim dece došli do saznanja o kojima postoje svima dostupne i veoma rečite činjenice izražene brojkama.

 1921. godine difterija je u USA bila jedan od vodećih uzroka smrti dece sa 206.000 oboleih i 15520 smrtnih slučajeva. Od uvođenja imunizacije do 2001, godine u USA su prijevljena samo 2 (DVA!) slučaja.
U neimunizovanom delu sveta novorođenački tetanus svake godine odnese 300.000 beba i 30.000 porodilja. Tetanus je bolest za koju postoji jedna od najbezbednijih vakcina čija se efikasnost procenjuje na više od 90%.
U periodu 2000–2011, zahvaljujući većem obuhvatu vakcinacije broj slučajeva malih boginja širom sveta pao je za 58%, sa 853 480 na 354 922 prijavljenih slučajeva.
Broj obolelih od poliomijelitisa je pao od 350 000 slučajeva  1988 na 187 slučajeva 2012 godine i to samo u Afganistanu, Nigeriji i Pakistanu.
Uprkos istim tim ''boljim higijenskim merama u dvadesetom veku'' na koje se pozivaju zagovornici ukidanja imunizacije, mi nismo mnogo učinili da se odbranimo od banalnih virusnih bolesti koje pogadjaju decu u jesenje-zimskom periodu, infektivnih proliva u letnjem periodu ili na primer protiv Hepatitisa C za koji još uvek ne postoji vakcina.

Izvori:
1. CDC. http://www.cdc.gov/vaccines/vac-gen/whatifstop.htm#diphtheria
2.WHO. http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs286/en/
3. http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/neonatal_tetanus/en/

Najčeće greške i zablude rotitelja



STAVLJAJU DECI OKO VRATA RAZNE OGRLICE

Počevši od onih ''koje pomažu kod izbijanja zubića'' pa do pravog nakita, sve ogrlice su potencijalno veoma opasne jer mogu dovesti do davljenja deteta!

Najčešće greške i zablude roditelja

DAJU BEBAMA LEK U LEŽEĆEM POLOŽAJU

Često dete odbija da uzme lek pa roditelji pribegavaju davanju leka na silu i to zavaljivanjem deteta u poluležeći ili, još gore, u ležeći položaj.
Ovo može da bude veoma opasno zbog mogućnosti aspiracije leka (zapadanja čestica u dušnik umesto gutanja)

Pokušajte da popijete češu vode ležeći i sve će vam biti jasno!

ŠTA JE TO PERTESOVA BOLEST?
Pertesova bolest (Legg-Calve-Perthes) je bolest koja pogađa kuk deteta. Kod ove bolesti, glavica butne kosti koja se nalazi u zglobnoj čašici kuka iz nepoznatih razloga ima loše snabdevanje krvlju i zbog toga dolazi do propadanja njenog tkiva.

KO DOBIJA OVU BOLEST?
Može se javiti u bilo kom uzrastu i kod oba pola. Ipak, bolest je 4 x češća kod dečaka nego kod devočica i to u uzrastu 4-8 godina.

SIMPTOMI
Simptomi i znaci Pertesove bolesti su:
- Hramanje
- Bol ili ukočenost kuka, prepone, butine ili kolena
- Ograničeni pokreti u kuku
Obično je bolest ograničena na jedan kuk, mada može da zahvati i oba.

KADA SE JAVITI LEKARU?
AKO DETE POČNE DA HRAMLJE, ŽALI SE NA BOL U KUKU, PREPONI ILI KOLENU,  odvedite ga lekaru.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?
Pregled deteta je prva stvar koju treba obaviti. Na osnovu pokreta u kuku, lekar procenjuje koji od pokreta je ograničen ili bolan i to upućuje na moguće poreklo bola. Kod problema sa kukom, deca se veoma često žale na bol u kolenu i to upućuje na pogrešan trag. Međutim bolom ograničena unutrašnja rotacija svedoči o tome da je kuk bolan, a ne koleno.
Za dijagnozu su korisni Rtg pregled, scitigrafija kostiju i nuklearna magnetna rezonanca.
Važno je znati da Rtg nalaz kasni za početnim tegobama i po nekoliko sedmica, te ga ne treba raditi na samom početku bolesti.

KAKO SE LEČI PERTESOVA BOLEST?
Kako vreme protiče i bolest napreduje, glavica butne kosti koja kod zdravog kuka ima lep okrugao oblik slabi, deformiše se i može da se slomi. Cilj lečenja je da se okrugli oblik očuva što je bolje moguće, da bi kuk deteta funkcionisao i u odraslom dobu. Vreme koje je potrebno da kuk ozdravi je različito od deteta do deteta i zavisi od težine oštećenja kosti. U većini slučajeva lečenje traje dve godine ili duže.

Kod dece mlađe od 7 godina čija je  glavica butne kosti još uvek sasvim okrugla, može se očekivati uspeh i bez hirurgije. Lečenje se svodi na sledeće mere:

- Vežbanje. Kada je kuk ukočen, mišići i ligamenti koji ga okružuju se skraćuju. Vežbe iztezanja mogu da pomogni da se pokretljivost zgloba očuva.

- Primena štaka. Ponekad je potrebno da se oboleli kuk poštedi uticaja težine tela. Štake pomažu u njegovom rasterećenju i štite zglob.

- Trakcija (izvlačenje). Ukoliko dete ima jak bol u kuku, potrebno je da odleži uz primenu trakcije - primene blage vučne sile na nogu deteta čime se rasterećuje zglob kuka i bol smanjuje.

- Gips. Da bi glavica butne kosti ležala lepo u zglobu, može se savetovati posebna vrsta gipsane imobilizacije koja drži noge široko odvojene tokom 4 do 6 nedelja.

Ako je dete starije od 7 godina, od nehirurškog lečenja se ne očekuju dobri rezultati jer je zglob koka kod starijeg uzrasta manje podložan modeliranju. Kod ove dece hirurško lečenje je bolja opcija. Ono uključuje:

- Operacije kojima se rešavaju kontrakture (skraćenja ligamenata i mišića)
- Nadoknadu izgubljene kosti
- Ugradnju implantata
- Osteotomija u cilju natkrovljavanja glavice butne kosti.

ŠTA RODITELJI MOGU KOD KUĆE UČINITI ZA DETE
Kućne mere za smanjenje bola i prevenciju oštećenja zgloba  koje roditelji mogu primeniti su:

- Promena stepena aktivnosti. Dete koje zaboli kuk, čak i kad ne znamo da li je ili nije u pitanju Pertesova bolest,  treba da izbegava aktivnosti kao što su trčanje ili skakanje jer one povećavaju oštećenja zgloba i dovode do slabljenja kosti.

- Davanje lekova protiv bola. Lekovi poput ibuprofena (Brufena) smanjiće bol i stepen upale zgloba kuka. Treba ih primeniti po preporukama lekara. Nikada ne treba davati aspirin (ili andol) zbog rizika od retkog, ali po život opasnog Reye sindroma.

- Zagrevanje ili hlađenje zgloba. Tople obloge ili led mogu da smanje bol u kuku kod Pertesove bolesti. Upotreba toplih obloga pre vežbi istezanja može da pomogne da se opusti zategnuti mišić.

TEMA ''Simptomi koje ne smete ignorisati kod deteta''

Ako dete iznenada počne da štedi nogu i hramlje ili se žali na bol, potrebno je javiti se lekaru.

Kod dece predškolskog uzrasta u najvećem broju slučajeva reč je o prolaznoj upali ovojnice zgloba kuka - tranzitornom sinovitisu. Ovo stanje koje nastaje  par sedmica nakon virusne infekcije zbog imune reakcije organizma protiv virusa koja se greškom usmerava na zglob kuka, ima dobru prognozu i spontano prolazi nakon 10-14 dana. Međutim, bol u kuku može biti prvi znak Pertesove bolesti koja zahteva apsolutnu poštedu zgloba kuka od aktivnosti i opterećenja.