DEČIJI FIZIJATAR posvećen je poboljšanju života i svakodnevnog funkcionisanja dece s akutnim i hroničnim invaliditetom. Deca koja dolaze fizijatru imaju širok spektar urođenih i stečenih stanja čiji je rezultat postojeći ili mogući fizički invaliditet.


Kada su u pitanju zdrava deca, pregledi fizijatra u okviru SISTEMATSKIH PREGLEDA imaju za cilj pravovremeno uočavanje nekog fizijatrijskog razvojnog problema kako bi se na vreme preduzele mere za njegovo otklanjanje

LOGOPEDSKI TRETMAN, u najužem smislu reči, podrazumeva razvoj i rehabilitaciju glasa, govora i jezika kod dece i odraslih.

Logopedski pregled u okviru SISTEMATSKOG PREGLEDA ima za cilju uočavanje problema koji su rezultat razvojne nezrelosti u govornoj oblasti, koji bi mogli imati za posledicu poteškoće u učenju.

Ako dete ima jedan ili više ovih znakova, odvedite ga svom lekaru ili fizijatru.

Šta je skolioza ?
Skolioza je kriva kičma. Kako kičma raste, ona se savija u stranu. Istovremeno, kičmeni pršljenovi mogu se uvrtati ili rotirati. Budući da su rebra vezana za pršljenove, i ona se mogu uvrtati u isto vreme, i ispupčiti na jednoj strani na leđima i na suprotnoj strani na prednjem delu grudnog koša.

Da bi se ustanovilo da li se skolioza razvila i u kolikoj meri je ispoljena, potrebno je rentgensko snimanje kičmenog stuba. Ukoliko je zakrivljenje kičmenog stuba 11 stepeni ili veće, kaže se da postoji skolioza. Laka skolioza može javiti u bilo kom uzrastu, ali se ona uglavnom razvija tokom adolescencije u periodu brzog rasta.

Koji su znaci skolioze ?

• Ramena nisu u istom nivou: jedno je više, a drugo niže.
• Lopatice nisu u istom nivou: jedna je viša, a druga niža.
• Struk je izraženiji sa jedne strane.
• Kukovi nisu u istom nivou: jedan je viši, a drugi niži.
• Kada je dete savija napred, rebra mogu biti na jednoj strani leđa izbačena više ili u donjem delu leđa postoji izbočenje sa jedne strane.

Neophodno je da se dete kontroliše jednom godišnje da bi se znaci skolioze uočili blagovremeno.
Da li roditelji kod kuće mogu uočiti da dete ima skoliozu?
Postoji nekoliko načina možete da proverite da li vaše dete ima znake skolioze ili deformiteta kičme. Pogledajte ove sličice i proverite da li kod vašeg deteta postoji nešto od navedenog >>>

Ako dete ima jedan ili više ovih znakova, odvedite ga svom lekaru ili fizijatru.

Šta se dešava ako se ne leči skolioza ?

• Kako detet raste, krivljenje kičme postaje izrazitije i deformitet na telu postaje uočljiv.
• Ukoliko skolioza napreduje, dete može početi da oseća bol u leđima.
• Kasnije, dete može imati teškoća sa disanjem.
• Uz to, može imati probleme sa plućima i srcem kasnije u životu.

Da li postoje različite vrste skolioze?
Skolioza je podeljena u nekoliko kategorija:

• Urođena: Kosti koje sačinjavaju kičmeni stub nisu pravilno formirane još pre rođenja deteta.
• Neuromišićna: Kod ovog tipa solioze razlozi za nastanak su problemi vezani za nervni sistem, mišiće, ili i jedno i drugo: tu su razni obici cerebralne paralize, spina bifida i mišićna distrofija.
• Idiopatska: Ovaj tip skolioze razvija kod potpuno zdrave dece sa inače zdravim kostima. Razlog za njen nastanak nije poznat.
• Mehanička: Kod ovog tipa skolioze, zapravo samo izgleda da je kičma kriva, a skolioza ustvari ne postoji. Obično je reč o nejednakim nogama.
• Ostalo: Tumori ili infekcije kičmenog stuba mogu izazvatu uvrtanje ili bol .

Kako se leči skolioza ?
Vrsta skolioze, stepen zakrivljenosti kičme i koliko jse očekuje da će dete rasti su faktori koji utiču na odluku o načinu lečenja skolioze.

• Mali stepen krivine koji se ne pogoršava sa rastenjem ne zahteva nikakvo lečenje.
• Mali stepen krivine koji se pogoršava kako dete raste neophodno je često kontrolisati I nekada je potrebno da dete nosi mider.
• Veliki stepen zakrivljenosti će najverovatnije zahtevati operaciju.
  

Roditeljstvo

Prema saznanjima naučnika, deca koji dodiruju, opipavaju, isprobavaju  ili razbacuju predmete – a posebno hranu,ustvari samo stalno prikupljaju informacije o svetu oko sebe.  Dete je rođeno i njegova glavica je ''neispisani’’ beli list papira u koji ono sada besomučno beleži nove informacije.

Psiholozi su testirali 72 dece uzrasta 16 meseci  tako što sui m pokazivali određeni broj predmeta. Želeli su da otkriju da li je dete u stanju da upamti njihova imena. Oni koji su napravili više nereda bili su bolji u učenju i pamćenju reči.

Doktor Larissa Samuelson  sa saradnicima u Iowa univerzitetu je sprovela istraživanje nakon koga je zaključila: ‘’Vaše dete koje sedi u stoličici za hranjenje, brlja ručicama po tanjiru i razbacuje hranu, upravo najozbiljnije uči i ova saznanje su neprocenjiva u njegovom razvoju.’’
Svako od dece koje je bilo uključeno u istraživanje je dobilo nekoliko mekanih predmeta uključujući džem od jagoda, sir, umak od čokolade i zobenu kašu.

Istraživači su otkrili da deca koja se u svojim aktivnostima ne ustručavaju da se isprljaju, pa tako hvataju ili prinose ustima stvari na koje naiđu, tačno imenuju mnogo više predmeta od dece 'čistunaca' koji samo upiru prstom u predmete.

Lynn Perry koja je učestvovala  u istraživanju kaže da su deca  koja su napravila nered pravilno identifikovala 70% predmeta, dok su ‘’uredni’’ prepoznali 50 %.

Tokom israživanja deca su bila podeljena u dve grupe. Jedni su sedili u stolici za hranjenje, a drugi za stolom. Oni u stolici pokazali su bolje rezultate, što prema mišljenju istraživača pokazuje kako je hranjenje povezano s učenjem.  Pokazalo se da su deca u stolici napravila više nereda jer znaju da tamo to mogu činiti. Ali, igranje s hranom učinilo je da  bolje nauče nazive namirnica.

U izvještaj pod nazivom Highchair Philosophers koji je objavljen u časopisu Developmental Science navedeno je kako je aktivno istraživanje dodirom važno za djecu kako bi prepoznala šta je šta.

Zamislite da imate dve šolje. U jednoj je mleko u drugoj beli fondan za kolače. Vizualne informacije bit će od male pomoći, ali ako dete stavi prstić u tekuće mleko i u gustu lepljivu smesu, brže će shvatiti šta je šta. (Setimo se Marfijevog pravila za rad u laboratoriji:  ‘’Vrela epruveta izgleda isto kao i hladna’’ )

Prošle godine je sprovedeno još jedno istraživanje koje je pokazalo da su ljudi koji rade u neredu produktivniji.  Nemački  naučnici otkrili su da ljudi bolje razmišljaju kada su okruženi haosom, jer im je sve na dohvat ruke.

Poznate osobe koje su radile u neredu su fizičar Albert Einstein i književnik Roald Dahl.

Mitovi i činjenice u pedijatriji

MIT: KAŠALJ JE NAJČEŠĆA BOLEST MOG DETETA I NJEGOV NAJVEĆI NEPRIJATELJ

ČINJENICA: KAŠALJ JE SAVEZNIK TVOG DETETA U BORBI PROTIV BOLESTI DISAJNIH PUTEVA


''On užasno kašlje već tri dana, kad bi samo moglo da mu se da nešto da ne kašlje toliko!'', najčešća je pritužba roditelja u jesenje zimskom periodu.
Kašalj je jedan od najčešćih simptoma kod dece. Javlja se kod bronih stanja u pedijatriji, ali daleko najčešće tokom infekcija disajnih puteva. O tom kašlju, KAŠLJU TOKOM RESPIRATORNIH INFEKCIJA je ovde reč. Kašalj je znak da je dete bolesno i zato ga ne volimo. On se javlja tokom bolesti. Ali nije ON ta bolest. On je odbrana od bolesti.
Roditelji treba, zapravo da sasvim drugačije doživljavaju kašalj.
Kada je virusna infekcija disajnih puteva u pitanju, mi nemamo lek kojim možemo ubiti uzročnike - viruse. U tim okolnostima imuni sistem deteta i kašalj su naši saveznici u borbi protiv virusne infekcije. Dete koje moćno i efikasno kašlje mnogo bolje brani svoje disajne puteve od onog koje kašlje slabašno i neefektivno. Zato, kada dete ima sekreciju u disajnim putevima, umesto de želimo da ''ućutkamo'' kašalj,  treba da ga volimo, jer on brani naše dete.