 Najčešće greške i zablude roditelja Poslednjih dana događa da roditelji dovedu dete na pregled u petom ili šestom danu bolesti ljuti na prethodnog doktora zato što je rekao: ''To je virusna infekcija'', i nije dao nikakav lek. Dete i dalje ima temperaturu, ili još gore, komplikaciju virusne infekcije, na primer upalu uha ili pluća. ''Doktor nam je rekao da je to samo virusna infekcija, i mi smo detetu obarali temperaturu, i evo šta se dogodilo!''
Dakle, kad doktor kaže da dete ima virusnu infekciju, to znači da ne treba da očekujemo korist od antibiotika, ali da moramo biti na oprezu, da moramo pratiti znake koji ukazuju na mogući nepovoljan tok bolesti. Budući da je ovih dana reč o o infekcijama disajnih puteva, znaci koji kod malog deteta ukazuju na nepovoljan tok su:
Dete uzrasta do 3 godine koje ima visoku temperaturu mora se kontrolisati na drugi dan, a ako ima pogoršanje opšteg stanja ili neki od navedenih znakova, i svakodnevno. Uloga roditelja koji su pored deteta i koji ga vide i njihovog lekara sa kojim treba da budu u čestom kontaktu (telefonskom ili direktnom) je da na vreme otkriju moguću komplikaciju virusne infekcije i primene odgovoarjuče mere lečenja. ''Na vreme'' ne znači dati antibiotik na prvom pregledu. ''Na vreme'' znači svesti mogućnost za neprijatna iznenađenja na minimum praćenjem znakova pogoršanja i čestim kontrolama deteta.
0 Comments
 Najčešće greške i zablude roditelja RODITELJI MISLE DA, AKO PREHLAĐENO DETE DOVEDU DOKTORU PRVOG DANA BOLESTI, DOKTOR MOŽE EFIKASNIJE DA ''DELUJE'' I DA GA BRŽE IZLEČI Veoma često, zapravo svakodnevno u novembru roditelji dolaze sa mališanima koji su slinavi i kašlju prvog dana bolesti, kako oni kažu ''na vreme'', da bi se sprečila progresija bolesti. Često saopštavaju da su čuli da je neko dete sa istim simptomima završilo u bolnici sa bronhitisom ili upalom pluća. Kada je virusna infekcija disajnih puteva u pitanju, već i vrapci znaju da ona ne može da se leči antibioticima i da ima svoj tok koji zavisi od ravnoteže koja se uspostavlja između agresivnosti virusa i odbranbenih snaga deteta. Najveći broj imunokompetentne dece (dece normalnog imuniteta) će lako savladati virusnu infekciju, ali ona MORA da prođe kroz prvih nekoliko dana POGORŠANJA do maksimalnog pogoršanja sekrecije iz nosa, najneprijatnijeg kašlja, neretko sa povišenom temperaturom, zatim će se nekoliko dana ZADRŽATI u tom stadijumu, a nakon toga će doći do postepenog poboljšanja i na kraju do ozdravljenja. Ceo tok virusne infekcije disajnih puteva traje 7-14 dana, a kašalj može trajati i tri sedmice. Opet naglašavam, u zavisnosti od toga koliko je virus agresivan i kakve su odbranbene snage deteta. Šta, dakle, možemo učiniti?
 BEZBEDNOST ''Moj klinac zaista želi kućnog ljubimca, po mogućstvu nešto malo. Pokušavamo da se odlučimo između kornjače i hrčka . Da li su ove životinjice OK za kućne ljubimce za mlade decu?'' Dobro je pitati pre kupovine! Zapravo, ni kornjača, a ni hrčak nisu pametan izbori za ljubimca malog deteta. Ono što mnogi roditelji ne shvataju jeste da gmizavci (kornjače) i glodari (poput hrčaka) mogu preneti bakteriju salmonelu preko stolice. Dakle, kad dete dodiruje životinje ili bilo šta drugo sa čim je životinja došla u kontakt, ono može biti zaraženo bolepću koju izazivaju salmonele. Salmonelozna infekcija izaziva ozbiljnu crevnu bolest: dete ima groznicu, glavobolju, mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, proliv koji je ponekad krvav koji može dovesti do dehidracije. Bebe i mala deca, kao što je svima poznato, stavljaju ručice u usta i u najvećem su riziku od dobijanja infekcije salmonelom. Trećina obolelih od salmoneloznog proliva su deca uzrasta do 4 godine. Stav Američke akademije za pedijatriju (AAP)je da su loš izbora za kućne ljubimce za decu ispod 5 godina starosti :
Deca mogu imati kontakt sa ovim vrstama životinja i videti ih u zoološkim vrtovima, prodavnicama za kućne ljubimce , i na izletima u prirodu. Oprez i poštovanje mera predostrožnosti su ključni za bezbednost mališana, jer je sigurno da neće samo posmatrati životinje, nego i istraživati sve vezano za njih. Kad god deca dolaze u kontakt sa životinjama - izuzetno je važno:
Pre kupovine ili usvajanje ljubimca za decu bilo kog uzrasta dobro se informišite u zavisnosti od vrste ljubimca kakva mu je nega potrebna. Budite obavešteni i o svim potencijalnim infekcijama koje ljubimci mogu preneti i o načinima da se to spreči. Vakcinišite redovno pse i mačke i čistite ih od parazita po preporukama veterinara. Naučite decu kako da se ponašaju pravilno sa životinjama. Pročitajte sve brošure i vodiče o ljubimcima i razgovarajte sa lokalnim veterinarom, kao i prijateljima i susedima o njihovim iskustvima sa ljubimcima. Svii znamo koliko su ljubimci važni u emocionalnom svetu deteta i koliko lepog nam pružaju. Ne želimo da ih se odreknemo, ali moramo biti pažljivi!
 SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA BARŠUNASTO ZADEBLJALA HIPERPIGMENTISANA KOŽA Baršunasto zadebljana i hiperpigmentisana koža u pregibima (Acanthosis nigricans benigna), posebno u pazušnim jamama i na vratu nastaje zbog direktne stimulacije epidermisa insulinom. Ukoliko je dete gojazno i ima šećerne bolesti u porodici, potrebno je obratiti pažnju na ovaj simptom i javiti se lekaru radi određivanja nivoa glukoze u krvi. Ovaj znak upozorenja na moguće ispoljavanje šećerne bolesti može da pomogne kod njenog ranog otkrivanja, blagovremenog preduzimanja mera lečenja i sprečavanja nastanka komplikacija.
 Dijabetes je bolest kod koje postoji poremećaj mehanizma kojim telo koristi glukozu, osnovni tip šećera u krvi. Glukoza koju dobijamo iz hrane je glavni izvor energije za telesne funkcije. Da bi koristilo glukozu, telu je potreban insulin. Ali kod dece sa dijabetesom, organizam ili nije u stanju da stvori insulin ili insulin postoji, ali ne radi onako kako bi trebalo. Postoje dve vrste dijabetesa:
 Za razliku od dijabetesa tipa 1, na razvoj tip 2 dijabetesa može ponekad da se utiče. Prekomerno povećanje težine, gojaznost i neaktivan način života su faktori koji dovode osobu u rizik za ispoljavanje dijabetesa tip 2. U prošlosti dijabetes tip 2 se javljao skoro isključivo kod odraslih, obično gojaznih osoba. Ovaj tip dijabetesa se čak i naziva adultni tip (dijabetes odraslog doba). Ali danas, sve je više dece i tinejdžera sa dijagnozom dijabetesa tipa 2, najverovatnije, po proceni stručnjaka, zbog rapidnog povećanja broja gojazne dece i tzv. sedanternog načina života. Deca i tinejdžeri mogu da utiču na neke faktore u razvoju dijabetesa tip 2: na snižavanje prekomerne težine određenim dijetetskim merama i menjanje načina života povećavanjem fizičke aktivnosti. Međutim, neki drugi faktori rizika za tip 2 dijabetesa ne mogu se menjati . Deca sa jednim ili više članova porodice obolelih od dijabetesa tip 2 imaju povećan rizik od razvoja bolesti. Takođe, određene etničke i rasne grupe su u većem riziku da ga ispolje (Indijanaci, Afroamerikanaci, Hispanoamerikansi ili Azijati). Preporuke za prevenciju dijabetesa tipa 2 Ova jednostavna strategija može pomoći da se kod deteta smanji rizik za razvoj dijabetesa tip 2 i drugih, sa njim povezanih zdravstvenih problema:
 Može li se sprečiti razvoj dijabetesa Tip 1? Tip 1 dijabetesa se ne može sprečiti. Lekari čak ne mogu ni da kažu ko će ga dobiti, a ko ne. Niko ne zna pouzdano šta prouzrokuje dijabetes tip 1, ali naučnici smatraju da u tome ključnu ulogu igra genetika. Međutim, čak i ako dete ima gene za dijabetes, to samo po sebi nije dovoljno da se bolest ispolji. U većini slučajeva, dete mora da bude izloženo i dodatnim faktorima, najčešće virusnoj infekciji koja pokreće u organizmu imuni proces koji dovodi do ispoljavanja dijabetesa tip 1. Tip 1 dijabetesa nije zarazan, pa deca i tinejdžeri ne mogu da ga dobiju od druge osobe ili da ga prenesu prijateljima ili članovima porodice. Previše šećera u ishrani ne izaziva dijabetes tip 1. Nema pouzdanog načina da se predvidi ko će dobiti dijabetes tip 1. Ipak, postoje neki testovi krvi koji mogu da otkriju da li dete spada u grupu sa rizikom za ovu bolest. Međutim, ovi testovi se ne rade rutinski, jer lekari nemaju način da spreče razvoj bolesti ukoliko su testovi pozitivni.
 Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, S. 2000).
 Mitovi i činjenice u pedijatriji MIT: DETE KOJE BOLUJE OD ŠEĆERNE BOLESTI NE SME NIKADA DA JEDE SLATKIŠE ČINJENICA: OGRANIČAVANJE UNOSA SLATKIŠA ĆE POMOĆI U USPOSTAVLJANJU KONTROLE BOLESTI, ALI UZ POŠTOVANJE SAVETA LEKARA SLATKIŠI SE MOGU UVRSTITI U JELOVNIK MALOG DIJABETIČARA Sem toga postoje posebni slatkiši za dijabetičare. A postoje i situacije kada dete sa dijabetesom mora da unese slatko: kada mu padne nivo šećera u krvi prenisko.
 SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA TOPLI CRVENI OTOK DOJKE NOVOROĐENČETA- novorođenački mastitis, razlog je da se odmah javite lekaru! Za razliku od simetričnog, bezbolnog uvećanja obe dojke bez promene boje i topline kože koje je rezultet delovanja hormona majke mastopatije novorođenčeta), ovo stanje je razlog za hitno lečenje i na samo korak je od novorođenačke sepse. Topli crveni, obično asimetričan otok dojke je po pravilu bakterijska infekcija žlezdanog tkiva i zahteva neodložno energično lečenje. Moguće je da ovaj otok bude i obostrani, ali je po pravilu asimetričan, sa jedne strane veći. Ovo stanje se ne leči alkoholnim oblogama dojki. Daju se antibiotici, a često je potrebna i hospitalizacija.
|
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
March 2021
BABY CENTER
MOJ PEDIJATAR
ISTOK PAVLOVIĆ
BLOG
Kategorije
All
|
