KAKO DA NAJPOUZDANIJE PROVERIM TEMPERATURU SVOM DETETU?
NAJPOUZDANIJI SU ŽIVINI toplomeri. Mana im je što se mogu slomiti i što je potrebno 3-5 minuta da se očita temperatura.
Ipak, ne preporučuje se primena toplomera za uho i za čelo. Oni su brži, očitavaju temperaturu odmah, ali nisu pouzdani.
Temperatura se može meriti pod pazuhom, rektalno (u guzi) ili u ustima.
Rektalna temperatura i temperatura izmerena u ustima normalno je viša od one pod pazuhom za 0,5-0,8 ° C
DA LI JE VAŽNO DA IZMERIMO TEMPERATURU PRECIZNO?
Tačna visina temperature nije od presudnog značaja za procenu koliko bolest ugrožava dete, koliko je to OPŠTE STANJE deteta.
Pogledajte kako dete izgleda! Ako van epizoda povišene temperature ne izgleda loše, ponovo je veselo, nije klonulo, situacija nije ozbiljna.
Često čujem roditelje koji kad im kažem da bolest nije ozbiljna, jer dete nije izmenjenog opšteg stanja, kažu: ''To ništa ne znači, jer on/ona je takav i na 39,7C! Njega/nju ništa ne može da oborii!'' Upravo o tome se radi: to što je dete u stanju da jurca po kući i sa povišenom temperaturom govori o njegovoj moći da se nosi sa bolešću. Bolest je uvek teška onoliko koliko joj imuni sistem dozvoli. Izgled deteta je, zato, važniji kriterijum na osnovu koga zaključujemo o težini bolesti od tačne visine temperature.
DA LI JE POVIŠENA TEMPERATURA OPASNA?
Povišena temperatura SAMA PO SEBI uglavnom nije opasna. Organizam od nje ima koristi u odbrani od napadača- bakterija i virusa.
Opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala. Međutim, veoma često roditelji se panično plaše baš temperature.
Zato treba znati sledeće:
Postoje lake bolesti sa veoma visokom temperaturom i nasuprot tome, ozbiljne bolesti praćene lagano povišenom temperaturom. Ukratko, visina temperature ne govori obavezno o tome kolika opasnost preti detetu. Lekar će proceniti opasnost od bolesti.
Jedna od opasnosti tokom povišene temperature (nezavisno od vrste bolesti koja ju je izazvala) je opasnost od gubitka tečnosti- DEHIDRACIJE.
Dete treba pojiti što češće i obući ga lagano.
Osim toga, kod mlađe dece postoji opasnost od ispoljavanja febrilnih konvulzija- FRASA. O tome će biti posebno reči.
DA LI POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK DETETA?
Mozak bebe može jedino biti oštećen dehidracijom koja preti detetu tokom povišene temperature.
Takođe, veoma produžene febrilne konvulzije (takozvani febrilni epileptični status) zbog nedovoljnog snabdevanja mozga kiseonikom mogu da dovedu do oštećenja.
Može doći do oštećenja mozga deteta ukoliko je razlog za skok temperature infekcija centralnog nervnog sistema: meningitis ili encefalitis.
Inače, sama po sebi, povišena temperatura neće oštetiti mozak dobro hidriranog deteta, koje nema infekciju centralnog nervnog sistema i koje nema fras.
DA LI FRAS MOŽE DA OŠTETI DETE? KAKVE SU POSLEDICE?
Istraživanja na veoma velikom broju dece (14676 ispitanika, od kojih je 1318 imalo napad febrilnih konvulzija) pokazala su da ni deca sa produženim napadom (dužim od 30 minuta) nisu imala lošu prognozu vezanu za sam napad.
Procena njihovih mentalnih sposobnosti i neurološka procena vršena je nakon 5 i nakon 10 godina.
37-oro od 1318 imalo je dugačak napad (duži od 30 minuta).
Najveći broj je prošao bez ikakvih posledica.
Oni kod kojih je zapažen mentalni ili neurološki deficit imali su zabeležene probleme u razvoju još PRE FEBRLNIH KONVULZIJA (FRASA)
Fras obično prođe za manje od 5 minuta. Takav napad neće ostaviti nikakve posledice po neurološki i mentalni razvoj deteta. Čak i duži napad (duži od pola sata!) nije ostavljao značajne posledice.
IZVOR:
C MVerity, EM Ross, Jean Golding. Outcome ofchildhood status epilepticus and lengthy febrileconvulsions: findings ofnational cohort study.BMJ 1993;307:225-8
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1678165/pdf/bmj00031-0017.pdf
DA LI BILO KOJE DETE KOJE IMA VISOKU TEMPERATURU MOŽE DA DOBIJE FRAS?
Fras ili febrilne konvulzije NE DOBIJA BILO KOJE DETE.
Samo oko 3% dece ima sklonost da dobije fras u skoku temperature.
Dakle dobra vest je: za dete koje nikada nije imalo fras šanse su mnogo veće da ga ne dobije nego da ga dobije (97:3) u skoku temperature. To roditelji koji su u panici uvek treba da imaju na umu!
Visina temperature nije presudna. Presudna je genetika.
Dete koje nema genetsku predispoziciju za fras, neće ga dobiti ni pri temperaturi 40 °C, ali ono koje ima tu sklonost, može da dobije fras na 38,5 °C.
Sklonost za ispoljavanje febrilnih konvulzija (''frasa'') opada sa uzrastom, tako da je rizik najveći do 3 g, znatno niži do 5 godina, minimalan do 7 godina, a nakon toga se gubi.
U pitanju je prolazna nezrelost centralnog nervnog sistema i prevazilazi se rastenjem.
DA LI ĆU DA POGREŠIM AKO DAM LEK PRE NEGO ŠTO PORASTE IZNAD 38,5°C? HOĆE LI TEMPERATURA SUVIŠE DA PADNE?
Stav da se ne obara temperatura koja je ispod 38,5 C zato što ona ima zaštitnu ulogu i pomaže u odbrani je revidiran. Smatra se da je opšte stanje deteta kriterijum koji treba poštovati kada se donosi odluka da li dati lek za obaranje telesne temperature. Ako dete sa telesnom temperaturom 37,9 ° C izgleda ''jadno'', dajte mu antipiretik. Briga roditelja je i mogućnost da se temperatura previše obori, ako damo lek, a ona nije previsoka. Ne brinite, ukoliko date lek pri temperaturi koja je niža od 38,5.° C, nećete učiniti ništa loše detetu. Lek ne obara temperaturu ispod normalne. (Taj isti lek daje se i protiv bola i onda kada dete nema povišenu temperaturu.)
Lek koji se daje za obaranje temperature podiže opšte stanje deteta koje možda ima i glavobolju pa to ne ume da nam saopšti. Nekad i zbog toga treba dati lek iako temperatura nije mnogo visoka.
DA LI MASIRANJE ALKOHOLOM ILI RAKIJOM POMAŽE?
Masiranje deteta alkoholom stara je i napuštena praksa.
Osnovna ideja je bila da isparavanje alkohola sa kože deteta sa temperaturom izazove odvođenje toplote i na taj način obori temperaturu. Međutim, ispostavilo se da ovaj postupak ustvari dovodi do sužavanja krvnih sudova na periferiji tela i centralizacije krvotoka, tako da ne dolazi do snižavanja temperature, ili, eventualno, nakon inicijalnog pada, temperatura poraste ponovo.
KUPANJE deteta u prijatno toploj vodi (bez potapanja celog tela) dovodi do opuštanja perifernih krvnih sudova (onih u koži) koji su u grču i cirkulisanja krvi kroz njih. Cirkulisanje krvi dovodi do odavanja toplote sa periferije tela.
Dakle, evo šta činiti umesto masiranja:
- stavite dete u kadicu sa toplom vodom
- temperatura mora da bude PRIJATNA detetu, (NE prohladna voda, - tj. dete ne sme da se ježi)
- kvasite dete sunđerom tako da se voda sliva sa površine tela
- to ponavljajte po 10 minuta u jednom satu
- tuširanje prijatnom toplom vodom tokom 10 minuta ima sličan efekat.
DA LI SMEM DA PUSTIM DETE SA TEMPERATUROM DA ZASPI?
Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da se dete sa povišenom telesnom temperaturom mora držati budno. U osnovi straha od spavanja je ustvari strah da nemamo uvid u stanje svesti usnulog deteta i da može da doživi nešto dramatično, a da to ne primetimo.
Naravo, ovo nije tačno.
Spavanje ne ugrožava dete sa povišenom temperaturom više nego budno stanje
Učinite sve što je potrebno:
- raskomotite dete
- dajte mu dovoljno tečnosti
- dajte mu sirup Paracetamol
I ako je pospano- pustite ga da spava.
Držanje u budnom stanju pospanog, nervoznog bolesnog deteta, samo ga dodatno iscrpljuje i obara mu odbranbene snage.
DA LI JE TEMPERATURA 37,6-37,9C TZV. ''NISKA TEMPERATURA'' OPASNIJA OD VISOKE?
Ovo je jedan od mitova vezanih za temperaturu. Naime, često se čuje od roditelja:''Ima onu nisku temperaturu što lomi''.
Smatra se da mit o tome da je blago povišena temperatura znak ozbiljne bolesti potiče iz doba kada je tuberkuloza bila česta bolest. Ona je često bila praćena tom ''niskom'' temperaturom. Međutim, u dečjem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dete ima dobre mehanizme odbrane
DETE DANIMA IMA PO JEDAN SKOK TEMPERATURE DO 37,2-37,3 C BEZ DRUGIH ZNAKOVA BOLESTI
Ovo se ne smatra povišenom temperaturom u pravom smislu te reči. Reč je, najčešće, o nešto višem nivou bazalnog metabolizma koji imaju neke osobe. Kad roditelje takvog deteta pitam: ''Šta Vas navodi da svom detetu iz dana u dan merite temperaturu?'', očekujući da otkrijem još neki simptom bolesti, dobijam odgovor:'' Pa samo želim da vidim da li opet ima temperaturu'', ili '' Izgleda mi da je vruće''.
Povišena temperatura malo iznad 37C (do 37,5) često je razlog za nepotrebno skupoo ispitivanje i neprimerenu brigu roditelja.
IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
EFEKTIVNOST
Paracetamol je godinama vodeći antipiretik u pedijatriji. Veliki broj roditelja, međutim govori o njegovom neenergičnom dejstvu na povišenu telesnu temperaturu. Potrebno je proveriti da li je doziranje ispravno: pojedinačna doza paracetamola je 10-15 mg/kt telesne težine. Ova se doza može dati na svakih 4-6 sati.
Koliko je to, prevedeno na kašičice?
Na svakih 10 kg deteta ide 1 (originalna- 5ml) kašičica leka. Dakle, dete od 30 kg treba da popije 3 kašičice od 5 ml u jednoj dozi, tj 15 ml. (Roditelji deteta od 30 kg veoma često daju mnogo manje i žale se da lek nema dovoljan efekat).
Popularnost ibuprofena (Brufena) je, međutim, velika zato što izgleda de je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6 h)
Brufen u dozi od 10 mg/kg telesne težine trebalo bi, međutim, da je jednako efikasan kao paracetamol u većoj dozi : 10-15kg/kg telesne težine.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
BEZBEDNOST
Nema dokaza u prilog većoj bezbednosti jednog od ova dva leka.
Razlog za oprez kada je u pitanju PARACETAMOL je njegov potencijalni nepovoljan uticaj na jetru. Hepatotoksičnost paracetamola bila je ispoljena samo u sitacijama kad je bio predoziran. Potrebno je držati se propisane doze i razmaka između doza. Takođe, veći broj neželjenih efekata primećen je kod dece koja su dobijala preparate za odrasle i na taj način bila predozirana.
Zabrinutost vezana za primenu IBUPROFENA odnosi se na njegov potencijalni efekat na želudac i mogućnost nastanka gastritisa. Izgleda da se ovo ne događa kod kratkotrajne primene u uobičajenim dozama.
Za Brufen se vezuju i neželjeni efekti na bubrežnu funkciju. U riziku su, međutim, izrazito dehidrirana deca, kao i odojčad mlađa od 6 meseci čiji su bubrezi još uvek nezreli.
Ranije spominjani efekat Brufena na pogoršanje simptoma astme izgleda da ne postoji.
Ukratko, ne treba da ga dobijaju dehidrirana deca i odojčad do 6 meseci. Ostala deca se ne dovode u rizik, ukoliko se poštuju propisane doze, intervali između doza i ako se lek daje kratkotrajno.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
IBUPROFEN (BRUFEN) I PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
KOMBINOVANA PRIMENA?
Preporuke Američke akademije za pedijatriju za primenu antipiretika pojavile su se u martu 2011. U tom trenutku još uvek nije zauzet jasan stav o kombinovanoj primeni paracetamola i ibuprofena u obaranju povišene temperature zato što su studije koje treba da potvrde korist i procene potencijalni rizik još uvek bile u toku.
Istraživanja sprovedena među roditeljima ali i lekarima pokazala su da postoji velika šarolikost vezana za doze, razmak između doza (neko je davao oba leka istovremeno, a drugi su davali na 2, 3, 4 ili 6 h).
Preliminarni rezultati studija pokazuju da je efekat kombinovanog davanja ova dva leka bolji nego kod davanja samog ibuprofena. Naime, nakon 6 h od početka primene kombinovane terapije 83 % dece bilo je bez temperature, a nakon 8 sati 81% u poređenju sa 58%, odnosno 35% u grupi koja je dobijala samo ibuprofen. Uz to, grupa roditelja čija su deca dobijala kombinovanu terapiju bila je pod manjim stresom. Potrebno je, međutim, da se završe ostale studije da bi se zauzeo konačni stav kojim bi se roditeljima savetovale doze i razmaci između njih.
Postoji bojazan da ovakav pristup samo podstiče fobiju od temperature koja postoji kod roditelja, a i da postoji rizik od greške kod kombinovane (naizmenične) primene lekova i mogućnost predoziranja jednog od njih.
Budući da je osnovni cilj davanja antipiretika, zapravo, poboljšanje opšteg stanja deteta, roditeljima treba da je glavni zadatak u periodu povišene temperature da paze da dete bude dobro hidrirano obezbeđujući doboljan unos tečnosti i da pomno prate znake koji bi mogli ukazati na nepovoljni rezvoj bolesti, a ne da obore temperaturu po svaku cenu.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
NE ZABORAVITE DA JE POJENJE DETETA VAŽNIJE OD OBARANJA TEMPERATURE
Kod male dece virusne infekcije su najčešći uzročnici bolesti. U tim okolnostima antibiotici ne pomažu, ali je dobra hidracija (pojenje) jedna od najdelotvornijih mera, kako za brže ozdravljenje, tako i za lakše obaranje temperature i lakše iskašljavanje.
Svako stanje praćeno povišenom telesnom temperaturom, bez obzira na uzročnika bolesti (virus ili bakterija) zahteva dodatni unos tečnosti, veći od uobičajenog. Kod infakcija disajnih puteva topla pileća supa je nezamenljiva, osim što hidrira sadrži i materije koje olakšavaju iskašljavanje i pomažu u lečenju
NAJPOUZDANIJI SU ŽIVINI toplomeri. Mana im je što se mogu slomiti i što je potrebno 3-5 minuta da se očita temperatura.
Ipak, ne preporučuje se primena toplomera za uho i za čelo. Oni su brži, očitavaju temperaturu odmah, ali nisu pouzdani.
Temperatura se može meriti pod pazuhom, rektalno (u guzi) ili u ustima.
Rektalna temperatura i temperatura izmerena u ustima normalno je viša od one pod pazuhom za 0,5-0,8 ° C
DA LI JE VAŽNO DA IZMERIMO TEMPERATURU PRECIZNO?
Tačna visina temperature nije od presudnog značaja za procenu koliko bolest ugrožava dete, koliko je to OPŠTE STANJE deteta.
Pogledajte kako dete izgleda! Ako van epizoda povišene temperature ne izgleda loše, ponovo je veselo, nije klonulo, situacija nije ozbiljna.
Često čujem roditelje koji kad im kažem da bolest nije ozbiljna, jer dete nije izmenjenog opšteg stanja, kažu: ''To ništa ne znači, jer on/ona je takav i na 39,7C! Njega/nju ništa ne može da oborii!'' Upravo o tome se radi: to što je dete u stanju da jurca po kući i sa povišenom temperaturom govori o njegovoj moći da se nosi sa bolešću. Bolest je uvek teška onoliko koliko joj imuni sistem dozvoli. Izgled deteta je, zato, važniji kriterijum na osnovu koga zaključujemo o težini bolesti od tačne visine temperature.
DA LI JE POVIŠENA TEMPERATURA OPASNA?
Povišena temperatura SAMA PO SEBI uglavnom nije opasna. Organizam od nje ima koristi u odbrani od napadača- bakterija i virusa.
Opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala. Međutim, veoma često roditelji se panično plaše baš temperature.
Zato treba znati sledeće:
Postoje lake bolesti sa veoma visokom temperaturom i nasuprot tome, ozbiljne bolesti praćene lagano povišenom temperaturom. Ukratko, visina temperature ne govori obavezno o tome kolika opasnost preti detetu. Lekar će proceniti opasnost od bolesti.
Jedna od opasnosti tokom povišene temperature (nezavisno od vrste bolesti koja ju je izazvala) je opasnost od gubitka tečnosti- DEHIDRACIJE.
Dete treba pojiti što češće i obući ga lagano.
Osim toga, kod mlađe dece postoji opasnost od ispoljavanja febrilnih konvulzija- FRASA. O tome će biti posebno reči.
DA LI POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK DETETA?
Mozak bebe može jedino biti oštećen dehidracijom koja preti detetu tokom povišene temperature.
Takođe, veoma produžene febrilne konvulzije (takozvani febrilni epileptični status) zbog nedovoljnog snabdevanja mozga kiseonikom mogu da dovedu do oštećenja.
Može doći do oštećenja mozga deteta ukoliko je razlog za skok temperature infekcija centralnog nervnog sistema: meningitis ili encefalitis.
Inače, sama po sebi, povišena temperatura neće oštetiti mozak dobro hidriranog deteta, koje nema infekciju centralnog nervnog sistema i koje nema fras.
DA LI FRAS MOŽE DA OŠTETI DETE? KAKVE SU POSLEDICE?
Istraživanja na veoma velikom broju dece (14676 ispitanika, od kojih je 1318 imalo napad febrilnih konvulzija) pokazala su da ni deca sa produženim napadom (dužim od 30 minuta) nisu imala lošu prognozu vezanu za sam napad.
Procena njihovih mentalnih sposobnosti i neurološka procena vršena je nakon 5 i nakon 10 godina.
37-oro od 1318 imalo je dugačak napad (duži od 30 minuta).
Najveći broj je prošao bez ikakvih posledica.
Oni kod kojih je zapažen mentalni ili neurološki deficit imali su zabeležene probleme u razvoju još PRE FEBRLNIH KONVULZIJA (FRASA)
Fras obično prođe za manje od 5 minuta. Takav napad neće ostaviti nikakve posledice po neurološki i mentalni razvoj deteta. Čak i duži napad (duži od pola sata!) nije ostavljao značajne posledice.
IZVOR:
C MVerity, EM Ross, Jean Golding. Outcome ofchildhood status epilepticus and lengthy febrileconvulsions: findings ofnational cohort study.BMJ 1993;307:225-8
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1678165/pdf/bmj00031-0017.pdf
DA LI BILO KOJE DETE KOJE IMA VISOKU TEMPERATURU MOŽE DA DOBIJE FRAS?
Fras ili febrilne konvulzije NE DOBIJA BILO KOJE DETE.
Samo oko 3% dece ima sklonost da dobije fras u skoku temperature.
Dakle dobra vest je: za dete koje nikada nije imalo fras šanse su mnogo veće da ga ne dobije nego da ga dobije (97:3) u skoku temperature. To roditelji koji su u panici uvek treba da imaju na umu!
Visina temperature nije presudna. Presudna je genetika.
Dete koje nema genetsku predispoziciju za fras, neće ga dobiti ni pri temperaturi 40 °C, ali ono koje ima tu sklonost, može da dobije fras na 38,5 °C.
Sklonost za ispoljavanje febrilnih konvulzija (''frasa'') opada sa uzrastom, tako da je rizik najveći do 3 g, znatno niži do 5 godina, minimalan do 7 godina, a nakon toga se gubi.
U pitanju je prolazna nezrelost centralnog nervnog sistema i prevazilazi se rastenjem.
DA LI ĆU DA POGREŠIM AKO DAM LEK PRE NEGO ŠTO PORASTE IZNAD 38,5°C? HOĆE LI TEMPERATURA SUVIŠE DA PADNE?
Stav da se ne obara temperatura koja je ispod 38,5 C zato što ona ima zaštitnu ulogu i pomaže u odbrani je revidiran. Smatra se da je opšte stanje deteta kriterijum koji treba poštovati kada se donosi odluka da li dati lek za obaranje telesne temperature. Ako dete sa telesnom temperaturom 37,9 ° C izgleda ''jadno'', dajte mu antipiretik. Briga roditelja je i mogućnost da se temperatura previše obori, ako damo lek, a ona nije previsoka. Ne brinite, ukoliko date lek pri temperaturi koja je niža od 38,5.° C, nećete učiniti ništa loše detetu. Lek ne obara temperaturu ispod normalne. (Taj isti lek daje se i protiv bola i onda kada dete nema povišenu temperaturu.)
Lek koji se daje za obaranje temperature podiže opšte stanje deteta koje možda ima i glavobolju pa to ne ume da nam saopšti. Nekad i zbog toga treba dati lek iako temperatura nije mnogo visoka.
DA LI MASIRANJE ALKOHOLOM ILI RAKIJOM POMAŽE?
Masiranje deteta alkoholom stara je i napuštena praksa.
Osnovna ideja je bila da isparavanje alkohola sa kože deteta sa temperaturom izazove odvođenje toplote i na taj način obori temperaturu. Međutim, ispostavilo se da ovaj postupak ustvari dovodi do sužavanja krvnih sudova na periferiji tela i centralizacije krvotoka, tako da ne dolazi do snižavanja temperature, ili, eventualno, nakon inicijalnog pada, temperatura poraste ponovo.
KUPANJE deteta u prijatno toploj vodi (bez potapanja celog tela) dovodi do opuštanja perifernih krvnih sudova (onih u koži) koji su u grču i cirkulisanja krvi kroz njih. Cirkulisanje krvi dovodi do odavanja toplote sa periferije tela.
Dakle, evo šta činiti umesto masiranja:
- stavite dete u kadicu sa toplom vodom
- temperatura mora da bude PRIJATNA detetu, (NE prohladna voda, - tj. dete ne sme da se ježi)
- kvasite dete sunđerom tako da se voda sliva sa površine tela
- to ponavljajte po 10 minuta u jednom satu
- tuširanje prijatnom toplom vodom tokom 10 minuta ima sličan efekat.
DA LI SMEM DA PUSTIM DETE SA TEMPERATUROM DA ZASPI?
Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da se dete sa povišenom telesnom temperaturom mora držati budno. U osnovi straha od spavanja je ustvari strah da nemamo uvid u stanje svesti usnulog deteta i da može da doživi nešto dramatično, a da to ne primetimo.
Naravo, ovo nije tačno.
Spavanje ne ugrožava dete sa povišenom temperaturom više nego budno stanje
Učinite sve što je potrebno:
- raskomotite dete
- dajte mu dovoljno tečnosti
- dajte mu sirup Paracetamol
I ako je pospano- pustite ga da spava.
Držanje u budnom stanju pospanog, nervoznog bolesnog deteta, samo ga dodatno iscrpljuje i obara mu odbranbene snage.
DA LI JE TEMPERATURA 37,6-37,9C TZV. ''NISKA TEMPERATURA'' OPASNIJA OD VISOKE?
Ovo je jedan od mitova vezanih za temperaturu. Naime, često se čuje od roditelja:''Ima onu nisku temperaturu što lomi''.
Smatra se da mit o tome da je blago povišena temperatura znak ozbiljne bolesti potiče iz doba kada je tuberkuloza bila česta bolest. Ona je često bila praćena tom ''niskom'' temperaturom. Međutim, u dečjem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dete ima dobre mehanizme odbrane
DETE DANIMA IMA PO JEDAN SKOK TEMPERATURE DO 37,2-37,3 C BEZ DRUGIH ZNAKOVA BOLESTI
Ovo se ne smatra povišenom temperaturom u pravom smislu te reči. Reč je, najčešće, o nešto višem nivou bazalnog metabolizma koji imaju neke osobe. Kad roditelje takvog deteta pitam: ''Šta Vas navodi da svom detetu iz dana u dan merite temperaturu?'', očekujući da otkrijem još neki simptom bolesti, dobijam odgovor:'' Pa samo želim da vidim da li opet ima temperaturu'', ili '' Izgleda mi da je vruće''.
Povišena temperatura malo iznad 37C (do 37,5) često je razlog za nepotrebno skupoo ispitivanje i neprimerenu brigu roditelja.
IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
EFEKTIVNOST
Paracetamol je godinama vodeći antipiretik u pedijatriji. Veliki broj roditelja, međutim govori o njegovom neenergičnom dejstvu na povišenu telesnu temperaturu. Potrebno je proveriti da li je doziranje ispravno: pojedinačna doza paracetamola je 10-15 mg/kt telesne težine. Ova se doza može dati na svakih 4-6 sati.
Koliko je to, prevedeno na kašičice?
Na svakih 10 kg deteta ide 1 (originalna- 5ml) kašičica leka. Dakle, dete od 30 kg treba da popije 3 kašičice od 5 ml u jednoj dozi, tj 15 ml. (Roditelji deteta od 30 kg veoma često daju mnogo manje i žale se da lek nema dovoljan efekat).
Popularnost ibuprofena (Brufena) je, međutim, velika zato što izgleda de je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6 h)
Brufen u dozi od 10 mg/kg telesne težine trebalo bi, međutim, da je jednako efikasan kao paracetamol u većoj dozi : 10-15kg/kg telesne težine.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
BEZBEDNOST
Nema dokaza u prilog većoj bezbednosti jednog od ova dva leka.
Razlog za oprez kada je u pitanju PARACETAMOL je njegov potencijalni nepovoljan uticaj na jetru. Hepatotoksičnost paracetamola bila je ispoljena samo u sitacijama kad je bio predoziran. Potrebno je držati se propisane doze i razmaka između doza. Takođe, veći broj neželjenih efekata primećen je kod dece koja su dobijala preparate za odrasle i na taj način bila predozirana.
Zabrinutost vezana za primenu IBUPROFENA odnosi se na njegov potencijalni efekat na želudac i mogućnost nastanka gastritisa. Izgleda da se ovo ne događa kod kratkotrajne primene u uobičajenim dozama.
Za Brufen se vezuju i neželjeni efekti na bubrežnu funkciju. U riziku su, međutim, izrazito dehidrirana deca, kao i odojčad mlađa od 6 meseci čiji su bubrezi još uvek nezreli.
Ranije spominjani efekat Brufena na pogoršanje simptoma astme izgleda da ne postoji.
Ukratko, ne treba da ga dobijaju dehidrirana deca i odojčad do 6 meseci. Ostala deca se ne dovode u rizik, ukoliko se poštuju propisane doze, intervali između doza i ako se lek daje kratkotrajno.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
IBUPROFEN (BRUFEN) I PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
KOMBINOVANA PRIMENA?
Preporuke Američke akademije za pedijatriju za primenu antipiretika pojavile su se u martu 2011. U tom trenutku još uvek nije zauzet jasan stav o kombinovanoj primeni paracetamola i ibuprofena u obaranju povišene temperature zato što su studije koje treba da potvrde korist i procene potencijalni rizik još uvek bile u toku.
Istraživanja sprovedena među roditeljima ali i lekarima pokazala su da postoji velika šarolikost vezana za doze, razmak između doza (neko je davao oba leka istovremeno, a drugi su davali na 2, 3, 4 ili 6 h).
Preliminarni rezultati studija pokazuju da je efekat kombinovanog davanja ova dva leka bolji nego kod davanja samog ibuprofena. Naime, nakon 6 h od početka primene kombinovane terapije 83 % dece bilo je bez temperature, a nakon 8 sati 81% u poređenju sa 58%, odnosno 35% u grupi koja je dobijala samo ibuprofen. Uz to, grupa roditelja čija su deca dobijala kombinovanu terapiju bila je pod manjim stresom. Potrebno je, međutim, da se završe ostale studije da bi se zauzeo konačni stav kojim bi se roditeljima savetovale doze i razmaci između njih.
Postoji bojazan da ovakav pristup samo podstiče fobiju od temperature koja postoji kod roditelja, a i da postoji rizik od greške kod kombinovane (naizmenične) primene lekova i mogućnost predoziranja jednog od njih.
Budući da je osnovni cilj davanja antipiretika, zapravo, poboljšanje opšteg stanja deteta, roditeljima treba da je glavni zadatak u periodu povišene temperature da paze da dete bude dobro hidrirano obezbeđujući doboljan unos tečnosti i da pomno prate znake koji bi mogli ukazati na nepovoljni rezvoj bolesti, a ne da obore temperaturu po svaku cenu.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html
NE ZABORAVITE DA JE POJENJE DETETA VAŽNIJE OD OBARANJA TEMPERATURE
Kod male dece virusne infekcije su najčešći uzročnici bolesti. U tim okolnostima antibiotici ne pomažu, ali je dobra hidracija (pojenje) jedna od najdelotvornijih mera, kako za brže ozdravljenje, tako i za lakše obaranje temperature i lakše iskašljavanje.
Svako stanje praćeno povišenom telesnom temperaturom, bez obzira na uzročnika bolesti (virus ili bakterija) zahteva dodatni unos tečnosti, veći od uobičajenog. Kod infakcija disajnih puteva topla pileća supa je nezamenljiva, osim što hidrira sadrži i materije koje olakšavaju iskašljavanje i pomažu u lečenju
RSS Feed
