|
Otkrivanje smetnji u normalnom razvoju deteta i rano prepoznavanje neurološkog problema oblasti su rada dečje neurologije. Neurološki pregled dece se izvodi pažljivo i u formi igre. Pregled je usmeren na ispitivanje funkcije mozga, kičmene moždine i perifernih nerava i ponašanja deteta,
Konsultativni pregled dečjeg neurologa/epileptologa potreban je u slučaju: - konvulzija (u toku povišene temperature- fras, ili van nje) - epilepsije (padavice) - autizma - usporenog psihomotornog razvoja - poremećaji pažnje (ADHD) - glavobolje - nervnih i mišićnih bolesti |
U cilju potpunog zbrinjavanja problema vezanih za razvojno doba u tim su uključeni, pored dečjeg neurologa/epileptologa i psiholog, dečiji psihijatar, logoped, ortoped, specijalista fizikalne medicine, fizioterapeut.
|
O EPILEPSIJI (PADAVICI)
Reč epilepsija potiče iz grčkog jezika i označava napad ili obuzetost. Još u spisima drevnog Vavilona i kod starih Grka opisuju se napadi koji po opisu odgovaraju epileptičnim. Objašnjavani su nadprirodnim fenomenima.
Epilepsija je najčešća neurološka bolest dece. Zbog nepravilnog generisanja nervnih impulsa u moždanom tkivu dolazi do epi-napada, praćenog karakterističnim promenama u elektroencefalogramu (EEG). Brojni epileptični sindromi razlikuju se po kliničkom ispoljavanju i manifestuje se na najrazličitije načine: u obliku kratkotrajnog gubitka pažnje, raznih automatizama mišića lica ili ekstremiteta, grčenjem mišića ili senzitivnim smetnjama.
Učestalost epilepsije u populaciji je 1%, i nije jednako raspoređena po uzrastima: češća je kod dece mlađe od 10 i odraslih starijih od 65 godina. Da bi se reklo da neko ima epilepsiju potrebno je da doživi bar 2 neizprovocirana epileptična napada. Dijagnoza epilepsije postavlja na osnovu podataka o napadu, detaljnog opisa napad ili opservacije napada i podataka o tome u kojim se okolnostima napad dogodio, isključivanjem drugih bolesti, uvidom u neurološki status pacijenta i analizom elektroencefalograma.
Epilepsija može i mora da se leči, a obolelom se može obezbediti kvalitet života isti ili približan kvalitetu života zdravih osoba. Dijagnozu treba postaviti na vreme, i lečenje započeti što pre. Nekada se kontrola napada postiže jednim lekom, ali nekada je potrebno dati dva ili više antiepileptika, ili promeniti kombinaciju lekova do zaustavljanja napada. Lečenje je dugotrajno i potrebne su česte kontrole i istrajnost u primeni terapijskih mera i poštovanju preporuka lekara.
Epilepsija je najčešća neurološka bolest dece. Zbog nepravilnog generisanja nervnih impulsa u moždanom tkivu dolazi do epi-napada, praćenog karakterističnim promenama u elektroencefalogramu (EEG). Brojni epileptični sindromi razlikuju se po kliničkom ispoljavanju i manifestuje se na najrazličitije načine: u obliku kratkotrajnog gubitka pažnje, raznih automatizama mišića lica ili ekstremiteta, grčenjem mišića ili senzitivnim smetnjama.
Učestalost epilepsije u populaciji je 1%, i nije jednako raspoređena po uzrastima: češća je kod dece mlađe od 10 i odraslih starijih od 65 godina. Da bi se reklo da neko ima epilepsiju potrebno je da doživi bar 2 neizprovocirana epileptična napada. Dijagnoza epilepsije postavlja na osnovu podataka o napadu, detaljnog opisa napad ili opservacije napada i podataka o tome u kojim se okolnostima napad dogodio, isključivanjem drugih bolesti, uvidom u neurološki status pacijenta i analizom elektroencefalograma.
Epilepsija može i mora da se leči, a obolelom se može obezbediti kvalitet života isti ili približan kvalitetu života zdravih osoba. Dijagnozu treba postaviti na vreme, i lečenje započeti što pre. Nekada se kontrola napada postiže jednim lekom, ali nekada je potrebno dati dva ili više antiepileptika, ili promeniti kombinaciju lekova do zaustavljanja napada. Lečenje je dugotrajno i potrebne su česte kontrole i istrajnost u primeni terapijskih mera i poštovanju preporuka lekara.
24 sata brige o zdravlju vašeg deteta
